Радослав Раде Радић (Јошавка Горња, код Челинца, 1890 — Београд, 17. јул 1946) био је четнички војвода у ЈВуО. На почетку устанка припадао је штабу АВНОЈ-а и био члан Штаба Четвртог крајишког одреда, али је у пролеће 1942. извео пуч у коме је побио чланове Штаба одреда и партизанске рањенике, након чега је формирао сопствени четнички одред. Након рата му је суђено и стрељан је као сарадник окупатора.

Биографија Рођен је 1890. године у Јошавци Горњој код Челинца, од оца Новака и мајке Стоје. Потиче из сељачке породице, а по предању Радославов деда је дошао из околине Билеће. По занимању је био трговац. Био је ожењен и имао је троје деце.

Радић је био један од устаника у устанку против НДХ, међутим заједно са Урошем Дреновићем убрзо је напустио партизане и направио засебне четничке одреде.

Како наводе преживјели четници са подручија босанске крајине тврде да су се Радић и Дреновић побунили против устаника због јаког утицаја КПЈ-а те да је КПЈ покушао све устанике окарактерисати као партизане.

Већ крајем 1941. године дошао је у сукоб са партизанима и тражио подршку окупатора, а његов одред „Борје“ је потписао споразум о сарадњи са НДХ. Те је један од првих војвода који је покренуо борбу против НОВЈ. Постављен је за члана Централног националног комитета Драже Михаиловића.

Раде Радић је био један од ратних вођа у Босни који је служио немачком окупатору, не само војно и политички него и економски. Како се наводи, био је један од овлашћених лифераната робе и грађе за немачку војску и Преговарао је о испорукама хране и материјала за немачку и војску НДХ и за то потписивао уговоре. Осим тога, његови људи су служили окупатору и као војне јединице и као водичи, јер су познавали терен.

Исказао је велику кооперативност и субординацију са јединицама Вермахта и цивилне власте као и хрватског домобранстава у појединим слуучајевима, што је касније била једна од ставки у оптужници против њега.

Следеће за шта је одговарао је убиство 20 рањених припадника НОВЈ 1. априла 1942. године у селу Јошавка, где је убијен и командант Оперативног штаба НОП одреда Босанске крајине Младен Стојановић,-{The Trial Of Dragoljub Draza Mihailovic (1946)}-, Приступљено 24. 4. 2013. а касније истог месеца његови људи су учествовали у убиству још 70 рањених припадника НОВЈ.

Милан Дукић, изасланик Драже Михаиловића после састанака са четничким вођама у Босни, у својој депеши Михаиловићу, 22. септембра 1942. године је изјавио: „Командант Раде Радић бивши партизански командир Јошавске чете, поклао је партизане у Јошавци и пришао четницима. Човек сеоски трговац, ниске културе...“

Савременици о личности Радета Радића Радић није уживао скоро никакав углед ни међу народом ни међу надређенима. У свом извештају 3. фебруара 1943. године мајор Славољуб Врањешевић извештава надређене у ЈВУО о стању у четничким одредима и даје описе личности четничких команданата. За Радета Радића нема ни једну реч хвале, осим да је лично врло храбар. Говори да је био неуспешан трговац, те да дугује велике своте новца у преко 100 парница. Даје оцену да је Радић подмукао и да користи комунистичке методе и не бира средства да дође до циља, те да уз себе има сурову клику која извршава његова наређења, па и она најподлија, како би Радић дошао до циља, те да не преза ни од чега.

Према сматрању Српског историчара Милослава Самарџића Раде Радић је војвода који је ту титулу добио од Драже Михаиловића у лето 1942

Године 2002. на Равној гори, село Скатавица, општина Челинац, подигнут је споменик Радету Радићу и његовим саборцима.

Улица у Бањалуци носи његово име.BANJALUČKE LEGENDE: 22. 4. - Dan oslobođenja , Приступљено 24. 4. 2013.

Референце

Литература

Спољашње везе -{The Trial Of Dragoljub Draza Mihailovic (1946)}-

Категорија:Рођени 1890. Категорија:Умрли 1946. Категорија:Челинчани Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини Категорија:Жртве револуционарног терора у Југославији Категорија:Југословенски партизани Категорија:Српски трговци Категорија:Срби у Босни и Херцеговини