десно|безоквира|268x268п 1610. је била проста година.
Догађаји Јануар 7. јануар — италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио је Јупитерове месеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто, данас познате као „галилејски месеци“. 22. јануар — Руско-пољски рат (1609-1618): Пољаци после 16 месеци заузели Тројице-Сергијеву лавру.
Март 12. март — Шведско-руске трупе (Јацоб Де ла Гардие и Михаил Скопин-Шујски) стигле у Москву; Лажни Димитрије II бежи из Тушина. март — Почела истрага над Ержебет Батори ("Крвавом грофицом"), оптуженом да је убила десетине девојчица (затворен 30. децембра). март — Дванаест српских породица из Подлапца са 50 ратника се без дозволе населили у Брлогу, убрзо још 50 породица (следеће године добили дозволу).
Април 27. април — У Загребу погубљена петорица вођа Прве буне штибренаца (од 1608).
Мај 14. мај —Убијен француски краљ Анри IV, наследник је малолетни Луј XIII уз мајку регенткињу Марију де' Медичи. 23. мај — Привремени гувернер Томас Гејџ стиже у Џејмстаун (Вирџинија) где открива да је прошле зиме ("Време глади") умрло 440 од 500 колониста.
Јун 8. јун — "Дан провиђења": дан након одлуке гувернера Гејџа да се напусти Џејмстаун (Вирџинија) , одлазећи бродови срели флоту барона Де Ла Вара, два дана касније сви се искрцавају у Џејмстаун .
Јул 4. јул — Битка код Клушина: пољско-литванске снаге (Станислав Жолкевски) победиле руско-шведске. 27. јул — Руски цар Василиј IV Шујски збачен од Седам бољара и послат у манастир, затим у Пољску. јул — Опсада Димдима окончана сафавидским заузећем тврђаве и погубљењем свих курдских бранитеља на челу са Емирхан Лепзерином.
Август август — Преписка између српских првака и мантовског војводе Винченца Гонзаге, крајем године његови изасланици стигли у Дубровник. 2. август — Хенри Хадсон ушао у Хадсонов залив, мислећи да је пронашао Северозападни пролаз. 9. август — Енглеским нападом на село Паспасегх почиње први Енглеско-повхатански рат. 27. август — Седморица бољара склопила уговор са Золкиевским по којем би руски цар постао пољски принц Владислав. 20. август — Време невоља: пољско-литванске снаге ушле у Москву.
Септембар 23. септембар — Племићи једноселци у Туропољу ослобођени пореза и јавних радњи; поново се шаљу изасланици краљу.
Октобар 17. октобар — Луј XIII крунисан (влада до 1643, самостално од 1617).
Новембар 26. новембар —Николас-Цлауде Фабри де Пеиресц телескопом открио Орионову маглину.
Децембар 11. Децембар — Лажни Димитрије II убијен.
Кроз годину Неки Срби бесплодно преговарају о помоћи са мантовским војводом, касније и са тосканским великим војводом. Ускоци упадају у турске крајеве, нарочито око Неретве, у млетачку Истру, нису сигурни ни бродови из папске Анконе. Сегедински санџак припао Јегарском ејалету. Холанђани у ово доба донели зелени чај у Европу. Рођења
Папа Александар VIII
Стефан дела Бела
Свети Василије Острошки
Александар Макдоналд Марија Ана од Аустрије (1610—1665)
Смрти
Мај 14. мај — Анри IV, француски краљ
Децембар
Непознати датуми
Јелена Гргурић Охмућевић Никола Гучетић
Дестари Мустафа-паша
Адам Елсхајмер
Каравађо
Лажни Димитрије II
Мавро Орбин
Михаил Скопин-Шујски
Фатма-султанија (ћерка Мурата III) Фридрих IV Палатински
Лудолф ван Цојлен
__NOTOC__
Категорија:1610-е