Кемал Курспахић (Мркоњић Град, 1. децембар 1946 — Вашингтон, 17. септембар 2021) био је босански адвокат и новинар, уредник ланца недељних листова под називом „-{The Connection Newspapers}-“, оснивач и председник Института за медије у демократији, бивши главни уредник сарајевског листа „Ослобођење“, аутор неколико књига.-{Tom Gjelten, Sarajevo Daily: A City and Its Newspaper Under Siege, (Perennial, 1996)}-
Биографија
Рођен је 1946. године у Мркоњић Граду. Основну школу је похађао у СР Босни и Херцеговини и СР Хрватској, а трогодишњу средњу школу је завршио у Санском Мосту. У Београду је стекао звање адвоката.
Новинарством је почео да се бави још као средњошколац 1962. године, радећи као дописник листа „Ослобођење“ из Санског Моста. Био је уредник београдског недељника „Студент“, а након тога је од 1969. радио као дописник „Ослобођења“ из Београда и од 1971. до 1973. као дописник из Јајца. У Сарајево се преселио 1974. године и радио је у неколико редакција. У периоду од 1981. до 1985. је био дописник из Њујорка. Био је и заменик главног уредника „Ослобођења“ од 1985. до 1988. и главни уредник овог медија у периоду од децембра 1988. до марта 1994. године.-{International Editor of the Year Award}-, Приступљено 9. 4. 2013. Док је обављао ту функцију, добио је неколико признања за допринос слободи штампе и људским правима.-{News From Sarajevo's `Daily Miracle'; Through Shot and Shell, Paper Hits the Street Every Morning, The Washington Post, Sept. 2, 1992, Blaine Harden}--{One Gutsy Newsman, The Washington Post, Feb. 19, 1994, Colman McCarthy}-
Извештавао је са Олимпијских игара у Минхену 1972, Лејк Плесиду 1980. и Лос Анђелесу 1984, као и са Светског првенства у фудбалу 1974. године у Немачкој. Интервјуисао је низ познатих личности попут председника САД Роналда Регана, генералног секретара Уједињених нација Хавијера Переза де Куељара, каснијег индијског премијера Раџива Гандија и каснијег председника Шри Ланке Рамасинга Премадасу. Повремено је писао чланке за различите новине: „Њујорк тајмс“, „Вашингтон пост“, „Хералд трибјун“, „Лос Анђелес тајмс“, „Цајт“, „Ел паис“, „Ноје цирхер цајтунг“ и др.
У периоду од 2001. до 2006. је радио за Канцеларију УН за дрогу и криминал.-{High-level Political Conference for the Purpose of Signing the United Nations Convention against Corruption}-, Приступљено 9. 4. 2013., прво као портпарол у Бечу и потом као представник ове организације за карипски регион у Барбадосу.
Објавио је укупно четири књиге. Живиo је и радио у Вашингтону. Био је ожењен Весном Курспахић и имао је два сина.
Књиге „-{Letters from the War}-“, Идеје, Сарајево, 1992.-{Chicago Public Library}-, Приступљено 9. 4. 2013.-{The International Press Institute}- , Приступљено 9. 4. 2013. „-{The White House in 1984 on the presidential elections in the United States}-“, Ослобођење, Сарајево, 1994.-{Woodrow Wilson Center}- , Приступљено 9. 4. 2013. „-{As Long As Sarajevo Exists}-“, -{Pamphleteer's Press}-, 1997.-{Amazon}-, Приступљено 9. 4. 2013. „-{Prime Time Crime: Balkan Media in War and Peace}-“, -{US Institute of Peace Press}-, 2003.-{USIP}- , Приступљено 9. 4. 2013.
Награде и признања Награда за храброст у новинарству (-{International Women’s Media Foundation}-, Вашингтон, 1992);-{The Global Network for Women in the News Media}-, Приступљено 9. 4. 2013. Уредник године (-{World Press Review}-, Њујорк, 1993); Награда за људска права Бруно Крајски (-{Kreisky Foundation}-, Беч, 1993);-{The Kreisky Prize for Human Rights}-, Приступљено 9. 4. 2013. Херој борбе за слободу штампе (-{International Press Institute}-, Беч, 2000);-{World Press Freedom Hero (Honoured in 2000)}- , Приступљено 9. 4. 2013. Бусекова награда за допринос бољем разумевању у југоисточној Европи (-{SEEMO}-, Беч, 2003).-{Dr. Erhard Busek - SEEMO 2003 Award}- , Приступљено 9. 4. 2013.
Лист „Ослобођење“ је у периоду док је Курспахић био главни уредник добио више признања: Лист године у свету (-{BBC and Granada TV}-, Уједињено Краљевство, 1992); Награда Оскара Ромера (-{The Rothko Chapel}-, Хјустон, Тексас, 1993); Награда слободе (-{Dagens nyheter}-, Стокхолм; -{Politiken}-, Копенхаген, 1993); Награда Андреј Сахаров за људска права (Европски парламент, Стразбур, 1993). Награда за конзистентност и инегритет у новинарству (Универзитет Харвард, 1993); Награда за достигнућа у новинарству (-{Inter Press Service}-, Рим, 1993) и др.
Референце
Спољашње везе Интернет сајт Кемала Курспахића Гугл књиге: -{Prime Time Crime: Balkan Media in War and Peace}-
Категорија:Рођени 1946. Категорија:Умрли 2021. Категорија:Мркоњићани Категорија:Босанскохерцеговачки новинари Категорија:Адвокати