Ликовна уметност (пластична уметност, просторна уметност) је уметност која као облик комуникације користи ликовни језик. Она је део општег света уметности којем припада још: књижевност, музика, плес, глума, филм, и остале уметности.

мини|Мона Лиза

Ликовни језик Док се књижевност изражава помоћу речи, музика помоћу звука, плес покретом, ликовна уметност се изражава облицима (линијом, бојом и волуменом). Облик – лик, отуда тој уметности и име. Има и други назив - пластична уметности (наглашава опипљивост ових уметности), а још их зову и просторне уметности (чиме се наглашава да се ликовне уметности изражавају у простору, за разлику нпр. музике која се изражава у времену).

Ликовни облици имају свој смисао који се може прочитати познавањем ликовног језика. Ликовни језик се може спознати делом рационално (умно), а делом ликовном интуицијом. Структуру ликовног језика не чине слова, речи, као у конвенционалном језику, него ликовни елементи:

Композиција опет има своје елементе по којима се ликовни елементи слажу у складну целину.

Ликовне уметности према средствима изражавања делимо на: цртеж, графику и сликарство (које су везане за површине) и скулптуру и архитектуру (које су у простору).

Поред ових постоје самосталне људске делатности које су уско везане за ликове уметности као: Урбанизам Примењена уметност Дизајн Фотографија Филм Визуелна уметност

Историја и епохе у ликовној уметности

Праисторија

мини|200п|Венера из Виленсдорфа мини|200п|Биста краљице Нефертитис (исто Нофретете), Музеј старина у Берлину мини|десно|200px|Гудеа владар Лагаша Лувр Париз мини|200п| Колосеум у Риму из 1. века УНЕСКОва светска баштина и једно од нових седам светских чуда мини|200п|Фреска Христа унутар цркве Аја Софија мини|200п|Исечак фреске у Сопоћанима у Србији главно дело касновизантијског сликарства Уметност праисторије проучава археологија, за разлику од уметности доба које спада у историју и коју проучава историја уметности. Праисторија је временски период који траје до појаве првих писама, о чему, помоћу материјалних трагова културе, археологија ствара приповест о догађају.

Праисторија има различита раздобља. Млађе камено доба обухвата доба варварства и доба дивљаштва. Може се рашчланити на камено доба и доба метала.

У доба неолита човек нема довољно хране, клима је повољна за житарице- крчи се и најзад сади, а од изразито ловачке привреде прелази се на земљорадњу- везано за њу јавља се насеље. Човеков рад зависи од природе- уочава то, и појављује се религија. Овај однос према природи одразио се и у уметности- уметничком стварању. Раније у доба ловачке привреде односно природе он није имао никакве залихе, јављају се залихе а с њима и неједнакост- појављује се отимање за храну и раслојавање гентилне заједнице и стварају се породице- генсови (породице су у генсовима).

Човек од иловаче прави посуђе, ручно у различитим облицима. Украшава га и боји. Не зна се тачно шта је смисао декорација.

У време робовласништва се две културе јављају и не зна се која је старија да ли је то Египат или Месопотамија. Сигурно је да су се развијале независно од почетка и до њиховога контакта долази тек касније.

Египат и Месопотамија

Египат и Месопотамија историјске су културе које су се истовремено појавиле. Обе су монархије и различите су по религији али у Тинитском и Џемедетнарском добу постојале су већ културе у данашњем смислу речи тога појма. Египатска монархија Старог краљевства одржавала се дуги низ година све до револуције која је уништила Старо краљевство, али је традиција била снажнија. У Међуријечију Тигриса и Еуфрата појавила се култура чије династије можемо пратити само из случајних догађаја и месних ратова, само је Акадска монархија умела да управља целом земљом међуријечја.

Људска је моћ морала да призна божанску, што је постао основ за цео живот. Египат је имао краља и бога у једној личности и заруку среће што се огледало у извесном оптимизму код Египћана. У Месопотамији је владар само заступао Бога. Од Средњега краљевства је свако ко је заслужио имао право на посмртни живот. Ништа слично није постојало код Мезопотамаца, и на њих су чекали само бедни изгледи за вечност. Ни једни нису имали обичај да дугачко шире о уметничком делу својим дивљењима. Мезопотамски писар: „Било је лепо гледање”.

Египат реч је грчког порекла. Рељефно, карактеристична је одељеност а спој је био преко Суеског канала- превлаке, а такође река- Нил. Становништво је хамитског порекла а у IV миленијуму п. н. е. бележи се долазак становништва семитског порекла. Хамити су имали тотемизам а Семити су веровали у божанства у људском облику. Развојне фазе у уметности се углавном подударају са развојем историје и политичке историје Египћана. Позната је Манехтова подела на 30 династија. У III миленијуму фараон Нарамер ујединио је Египат- митски Менес сматра се за ујединитеља Египта- Горњег и Доњег Египта.

Старо краљевство (2650—1990. п. н. е.) III династија Џозер до VI династије градитељи су великих пирамида. Џозеров архитекта i био је Имхотеп и један од првих архитеката које је забележила историја.

Прелазно доба карактеришу унутрашњи немири и држава се распада на низ мањих покрајина. Учињене су реформе у религији и сви су добили право на погребне бенефиције. Ово доба је трајало до око 2000. године.

Средње краљевство (1991—1778. п. н. е.) од XI династије Ментухотеп до XIII династије, границе државе су поново проширене а нарочито за време XII династије. Власт фараона настоје ограничити свештеници.

Прелазно доба карактеришу поново унутрашњи немири и погодују инванзији Хиксоса око 1800. п. н. е. (појава коња) и они су владали северним Египтом.

Ново краљевство (1570—1085. п. н. е.) XVI династија Ахмосе до Рамзеса XX династије Египат постаје водећа сила на блиском истоку а против власти фараона се диже свештенство и за време једне унутрашње кризе Аменофис IV уводи сунчани монотеизам бога Атона и узима име Ахатон. Нефертити (1363—1345. п. н. е.)- жена је његовог брата а затим њена- позната скулптура са једним оком, архитекта и вајара Тутмоса - често ју је сликао и био је заљубљен у њу. После Аменофиса -{IV}- - Ехнатона Атоновог сина његова реформа је одбачена и на прво место је дошао Тутанкамон. Родбинске везе су често нејасне а нити значаји појединих фараона (сетити се брисања Нефертитис када је одбачена ) У -{XIX}- династији време Сетија -{I}- и Рамзеса -{III}- гробнице се праве у брдима и не граде се више велике пирамиде. Египат доживљава поново велики процват и нови политички успон. У -{XX}- династији у време Рамзеса -{III}- угрожавају га народ с мора — Либијци а око 1090. п. н. е. највећу моћ имао је Хитор.

Може се пратити развој уметности од монументалности и превелике озбиљности ка одређеним врстама реализма и доба када је човек научио у уметности да се осмехне и прави природне покрете.

Позно доба у којем се мењају у владавини либијске и нубијске династије до 671. године и Асурбанипала владара Асирије.

Сајско доба (663—525. п. н. е.) Псаметих I, оснивач последње XXVI самосталне династије- град Саис био је престоница.

Убрзо се почела развијати Персија. 525. Персијанци освајају Египат а 332. после кратког доба независности осваја је Александар Македонски и наследници његови Лаговци и епоха Птолемајоваца је трајала до Клеопатрине смрти 30 године када долази до превласти римске империје, после 395. н. е. византијске и 640. арапске када се завршава 300. година продора хришћанства у Египат.

Егејска уметност

Егејска уметност простире се на подручју између Балканског полуострва и Мале Азије.

Критско- Микенска уметност ниче из преласка родовског система у робовласнички на малим острвима где се развија морепловство и бродоградња, звездарство и знања из математике и физике емпиријске природе. Појављује се размена и занати те долази до контаката са материјалним тековинама у којима човек постаје слободнији. Разлике нису јако наглашене и изражене и друштво тежи ка робовласничком систему.

Егејска култура се дели на три периода: Кикладска култура 3000-2000. п. н. е. Критско-Минојска култура 2000.1500 године п. н. е. Микенска култура 1500-1100. п. н. е.

Пошто нема великих разлика нема ни репрезентативне и монументалне уметности нити фиксне религиозне. Уметност је везана за човека и његове свакоденевне потребе.

Верује се у митове и бајке. Не постоји портретна уметност нити тежња за изразитим реализмом у сликарству и уметности. Не постоје индивидуалне уметничке творевине и уметност је анонимна. Писмо је тек недавно довољно проучено и протумачено. Неки од овде присутних елемената били су коришћени у времену кубизма.

Стара Грчка

мини|лево|250п|Детаљ геометријске амфоре са приказом погреба из Дипилона поред Атине 8. век п. н. е. Атена

Грчка уметност се развијала на широком подручју које обухвата територије Мале Азије, егејска острва, јужни део апенинскога полуострва, Сицилију и Грчку. Грци су из истих разлога као и Микена развијали морепловство. Они организују и настањују се у малим полисима који постају стварне урбане целине у којима се развијала урбана култура. У ово време постоји само мали број градова. Све до почетка нашег века број градова се није нарочито повећавао и тада око првог века број градова се креће око 115. То су били сви познати градови тога времена. Касније се број градова нагло повећава.

Велики број робова радио је у производњи а грађани су имали времена да се посвете уметности или науци. Грци развијају рад који је самосталан везан за њихову средину и слободне становнике. Постојала је организована војска.

Одржавале су се вежбе и нарочита пажње је посвећивана проучавању људског тела. Проучава се и покрет у уметности. Могу да се разликују три епохе: Архајска Грчка- период који се може датирати у 5. век старе ере, у овај период можемо рачунати и дотадашњи развој на овом тлу. Прелаз ка класичној епоси траје десетак година. Класична Грчка може се рачунати да је почела В века п. н. е, када се шири утицај грчке културе далеко ван граница старе Грчке, али се и прихватају утицаји других култура и утицаји се испреплићу. Траје до 15. века и Александра Македонског. Хеленистичка Грчка у којој се утицаји Грчке још више повећавају, а јавља се нарочито прихватање традиција других култура. Ова периода траје до освајања Рима па и даље, док не потпадне под утицај римски и не трансформише се у византијску уметност на коју и сама делује и има велики утицај.

Грчки Богови су слични људима са људским особинама и они често силазе међу обичне људе и свет. Зевс је овде био нарочито агилан, те Богови силазећи у свет склапају и бракове и тако настају хероји и полубожанства. Богови живе на Олимпу близу људи, а од њих се разликују својом бесмртношћу.

Грчки уметник обликује своја дела на бази људског тела било у виду скулптуре или сликарског дела. Најмање се сачувало сликарство. Своје храмове претварају у најзначајније културне и привредне центре- претварали су их у неке врсте депоа и банака. Храмови су третирани као скулптуре и компоновани су по концепцији која се заснива на познавању живота. После пелопонеских ратова једно време вођство преузима Спарта потом Теба а затим поново преузима вођство Атина и то траје све до појаве Александра Македонског.

Етрурска уметност