Симеон II Бугарски (Бугарски: Симеон Борисов Сакскобургготски), био је владар Бугарске у периоду од 1943. до 1946. године, са титулом цара у рангу краља. Припадао је огранку Саксен-Кобург и Гота-Кохари династије Саксен-Кобург и Гота. Функцију бугарског премијера вршио је од 2001. до 2005. године.
Био је члан партије Национални покрет за стабилизацију и напредак, познате као Национални покрет Симеона II. Његово обављање премијерске функције представљало је редак пример да бивши монарх неке државе након укидања монархије у тој држави постане носилац неке изборне политичке функције.
Биографија Рођен је 16. јуна 1936. године као друго дете и син јединац бугарског цара Бориса ІІІ и царице Ђоване Савојске, кћерке италијанског краља Виторија Емануела и његове супруге Јелене Петровић Његош. По мајци је рођак краљу Петру II.
Други светски рат Након изненадне смрти свог оца 28. августа 1943. године, у јеку Другог светског рата, постао је нови цар. Али због своје малолетности, владарску дужност је вршило трочлано намесништво састављено од принц Кирила, Симеоновог стрица, премијера Богдана Филова и генерал-потпуковника Николе Михаилова Михова.
Након државног удара 9. септембра 1944. године, комунисти су преузели власт и саставили намесништво од својих представника. Под надзором совјетске војске, одржан је референдум 15. септембар 1946. на коме је више од 90% грађана гласало за републику.
Егзил Владарска породица је напустила земљу идућег дана, 16. септембра, иако Симеон никада није абдицирао. Владарска породица се најпре склонила у Каиро, код Виктора Емануела III, Симеоновог деде, где је италијански краљ живео у егзилу. Ту је Симеон завршио Викторијин колеџ.
У јулу 1951. године, шпанска влада, под Франциском Франком, дала је породици азил. У Шпанији је Симеон студирао право и пословну администрацију, те је постао бизнисмен.
Био је дугогодишњи председник шпанске подружнице Томсона СА, француског међународног предузећа за електронику, као и саветник у банкарству, хотелијерству, електроници и угоститељским секторима.
Повратак у земљу
Након пада комунизма, Симеон се вратио у Бугарску, први пут након 50 година од укидања монархије.
Године 2001. је основао партију Национални покрет за стабилизацију и напредак, којом побеђује на скупштинским изборима и постаје Председник Владе Бугарске. Током његовог службовања Бугарска је постала чланица НАТО-а, али стање у земљи се није много побољшало.
На изборима 2005. Симеонова партија је освојила друго место, те је учествовала у великој коалицији са другим странкама за састав нове скупштине. На новим скупштинским изборима 2009, партија је освојила само 3,01% гласова и није добила ниједно место. Убрзо потом, 6. јула, Симеон се повукао са места председника своје партије.
Породично стабло
Породица
Симеон се 1962. године оженио шпанском племкињом Маргаритом Гомез-Асебо и Сехуелом. Са њом има петоро деце — четири сина (Кардама, Кирила, Кубрата и Константина Асена) и једну ћерку (Калину).
Родитељи
имесликадатум рођењадатум смрти Борис III мини|50п 30. јануар 1894. 28. август 1943. Ђована Савојска мини|50п 13. новембар 1907. 26. фебруар 2000.
Супружник
имесликадатум рођења Маргарита Гомез-Асебо и Сехуела 6. јануар 1935.
Деца
имесликадатум рођењасупружник Принц Кардам 2. децембар 1962. Мирјам де Унгрија и Лопез Принц Кирил мини|50п 11. јул 1964. Марија дел Росарио Надал Принц Кубрат 5. новембар 1965. Карла Марија де ла Соледад Принц Константин Асен 5. децембар 1967. Марија Гарсија де ла Расиља Принцеза Калина 19. јануар 1972. Китин Муњоз
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1937. Категорија:Бугарски владари Категорија:Бугарски политичари Категорија:Премијери Бугарске Категорија:Софијци Категорија:Династија Саксен-Кобург и Гота