Награда „Ђорђе Јовановић” додељује се за најбољу књигу есеја или књижевне критике објављену између два Међународна сајма књига у Београду. Награду је установила и додељује Библиотека „Ђорђе Јовановић”, Стари град, од 1967. године.

Историјат Награда је назив добила по књижевнику, књижевном критичару и револуционару Ђорђу Јовановићу (Београд, 27. октобар 1909 — Слатине, 23. јул 1943) по коме се зове и Библиотека „Ђорђе Јовановић” у Београду. Библиотека „Ђорђе Јовановић” је општинска мрежа у склопу Библиотеке града Београда и централна је библиотека на општини Стари град.

Награда се састоји од Повеље и новчаног износа а добитнику се уручује 27. октобра, на дан рођења књижевника.

На додели награде 2017. године обележено је пола века Награде „Ђорђе Јовановић”.

Назив награде није повезан са вајаром и академиком Ђорђем Јовановићем, већ са истоименим књижевником.

Добитници

Од 1967. до 1980. 1967 — Вито Марковић, за књигу Опасности главе. 1968 — Љубомир Симовић, за књигу Шлемови. 1969 — награда није додељена. 1970 — Радомир Константиновић, за књигу Философија паланке. 1971 — Милорад Павић, за књигу Историја књижевности барокног доба. 1972 — Миодраг Поповић, за књигу Романтизам. 1973 — Милица Николић, за књигу Руске поетске теме. 1974 — Петар Џаџић, за књигу Критике и огледи. 1975 — Мирослав Егерић, за књигу Речи у времену. 1976 — Јовица Аћин, за књигу Изазов херменеутике. 1977 — Мухарем Первић, за књигу Традиција и критика. 1978 — Миодраг Павловић, за књигу Поетика модерног. 1979 — Раде Војводић, за књигу Похвала духу ругајућем. 1980 — Предраг Палавестра, за књигу Критика и авангарда у модерној српској књижевности.

Од 1981. до 1990. 1981 — Зоран Глушчевић, за књигу Поезија и магија. 1982 — Павле Стефановић, за књигу Есеји. 1983 — Виктор Жмегач, за књигу Истина фикције. 1984 — Новица Петковић, за књигу Од формализма ка семиотици. 1985 — Ђорђије Вуковић, за књигу Огледи о српској књижевности. 1986 — Светозар Петровић, за књигу Облик и смисао. 1987 — Јован Христић, за књигу Студије о драми. 1988 — Света Лукић, за књигу Модерна интелектуална проза. 1989 — Борислав Михајловић Михиз, за књигу Портрети. 1990 — Павле Зорић, за књигу Губитници.

Од 1991. до 2000. 1991 — Гојко Тешић, за књигу Српска авангарада у полемичком контексту. 1992 — Хатиџа Крњевић, за књигу Вековита јабука Лазе Костића. 1993 — Светлана Велмар-Јанковић, за књигу Уклетници. 1994 — Владета Јеротић, за књигу Дарови наших рођака. 1995 — Александар Јовановић, за књигу Поезија српског неосимболизма. 1996 — Радивоје Микић, за књигу Песма: текст и контекст. 1997 — Снежана Самарџија, за књигу Поетика усмених прозних облика. 1998 — Петар Пијановић, за књигу Павић. 1999 — Михајло Пантић, за књигу Модернистичка приповедања. 2000 — Мило Ломпар, за књигу Црњански и Мефистофел и 2000 — Тихомир Брајовић, за књигу Теорија песничке слике.

Од 2001. до 2010. 2001 — Јасмина Лукић, за књигу Метапроза – читање жанра. 2002 — Борислав Радовић, за књигу О песницима и о поезији. 2003 — Драган Стојановић, за књигу Лепа бића Иве Андрића. 2004 — Славко Гордић, за књигу Профили и ситуације. 2005 — Бранко Поповић, за књигу Потрага за смислом. 2006 — Радован Вучковић, за књигу Модерни роман двадесетог века. 2007 — Љубиша Јеремић, за књигу О српским писцима. 2008 — Светозар Кољевић, за књигу Вавилонски изазови. 2009 — Ранко Поповић, за књигу Чин препознавања. 2010 — Александар Јерков, за књигу Смисао (српског) стиха – само/оспоравање.

Од 2011. до 2020. 2011 — Јован Делић, за књигу Иван В. Лалић и њемачка лирика. 2012 — Богдан А. Поповић, за књигу И песници и критичари.Богдан Поповић добитник награде „Ђорђе Јовановић“ („Глас јавности“, 20. октобар 2012) 2013 — Марко Недић, за књигу Између реализма и постмодерне.Премијере на сајму књига („Вечерње новости“, 21. октобар 2013) 2014 — Иво Тартаља, за књигу Песма о песми.Како књига види себе („Вечерње новости“, 9. новембар 2014) 2015 — Адријана Марчетић, за књигу О новој компаратистици. 2016 — Леон Којен, за књигу У тражењу новог и 2016 — Драган Хамовић, за књигу Пут ка усправној земљи. 2017 — Милосав Тешић, за књигу Певање и мера. 2018 — Слободан Владушић, за књигу Књижевност и коментари и 2018 — Зоран Милутиновић, за књигу Битка за прошлост: Иво Андрић и бошњачки национализам. 2019 — Душица Потић, за књигу Поетика прикривања: фолклорни обрасци у стваралаштву Стевана Раичковића. 2020 — Љиљана Пешикан Љуштановић, за књигу Пишем ти причу: рефлекси усмене књижевности и традиционалне културе у писаној књижевности и савременој култури Срба.

Од 2021. 2021 — Марко Аврамовић, за књигу Не губећи из вида ниједно биће ни предмет. 2022 — Ђорђе Деспић, за књигу Тумач и песма: Есејистика Миодрага Павловића. 2023 — Јелена С. Младеновић, за књигу Од ђаволовог друга до тајног монаха: карневал и религија у поезији Новице Тадића. 2024 — Славица Гароња за књигу Од црвенокосе богиње до слепих певачица. 2025 — Миливој Сребро за књигу Иво Андрић у француском кључу

Види још Награда „Марија Илић Агапова“ Награда „Глигорије Возаровић“ Књижевна награда „Мома Димић”

Референце

Спољашње везе Досадашњи добитници награде Ђорђе Јовановић

Категорија:Српске књижевне награде