Национални парк Фрушка гора се налази у Војводини, у Србији, недалеко од Новог Сада. Године 1960. је проглашен националним парком.„NACIONALNI PARK FRUŠKA GORA“ , -{srbija.superodmor.rs}-. Приступљено 2. јануара 2014.
Највиши врх је Црвени чот (539 m), а најзначајнији туристички центар Иришки венац.„Национални парк Фрушка гора“ , -{rancplatan.com}-. Приступљено 2. јануара 2014. Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 78, а широка 15 km и обухвата површину од 26.672 хектара. Стварање планине почело је у мезозоику, пре 90 милиона година; научници је називају „огледало геолошке прошлости“.„Nacionalni park Fruška gora“ , -{eko.vojvodina.gov.rs}-. Приступљено 2. јануара 2014. На њој су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе око 123 милиона година. Флору Фрушке горе чини око 1500 биљних врста.„Nacionalni park Fruška gora“ , -{srbija.travel.rs}-. Приступљено 2. јануара 2014.
Фрушка гора је острвска планина између Дунава и Саве и богата је шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа, са заштићених преко 50 биљних врста. Позната је и као највеће станиште липове шуме у Европи.
На планини постоји и више археолошких налазишта (неолит, бакарно, бронзано и римско доба), као и стари фрушкогорски манастири (укупно 17), настали од краја 15. до 18. века, познати по специфичној архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама. Средиште управе Националног парка је у Сремској Каменици.„Национални парк Фрушка гора“ , документациона основа. Приступљено 2. јануара 2014.
Назив лево|мини|Управна зграда у Сремској Каменици Назив националног парка потиче од назива истоимене планине, а сам назив Фрушка гора носи у свом придевском облику етноним „Фруг“ у значењу Франак (Франачка држава се крајем 8. и почетком 9. века простирала све до наших крајева), те на тај начин име ове планине чува успомену на стање из давних времена.
Флора и фаунa На простору националног парка расте преко 1.500 биљних врста, од чега највећи проценат са скоро 90% удела укупне флоре чине скривеносеменице са 36 врста, од којих су неке заштићене као природне реткости. Сем њих на простору се може наћи и око 700 врста лековитих биљака.
Гљиве су на Фрушкој гори доста заступљене, са око 2.000 регистрованих врста.
Водоземаца и гмизаваца је регистровано 23 врсте, од којих је најзначајнија отровница шарка (Vipera berus), сисари су заступљени са 60 врста у 16 фамилија, док је фауна бескичмењака прилично слабо истражена.
Птице су на Фрушкој гори присутне са око 220 врста, од чега је један део птице селице, које се кратко задржавају, а постоји и значајно присуство већег броја врста птица грабљивица.
Географија Парк чини усамљена острвска планина у Панонској низији. Према југу и северу Фрушка гора је јако разуђена планинским и речним токовима, при чему се од главног уског гребена пружају појединачни, бочни гребени, најчешће са врло стрмим падинама. Северна падина Фрушке горе је стрмија у односу на јужну, услед подсецања Дунава. Такође, лесна зараван која окружује Фрушку гору, мање је ширине и моћности на северној страни, услед поменутих прилика.
Хидрографска мрежа Фрушке горе је веома густа и релативно правилно распоређена, на шта утиче и релативно велика количина падавина на годишњем нивоу. Фрушкогорски потоци носе највеће количине воде у пролеће и касну јесен, док највећи број потока пресушује средином лета и остаје такав до средине јесени.
Врхови На Фрушкој гори постоји девет врхова који прелазе надморску висину од 500 метара: Црвени чот (539 -{m}-) Павласов чот (531 -{m}-) Исин чот (522 -{m}-) Иришки венац - ТВ торањ (516 -{m}-) Црвена кречана (512 -{m}-) Иришки венац - споменик (509 -{m}-) Лединачки црни чот (507 -{m}-) Краљева столица (502 -{m}-) Плетена анта (500 -{m}-)
Географско-туристички положај Национални парк Фрушка гора има повољан туристичко-географски положај. Преко Новог Сада и Београда је саобраћајно добро повезан путним правцима: Нови Сад-Београд, Нови Сад-Рума-Шабац, Нови Сад-Бачка Паланка-Илок-Шид, Нови Сад-Београд-Нештин-Илок, и неколико саобраћајница нижег реда које попречено пресецају планину. На свим путним правцима постоје, углавном сталне аутобуске линије. Што се тиче железничког саобраћаја, постоји железничка пруга Суботица-Нови Сад-Београд, која се од Београда рачва према Нишу и Бару. Аутобуска и железничка станица у Новом Саду удаљена је од Фрушке горе 15 km, а од Београда 50 km. Аеродром Сурчин (Београд) налази се на 55 km од Националног парка.
Пашњаци и плодно земљиште, виногради и воћњаци, обогаћују падине и ниже делове Фрушке горе, док су површине које се налазе висинама изнад 300 метара надморске висине покривене густим, листопадним шумама.
Манастири Фрушке горе На Фрушкој гори постоји око 20 манастира и она се назива и Српском Светом Гором. Сви ти манастири потичу из 13/14. века. Најмлађи манастир на Фрушкој гори је манастир Врањаш, који се налази између села Манђелос и Гргуревци. Манастир је саграђен 2014. године.
Неки од манастира су:
Мала Ремета Крушедол Бешеново Врдник Јазак Велика Ремета Ново Хопово
Мошти Светог Теодора Тирона чувају се у манастиру Ново Хопово, и то су најстарије мошти неког светитеља у Србији.
Галерија
Види још Фрушка гора Национални парк Национални паркови Србије
Референце
Спољашње везе Званични веб-сајт Националног парка Фрушка гора Информације о НП Фрушка гора Б92: Опстанак - Планина орлова Под крилима орла крсташа („Политика”, 23. јул 2017)