мини|десно|200x200px|Тениски меч на Вимблдону. Тенис је спорт са рекетима који играју два играча (сингл) или два тима од по два играча (дубл). Играчи користе рекет за тенис да би пребацили лоптицу у противнички део терена преко мреже која се налази на средини терена. Почео је да се игра у Енглеској у 19. веку. Врло брзо је почео да се шири по земљама у којима се говори енглески језик, и то највише међу вишим сталежом. Тенис је данас Олимпијски спорт и играју га сви људи, независно од друштвеног статуса. Правила играња су иста још од 90-их година 19. века. Изузетак је увођење тај-брејка ( = „прелом“ изједначења) 70-их година 20. века. Тенис је веома популаран спорт који прате милиони људи, а посебно четири Гренд слем турнира (-{Grand Slam Tournaments}-).

Историја тениса мини|mini|Тенис 1887. године Грци и Римљани су имали игре лоптом, које су касније прихватили Французи. Једну игру су називали -{Jeu de Paume}- („же д пом”), што је претеча данашњег тениса. Неки стручњаци сматрају да је ова игра поникла у Египту и Персији, а да се играла и код Арапа, пре Карла Великог. Око 1300. године била је такође позната под именом -{la bud}-, а у току 14. века играла се у целој Француској. Луј -{X}- је умро од назеба, који је добио играјући ову игру. За тенис се каже да је краљевска игра, јер су француски и енглески краљеви показивали велико интересовање за ову игру.

У Француској се сматрало да је Анри II Валоа најбољи играч тениса, а касније је Луј -{XIV}- имао стално особље, које се бринуло о његовим тениским игралиштима.

Тенис, као име игре први пут се јавља у књизи објављеној 1400. године. Енглески краљ Хенри -{VIII}- саградио је 1529. године у Хамптон Корту своје тениско игралиште, на коме се и данас игра тенис.Benjamin Disraeli (1845) Sybil, chapter 1 Ту првобитну верзију тениса многи називају реални тенис. Израз тенис потиче од француског глагола -{tenir}- (императив, мн.) што значи „држите”, односно средњоенглеског појма -{tenes}- тј. -{tenetz}-.

Многи тениски историчари сматрају да модерни тенис потиче из периода између 1859. и 1865. године, када су Хари Џем и Аугурио Перера изумили нову игру с рекетима, која је знатно наликовала бадминтону. Они су 1872, с двојицом колега, основали први тениски клуб у свету, док се први тениски турнир спомиње 23. јула 1884. у Шрабланд Холу. мини|200пиксел|Први тениски терен у Врању, 1924. година Модерни тенис потиче из Велике Британије, још из касног 19. века. Носио је првобитни назив -{lawn tennis}-, што би означавало „тенис на травњаку”. Убрзо је стекао велику популарност у Европи, а касније и у целом свету.Tyzack, Anna, The True Home of Tennis Country Life, 22 June 2005 Тенис је олимпијски спорт и играју га и млађе и старије генерације. Правила тениса нису битно измијењена још од касних 1890-их. Једине две значајне измене догодиле су се након 1970. године. Прихваћено је ново правило (-{tie breaker}-) за одређивање победника сета, те нова технологија која омогућава играчима да опозову судијску одлуку (-{challenge}-) и прегледају поновљени снимак кретања лоптице на терену, уколико сматрају да је ударац био исправан. Тенис многи прате уживо или путем телевизије и других медија. Највише посећени а уједно и најпрестижнији тениски турнири су Гранд Слам турнири, које чине отворена првенства: Аустралије (-{Australian Open}-), Француске (-{French Open}- или -{Roland Garros}-), Велике Британије (Вимблдон) и Сједињених Америчких Држава (-{US Open}-).

У САД тенис је дошао преко Бермуда 70-их година 19. века. У Босни и Херцеговини тенис се почео играти после 1885. године, у оквиру ентузијаста. Док су први тениски терени изграђени на Хан Пијеску 1921. године у склопу резиденције Карађорђевића, и они су представљали прве тениске терене у Краљевини Југославији.Др Радован Пилиповић директор Архива Српске православне цркве, Отварање изложбе Краљев Дворац у Хан Пијеску -ЈУ Народна библиотека "Бранко Чучак", минут 45:42 Комерцијалним притиском на тенисере, почела је Опен ера у тенису, која траје од 1968. године па до данас. Опен ера је назив за нови период тениса, у којем се сви добри играчи могу такмичити на светским турнирима и у којем се најбољи светски играчи професионално баве овим спортом. Тенисери и тенисерке, који се одлуче за професионалну каријеру, потписују уговоре са спонзорима који им омогућавају многе бенефиције.

Опрема Рекет Рекети су тениски реквизити направљени од тврдих материјала попут пластике и метала (алуминијум, жељезо или разне металне легуре). Некада су се рекети правили и од дрвета, међутим они су подложни брзом ломљењу и зато су избачени из употребе. Рекет се састоји од рама рекета, мреже (-{string}-), која је направљена од специјалних еластичних материјала, те од дршке. Рекети се најчешће деле према тврдоћи, еластичности и према величини, која подразумијева величину мреже мерену у инчима или милиметрима.

Лопта Лопта за тенис је израђена од специјалних материјала. Пречник лопте је приближно 6,7 -{cm}-. Око 85% масе лоптице чини хемијски обрађена гума. Површина лопте израђена је од посебних вунених влакана – филца. Филц се делимично испарава, те настају длачице на тканини, које смањују отпор ветра, брзину и одскок лопте. Лопте су обично жуте боје.

Игра Тенис играју: две особе (једна против друге) (сингл меч) или у мушкој или женској конкуренцији, мушки парови (један пар против другог), женски парови (један пар против другог) или мешовити парови (један мушко-женски пар против другог). Ретко се игра само један меч већ се најчешће игра на турнирима.

Терен

мини|десно|200px|Пример земљаног терена Тенис се игра на равној правоугаоној површини, најчешће на трави, шљаци или бетону. Терен је 23,77 -{m}- дугачак, 8,23 -{m}- широк када се игра сингл, а 10,97 -{m}- широк када се игра дубл. Додатни простор је потребан како би играчи могли да стигну „дуге лопте“. Мрежа је разапета целом ширином терена, постављена је паралелно са основном линијом и дели терен на два једнака дела. Мрежа је 1,07 -{m}- висока код стубића који је држе, а 914 -{mm}- висока на центру терена.

Врсте терена мини|Димензије тениског терена Постоје три главне врсте терена. Од материјала који се користи за површину терена зависи и брзина и одскок лоптице, што заузврат утиче на квалитет игре сваког играча. Три најчешће врсте терена су: Земљани терен, Травнати терен и Терен са тврдом подлогом.

Неки играчи играју много боље на једној површини, а лошије на другој и по томе постају познати као „стручњаци за травнати терен“ или „стручњаци за земљани терен“.

Терени са тврдом подлогом обухватају различите површине и могу бити бетонске, асфалтне, дрвене (какве се налазе у спортским халама) или прекривене вештачком травом.

Терени прекривени шљаком се сматрају „спорим“ теренима, јер на њима лоптица прво изгуби брзину приликом удара у терен, а затим одскочи релативно високо. Играчима је због тога теже да врате „неповратне“ ударце који се зову винери (-{winner}-). На овим теренима је лако проверити где је лоптица ударила (да ли је ударила линију или поред линије) јер оставља лако видљив траг од ударца.

Тврде подлоге и травнати терени спадају у „брзе“ терене. На овим теренима лоптица приликом удара у терен губи мало брзине и не одскаче високо, тако да је размена удараца између играча кратка. Играчи који јако ударају и сервирају имају предност на овим теренима. Травнати терени уносе још једну варијаблу у игру. Одскок лоптице зависи од квалитета траве и од тога када је трава последњи пут подшишана.

На Гренд Слем турнирима се игра на различитим теренима: Отворено првенство САД (-{U.S. Open}-) и Отворено првенство Аустралије (-{Australian Open}-) се играју на тврдим подлогама, Отворено првенство Француске (-{French Open}-) се игра на земљаним теренима, а на Вимблдону (-{Wimbledon}-) се игра на трави.

Правила игре Играчи (или тимови играча у дубл конкуренцији) започињу меч заузевши места један на једној, а други на другој страни мреже. Затим се, у сингл конкуренцији, одређује ко ће од двојице играча сервирати први, а ко ће бити примач сервиса. У дубл конкуренцији (конкуренцији парова) такмиче се пар против пара. Један пар представља један тим. Прво се одређује који ће од два тима који се међусобно такмиче, сервирати. Затим се одлучује ко ће од двојице играча једног тима играти на месту сервисера, а ко на месту примача (сервиса).

При сервирању лоптице, играч стоји изван основне линије, тачније око тачке пресека основне линије средишњом. Примач може да заузме своју позицију за пријем сервиса где год он то жели на својој половини терена. Уобичајено место пријема сервиса је око сервисног бокса. Једна половина терена је подељена на још две, предњу и задњу половину. Предња половина је линијом раздељена на још два дела. Та два дела представљају сервисни бокс (место које лоптица мора да погоди након сервиса). Коју од две половине сервисног бокса лоптица мора да погоди, зависи од стране са које играч сервира. Сервисер сервира лоптицу по принципу дијагонале, што значи да ако заузме позицију десно од централне линије, мора да сервира у леви бокс на супротној страни мреже и обрнуто. Након једног поена, сервисер мора да сервира са супротне стране у односу на коју је сервирао претходни пут. Ова врста ротације траје током читавог меча. Када примач заузме одговарајућу позицију и да знак да је спреман, сервисер ће сервирати.

Приликом сервирања, играч има право да сервира два пута, са тиме што је други сервис дозвољен само уколико је први покушај неуспео из неких разлога. Ако сервис и после другог покушаја није добар, сервисер губи поен (правило дупле сервис грешке, које се популарно назива дабл фолт). Сервис је добар, уколико је (из првог или другог покушаја) убачен на праву страну сервисног бокса а да лоптица није додирнула мрежу. Уколико је лоптица додирнула мрежу, овај сервис је нет сервис, и он се не рачуна у грешку, већ се понавља.

Након правилно одсервиране лоптице, креће права игра. Након што се лоптица једанпут одбије од поља, примач је рекетом удара и пребацује преко мреже у супротни део терена. На овај ударац узвраћа и играч са супротне стране мреже (сервисер), који понавља исто. Пребацивање лоптице са једне на другу страну мреже траје све док један од играча не начини грешку, пошаље лоптицу у аут или не успе да пребаци мрежу. Када један од играча направи овакву неизнуђену грешку, други играч осваја поен. Играч осваја поен и уколико лоптица двапут одскочи на супротној страни мреже.

Ударци

Главни ударци које тенисери најчешће користе су: сервис, -{forehand}-, -{backhand}- и -{drop shot}-.

Други ударци у тенису су: -{return}-, -{smash}-, -{pasing shot}-, -{lob}-, -{stopball}-, -{volley}-, -{topspin}-, -{slice}-, -{cross}-, -{longline}-, -{ace}-.

Сервис

Сервис је ударац којим тенисери започињу поен. При сервису, играч стоји пред основном линијом, баца лопту у вис, и при силазној путањи, удара рекетом и шаље је у поље (ограничено Т-линијом и бочном линијом) преко мреже. Лопта је регуларна уколико уђе у назначено поље или ако додирне саму бочну линију или Т-линију. У свим осталим случајевима, лопта се узима за неважећу, те се сервис понавља. Након сваког добијеног поена, играч сервира лопту (једанпут с десне, други пут с леве стране терена), све док не освоји један гем. Играчи сервирају лоптицу наизменично након сваког одиграног гема. Постоји више верзија сервиса, али уобичајено се разликује сервис испод и изнад руке. Сервис изнад руке је доминантан облик сервирања лоптице. Многи тенисери, при сервису, троше пуно енергије, како би скратили поене. При врло снажном и брзом сервису, противнички играч не може вратити лопту у терен, те играч који сервира осваја брзи поен. -{Servis winner}- је поен који добија играч након самог сервиса, тј. када лопту супротни играч не успе да врати преко мреже. Ако супротни играч није успео да стигне да узврати ударац на сервис противника, каже се да је његов противнички играч добио ас (енгл.: -{ace}-).

-{Forehand}-