Јован Томић (Нова Варош, 9. мај 1869 — Београд, 22. јул 1932) био је српски историчар.
Биографија Гимназију је завршио у Крагујевцу, филолошко-историјски одсек на Великој школи 1890. Био је средњошколски професор у Крушевцу, Крагујевцу, Алексинцу и Београду, а у периоду 1903—27, управник Народне библиотеке у Београду.
За дописног члана САНУ-а изабран је 30. јануара 1903, а 3. фебруара 1906. постао је редовни члан. Томић је ударио основе критичке историографије османског периода српске историје (-{XV—XIX}- века).
Новим архивским документима осветлио је многе мрачне моменте из прошлости. То га је довело у сукоба са старим романтичарским схватањима о прошлости српског народа, нарочито о историји Црне Горе.
Објавио је 60 књига и брошура, преко 40 чланака и расправа, велики број критика, реферата и полемика. Бавио се и објављивањем архивске грађе.
Наслеђе мини|Насловна страна књиге О црногорском устанку у почетку Морејског рата (1903) У архиву Српске академије наука и уметности налази се вредна архивска грађа сa детаљним извештајима Млетачке републике о ситуацији у Херцеговини датирани 29. децембра 1703. године.
Дом културе у Новом Пазару носи његово име.
Одабрана дела
Види још Сима Томић Изборне скупштине СКА 1901-1914
Литература
Урош Џонић: Библиографија радова Јована Томића, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 1932.
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Историјска библиотека: Јован Томић
Категорија:Рођени 1869. Категорија:Умрли 1932. Категорија:Нововарошани Категорија:Академици САНУ Категорија:Српски историчари