Тилава је приградско насељено мјесто и дио мјесне заједнице Топлик-Тилава у општини Источно Ново Сарајево, град Источно Сарајево, Република Српска, Босна и Херцеговина. Прије рата у Босни и Херцеговини, ово приградско насеље припадало је предратној општини Ново Сарајево. Данас представља једно од значајнијих насеља у падинским дијеловима општине, познато по великим природним и водним ресурсима, као и значајном манастирском комплексу.
Географија и хидрографија Насеље Тилава је смјештено југоисточно од урбаног центра Источног Новаг Сарајева (Лукавице), на прелазу из равнице Сарајевског поља ка падинским и шумовитим дијеловима који се издижу према планинама Требевић и Јахорина. Рељеф карактерише брдско-планински терен са бројним пропланцима и извориштима.
Најзначајнији природни потенцијал овог подручја чине водни ресурси, гдје кључну улогу има извориште (врело) Тилава. Ово крашко врело избија на надморској висини од 585 метара и представља главни хидрографски објекат општине. Вода са овог изворишта у великој мјери се користи за јавно снабдијевање питком водом становништва у доњем, урбаном дијелу града Источно Сарајево (Лукавица и Добриња). Извориште одликују сезонске варијације у изливу, али и изузетан квалитет воде, због чега је ова зона строго заштићена.
Историја Током историје, Тилава је егзистирала као рурално падинско насеље чије се становништво углавном бавило сточарством, пољопривредом и експлоатацијом шуме. У вријеме распада СФРЈ и током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992—1995), насеље је због свог специфичног географског положаја изнад сарајевске котлине имало важан стратешки положај за одбрану српских територија. Након потписивања Дејтонског мировног споразума, комплетно подручје насеља припало је Републици Српској и ушло у састав новоформиране општине Српско Ново Сарајево (данас Источно Ново Сарајево). Током егзодуса сарајевских Срба почетком 1996. године, Тилава је послужила као уточиште за многе српске породице које су избјегле из општина које су након Дејтона припале Федерацији БиХ.
Манастир Тилава Средиште духовног и културног живота мјештана је Манастир Тилава, посвећен Преподобној мати Ангелини (Светој мајци Ангелини Српској). Градња овог православног сакралног објекта почела је 2012. године на земљишту које су Српској православној цркви (Митрополији дабробосанској) поклонили локални становници Сава и Мирко Шкрба.
Због убрзаног духовног развоја и изградње пратећих конака, комплекс је проглашен мушким манастиром. Сваке године, 12. августа, црква и вјерни народ свечано обиљежавају манастирску крсну славу. Свету архијерејску литургију традиционално служи митрополит дабробосански, уз присуство великог броја вјерника из цијелог Источног Сарајева.
Друштвени живот и управа Организационо, насеље припада Мјесној заједници Топлик-Тилава, чије се заједничке просторије и канцеларије налазе на адреси Вука Караџића бр. 363. Посљедњих година, у насељу је примјетан тренд модернизације кроз асфалтирање локалних путева, ширење водоводне и електроенергетске мреже, као и изградњу индивидуалних стамбених и викенд-објеката, с обзиром на то да је насеље због чистијег ваздуха и природе постало веома привлачно за бјег из урбане градске средине.
Удаљеност од градских центара Тилава има повољан саобраћајно-географски положај у односу на урбана језгра у сарајевској котлини: Источно Сарајево (Лукавица и Добриња): Насеље је од административног центра матичне општине и града Источно Сарајево удаљено свега око 4,5 километара. Веза се остварује преко Улице Вука Караџића, а вожња у просјеку траје између 7 и 10 минута. Сарајево (центар): Од најужег градског и културног језгра Сарајева Тилава је удаљена око 9 километара. Најбржи путни правац води преко урбаног дијела Лукавице или транзитног пута изнад Враца, а просјечно вријеме путовања износи око 20 минута.
Становништво Становништво Тилаве је традиционално хомогено, са апсолутном српском већином. Према посљедњем предратном савезном попису становништва из 1991. године, ово мјесто је имало 289 становника. Након ратних дешавања током деведесетих година 20. вијека, демографска структура је дјелимично измијењена досељавањем избјеглог српског становништва из дијелова Сарајева који су припали Федерацији Босне и Херцеговине, док је дио предратног становништва емигрирао.
Према званичним и коначним подацима Пописа становништва у Босни и Херцеговини из 2013. године, у насељеном мјесту Тилава регистровано је 238 становника. Посљедњих година примјетан је благ тренд повећања броја објеката и становништва, будући да је овај падински дио општине због чистијег ваздуха и природног окружења постао веома атрактиван за изградњу кућа и викендица ван урбане градске зоне.
Види још Општина Источно Ново Сарајево Источно Сарајево Манастир Тилава
Референце
Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Општина Источно Ново Сарајево Категорија:Географија Источног Сарајева Категорија:Насељена места у Источном Новом Сарајеву