Opioidni receptori su grupa G protein-spregnutih receptora sa opioidima kao ligandima. Endogeni opioidi su dinorfini, enkefalini, endorfini, endomorfini i nociceptin. Opioidni receptori su ~40% identični sa somatostatinskim receptorima (SSTR).
Otkriće
Sredinom 1960-tih, postalo je očevidno iz farmakoloških studija da opijatni lekovi deluju na specifičnim receptorskim mestima, i da je verovatno da postoji više takvih mesta. Ti receptori su prvo identifikovani kao specifični molekuli putem upotrebe studija vezivanja liganda, u kojima je za opijate obeležene sa radioizotopima nađeno da se vezuju za moždane membranske homogenate. Prva takva studija je objavljena 1971, koristeći 3-{H}--levorfanol. Kandas Pert i Solomon H. Snider su 1973. objavili prvu detaljnu studiju μ opioidnog receptora, koristeći 3-{H}--nalokson. Ta studija se smatra prvim definitivnom potvrdom postojanja opioidnog receptora, mada su dve druge studije objavljene kratko posle toga.
Prečišćavanje
Prečišćavanje receptora je proizvelo dodatne potvrde o njegovom postojanju. Prvi pokušaj da se prečisti receptor se sastojao od upotrebe novog antagonista opioidnog receptora, hlornaltreksamina, za koji je bilo pokazano da se vezuje za opioidni receptor. Karuso et al. su 1980. prečistili deterdžentom-ekstraktovanu komponentu membrane mozga pacova koja se ispira sa specifično vezanim 3-{H}--hlornaltreksaminom.
Glavni podtipovi
Postoje četiri glavna podtipa opioidnog receptora:
Receptor Podtipovi Lokacija Funkcija delta (δ) OP1 (I) δ1, δ2 mozak Varolijev most amigdala mirisni mozak duboki korteks analgezija antidepresivni efekti fizička zavisnost kapa (κ) OP2 (I) κ1, κ2, κ3 mozak hipotalamus centralna siva masa klaustrum kičmena moždina -{substantia gelatinosa}- kičmena analgezija sedacija mioza inhibicija ADH oslobađanja disforija Mi (μ) OP3 (I) μ1, μ2, μ3 mozak korteks (lamine III i IV) talamus centralna siva masa kičmena moždina -{substantia gelatinosa}- intestinalni trakt μ1: supraspinalni analgezija fizička zavisnost μ2: respiratorna depresija mioza euforija umanjena GI motilnost fizička zavisnost μ3: nepoznato Nociceptinski receptor OP4 ORL1 mozak korteks amigdala hipokampus septal nuclei habenula hipotalamus kičmena moždina anksioznost depresija apetit razvoj tolerancije na μ agoniste
(I). Ime je bazirano na redosledu otkrivanja.
Vidi još Opioidni antagonist
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Категорија:Опиоидни рецептори