мини|митрополит Висарион Љубиша, први епископ захумско-рашки мини|Захумско-рашки епископ Кирило Митровић мини|270п|д|Захумско-рашки епископ Нектарије Круљ Захумско-рашка епархија је била епархија Српске православне цркве од 1878. до 1931.
У периоду од 1878. до 1920. чинила је црквену област заједно са Цетињском митрополијом, а у периоду од 1920. до 1931. налазила се у саставу обновљене Српске патријаршије.
Историја Након ослобођења дијела Старе Херцеговине и Горњег Полимља (1878), донијета је одлука да се од дијелова Херцеговачке епархије прикључених Кнежевини Црној Гори створи нова епархија, која је названа Захумско-рашком епархијом. За првог захумско-рашког епископа изабран је архимандрит Висарион Љубиша, који је хиротонисан 8. септембра 1878. године на Цетињу од стране митрополита Илариона Рогановића и бококоторског епископа Герасима Петрановића, који је управо тим поводом допутовао у Црну Гору. Стварањем ове епархије, у Црној Гори је успостављена црквена област састављена од двије епархије: Цетињске архиепископије и Захумско рашке епархије.
Након смрти митрополита Илариона Рогановића (1882), за новог црногорског митрополита изабран је управо захумско-рашки епископ Висарион Љубиша, након чега је за администратора Захумско-рашке епархије постављен архимандрит Митрофан Бан. Међутим, прије но што је дошло до његовог избора и посвећења за епископа у тој епархији, умро је митрополит Висарион Љубиша (1884), а на његово мјесто је изабран Митрофан Бан. Епархија је остала у режиму администрације све до 1908. године, када је новог епископа захумско-рашког изабран Кирило Митровић, који је хиротонисан 1909. године. Епархијом је управљао до 1920. године, када је премјештен за епископа бококоторског, а Епархија захумско-рашка је поново потпала под администрирање митрополита црногорско-приморског. Тек 1925. године, за новог епископа изабран је Нектарије Круљ, који је хиротонисан 1926. године. Управљао је овом епархијом до свог премјештања на другу дужност 1928. године. Потом је у епархији поново заведен режим администрирања. Такво стање је остало све до 1931. године, када је епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској.
Ова епархија је била састављена из свих племена која су се налазила на лијевој страни ријеке Зете. Сједиште Захумско-рашке епархије је било у манастиру Острогу односно у Никшићу. До њеног укидања (1931) сачињавала су је три намјесништва — никшићко, спушко и колашинско.Члан 2. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (1904)
Манастири Захумско-рашкој епархији припадали су следећи манастири: Манастир Острог Манастир Морача Манастир Пива Манастир Жупа Никшићка Манастир Ждребаоник Манастир Бијела Манастир Подмалинско Манастир Добриловина Манастир Ћелија Пиперска Манастир Дуга Морачка
Епископи Висарион Љубиша (1878—1882), епископ (1882—1884) администратор, архимандрит Митрофан Бан (1884—1908) администрирање црногорског митрополита Кирило Митровић (1908—1920), епископ (1920—1926) администрирање црногорског митрополита Нектарије Круљ (1926—1928), епископ (1928—1931) администрирање црногорског митрополита
Види још Митрополија црногорско-приморска Висарион Љубиша Митрофан Бан Кирило Митровић Саборна црква у Никшићу Пећка епархија
Референце
Литература
Радослав Грујић, Захумско-рашка епархија, у: Народна енциклопедија, књ. 1, стр. 798.