1760. је била проста година.
Догађаји
Јануар
9. јануар — Битка код Барари Гата: Авганска победа над Маратама северно од Делхија. 22. јануар — Седмогодишњи рат, Трећи карнатски рат: британска победа над Французима на југу Индије. Британци затим заузимају још неколико градова, тако да су Французи изоловани у Пондишерију.
Фебруар
15. фебруар — Британски брод ХМС Рамиле насукао се на обали Девона - од 850 чланова посаде спасло се 27. фебруар — Избија отворени рат између Чирокија и Британаца у Северној и Јужној Каролини. 21. фебруар — Седмогодишњи рат: Мањи одред француских трупа под гусарским капетаном Франçоиса Thurota се искрцава у Сјеверној Ирској и на пет дана заузима градић Carrickfergus, прије него што ће се покушати вратити у Француску преко Ирског мора. 28. фебруар — Седмогодишњи рат: Трутова експедиција уништена у окршају с бродовима британске морнарице. 28. фебруар — Официри Новосрбије у Русији траже од царских власти сопствену епархију, након што је већ проглашен епископ Генадије Васић - септембру му одговарају да то није потребно. Командант Хорват је ове године такође оптужен за проневеру новца, води и казнену експедицију против два гајдамачка одреда.
Март
20. март — Велики пожар у Бостону, страдало је око половине града.
Април
7. април — На британској Јамајци избија Taкијев рат, велика побуна робова. 10. април — У Русији је основан Ижевск, тј. почиње градња бране и железаре грофа Пјотра Шувалова. Ижевски завод производи од 1763, када је прешао у државне руке. април — Бурманска војска опседа сијамску престоницу Ајатаја, али повлаче се већ после неколико дана због краљеве болести. У овом походу је за Бурму потврђена горња Тенасеримска обала. 28. април — Битка на пољу Санта фе: Французи, који покушавају повратити Квебек, надјачавају Британце у близини града, и сутрадан започињу опсаду.
Мај
15. мај — Французи напуштају опсаду Квебека, пошто је Британцима стигло појачање, надмоћнији су на реци и изложили Французе артиљеријској ватри. Град је сада место окупљања за акцију према Монтреалу. мај — Босански везир Мехмед-паша Кукавица креће на Мостар, тражећи изручење тројице људи, али је нападнут. Мостарци се жале на њега а Порта га смењује.
Јун
4. јун — Британски колонисти из Нове Енглеске се почињу досељавати на имања протераних француских колониста из Акадије (данашња Нова Шкотска). 6. јун — Наследница португалског престола Марија удаје се за свог стрица Петра (владарски пар 1777-86, она самостално 1786-1816, краљица Бразила 1815-16). 23. јун — Трећи шлески рат: Битка код Ландесхута је аустријска Лаудонова победа, пруски командант је рањен и заробљен.
Јул
2. јул — Британци започињу трокраки поход према француском Монтреалу. 8. јул — Битка на реци Рестигуш: Британци уништили малу француску флотилу која није успела помоћи Квебеку. 13 — 22. јул — Пруси неуспешно опседају Дрезден, којег држе Аустријанци - град је доста оштећен топовима. 31. јул — Битка код Варбурга на западу Немачке победа је англо-хановерских снага: обранили су Вестфалију, али морају напустити Хесен-Касел.
Август
15. август — Седмогодишњи рат: Битка код Лиегнитза у којој пруски краљ Фридрих Велики наноси тежак пораз Лаудоновим аустријским снагама у Шлеској.
Септембар
4. септембар — У Индији почиње британска опсада француског Пондишерија (пада у јануару). 8. септембар — Британци су под командом Џефрија Амхерста заузели Монтреал у Седмогодишњем рату. септембар — Мехмед-паша Кукавица одлази из Травника, на његово место је постављен Мехмед-паша Мухсинзаде. 18. септембар — Службено основан град Мајагвез на Порторику. 19. септембар — Петар Желалић и други заробљеници се побунили на броду "Османска круна" поред острва Кос, отели га и стигли до Малте 6. октобра. 20. септембар — Млетачком Сенату саопштене представке православних Срба из Далмације, пет дана касније издата одлука о независности од латинских бискупа, за њих се заузимала и Русија. Ово је промена политике далматинског проведитора Франческа Диједа који је мало раније тражио да сви свештеници морају имати патент католичких бискупа.
Октобар
6. октобар — Венчање аустријског принца Јосипа и шпанске принцезе Изабеле Пармске - церемоније трају данима (она умире већ 1763).
9. октобар — Руске трупе ушле у Берлин, али се убрзо повукле. 14. октобар — Хабсбуршке снаге заузимају Витенберг након кратке опсаде. Страдала је Црква Свих Светих, на чија је врата Мартин Лутер 1517 прибио своје знамените тезе. 15. октобар — Битка код Клостер Кампена је тактичка француска победа на западу Немачке. 25. октобар — Џорџ II умро; на трону га наследио његов унук, Џорџ III.
Новембар
2. новембар — Доситеј Обрадовић је напустио манастир Хопово. Преко Славоније долази у Загреб, где током зиме учи латински. 3. новембар — Седмогодишњи рат: Битка код Торгауа у којој Фридрих Велики у долини Елбе наноси још један тежак пораз аустријским снагама, на челу са маршалом Дауном који је рањен. 29. новембар — Француски Форт Детроит се предаје Британцима.
Децембар
4. децембар — Индијанци прокламују мир са Британцима у околини Детроита. 18. децембар — На Јамајци је забрањена афричка верска традиција обеах, као последица Taкијевог рата.
Кроз годину
У Травнику је вођен спор између православне цркве (Василије Јовановић-Бркић) и фрањеваца, од којих су тражене дажбине - спор је решен у корист фратара, "уз добро мито". Липик постаје власништво породица даруварских грофова Јанковић (до 1861), ових година почињу записи о лековитој води. Из Брибира је пресељен винодолски кастеланат и смештен у самостан павлина у Цриквеници. У Хабсбуршком царству се јављају прве политичке брошуре о аграрном питању, већином се заузимају за урбалне реформе. У Русију се 1756-60 одселило 1.499 Црногораца, али један број се вратио. Скопски бискуп Матија Мазарек помиње албанску колонизацију у Србији.
Депортовање исусоваца из Бразила, међу којима је и Игнације Шенматони, који остаје у затвору до 1777. Нове цркве: св. Јурја у Примоштену (тј. преграђена), прибл. св. Миховила у Галовцу, обн. црква св. Мартина у Брестовцу код Пожеге Лондонски зид: ових година је срушено седам лондонских капија, а рушење зида се наставља и у следећем столећу. Ђовани Ардуино предлаже класификацију геолошког времена, међу којима називе период терцијар и квартар.
Рођења
Август
27. октобар —Август фон Гнајзенау, пруски војсковођа
Смрти
Август
25. октобар — Џорџ II, краљ Велике Британије (рођен 1683)
Дани сећања
__NOTOC__
Категорија:1760-е