Династија Тјудор () је била истакнута европска краљевска династија која је потицала из Велса House of Tudor. . In Encyclopædia Britannica., from Encyclopædia Britannica Online и која је владала Краљевином Енглеском, као и Грофовијом и Краљевином Ирском, од 1485. до 1603. године. Први владар био је Хенри Тјудор, који је са очеве стране потомак владара јужне покрајине ВелсаThe History of Wales; author: John davies, Penguin Publishing, 1991, а са мајчине стране потомак енглеске краљевске породице Ланкастер. Породица Тјудор била је наклоњена династији Ланкастер током Рата ружа, па стога њихова породична ружа веома слична ружи породице Ланкастер.
Хенрих Тјудор имао је подршку оних који су били уз породицу Ланкастер, али и незадовољних из клана Јорк. Хенри се снагом војне силе и победе 1485. прогласио енглеским краљем и постаје Хенри VII. Његова победа учвршћена је браком са Елизабетом од Јорка, симболично уједињујући некадашње супарнике у нову династију. Породица Тјудор проширила је своју моћ и ван граница Енглеске, уједињујући Енглеску са Велсом 1542. године, и успешно намећући ауторитет над Краљевином Ирском. Као и претходни владари наставили су да захтевају да владају и Краљевном Француском, али никада нису успели да је освоје.
Укупно је било пет владара из династије Тјудор (Џејн Греј, унука Мери, млађе сестре Хенрија -{VIII}-, проглашена је краљицом у периоду од девет дана током 1553. године, и за већину није представљала правог владара).Едвард VI био је једини наследник по мушкој линији Хенрија -{VIII}-, али живео је само до пунолетства. Стога питања наследства трона (укључујући бракове, разводе и право жена да буду наследнице трона) су била главно политичко питање током владавине династије Тјудор.
Владавина династије Тјудор завршава се 1603. године са смрћу Елизабете I Тјудор, која није имала наследника. Ипак, приликом тајних преговора са њеним рођаком Џејмсом VI од Шкотске, Краљем Шкотске, (чија пра-прабаба Маргарет је била старија сестра Хенрија -{VIII}-) Елизабета успева да постигне да наследник енглеског трона буде породица Стјуарт, и тиме уједињује Краљевину Енглеску и Краљевину Шкотску.
Успон ка трону 140px|мини|десно|Ранији грб породице Тјудор, као Велшке племићке куће Тјудорови су потомци по женској линији Џона Бофорта, који је био ванбрачно дете енглеског принца из 14. века, Џона од Гента, првог војводе породице Ланкастер (трећи син Едварда -{III}-), и Џонове вишегодишње љубавнице, Катарине Санфорд. По правилу ванбрачна деца немају право на трон, али ситуација се закомпликовала када је 1396. године Џон од Гента оженио Катарину Санфорд (25 година након рођења Џона Бофорта). Због тог брака, папа издаје декрет којим црква исте године признаје Бофорта као легитимног наследника. Годину дана касније, 1397. године и Парламент доноси акт којим се Бофорт признаје као легитимни наследник. Породица Бофорт остаје у добрим односима са наследницима Џона од Гента из првог брака, односно са породицом Ланкастер.
Унука Џона Бофорта, Маргарет Бофорт била је удата за Едмунда Тјудора, првог грофа од Ричмонда. Тјудор је био син Овена Тјудора, пореклом из Велса, и Катарине Валоа. Едмунд Тјудор и његови рођаци били су нелегитимни наследници или су потицали из тајног брака, па су своје богатсво највише дуговали доброј вољи свога полубрата Хенрија -{VI}-. Када је породица Ланкастер изгубила моћ и породица Тјудор се нашла у немилости новог владара.
Едмундов син Хенри Тјудор, рођен у дворцу Пембрук, одрастао је у јужном Велсу. Изгнанство је провео у Бретањи, а његова мајка Леди Маргарет је остала у Енглеској, преудала се и покушавала да помогне сину и да му нађе савезнике у Енглеској којом је у то време владала породица Јорк. Како је већина породице Ланкастер поумирала и није било адекватног наследника, Хенри се само-проглашава за наследника породице Ланкастер. Са друге стране, његова мајка искоришћава непопуларност Ричарада -{III}- и успева да направи савез са незадовољним поборницима ривалске породице Јорк. Хенри се 1485. године искрцава у Енглеску и побеђује Ричарда -{III}- у бици на Босвортском пољу и проглашава се за краља Хенрија -{VII}-. Браком са нећаком Ричарда -{III}-, Елизабетом од Јорка, Хенри -{VII}- успева да отклони и задњу сумњу у његово право на трон, Енглеска добија нову династију која потиче и од Ланкастер и од Јорк породице и на овај начин завршава се Рат ружа. Симбол нове династије је Тјудорска ружа, ружа која је настала комбинацијом беле руже, која представља симбол породице Јорк, и црвене руже, која представља симбол породице Ланкастер.
мини|десно|200px|Краљ Хенри -{VII}-, оснивач краљевске породице Тјудор Краљ Хенри VII Тјудор и краљица Елизабета су имали неколико деце, од којих је четворо преживело рано детињство: Артур, принц од Велса, Хенри, војвода од Ричмонда, Маргарет, која се удала за Џејмса -{IV}- од Шкотске, и Мери, која се удала за Луја -{XII}-. Хенри -{VII}- је оженио његовог најстаријег сина Артура са Катарином од Арагона, и на тај начин ојачао савез са шпанском монархијом. Четири месеца након венчања, Артур умире и оставља свог млађег брата Хенрија као наследника. Хенри -{VII}- добија дозволу од папе да Хенри ожени Артурову удовицу. Ипак, Хенри -{VII}- одлаже венчање, тако да се они нису венчали за његовог живота. мини|left|170px|Катарина од Арагона: разведена јер није рађала мушке потомке
Нови краљ Хенри -{VIII}- Тјудор се оженио Катарином од Арагона 11. јуна 1509. године, а крунисани су 24. јуна исте године у Вестминстерској опатији. Ипак, Катарина није рађала мушку децу, што је Хенри јако желео. Прво дете је била ћерка и била је рођена мртва. Друго дете је био син Хенри, који је умро 52 дана након рођења. Имали су још неколико мртво рођене деце, све до рођења ћерке Мери, која је рођена 1516. године. Када је Хенрију постало јасно да је династија Тјудор под ризиком да нема наследнике, он се консултовао са својим премијером кардиналом Томасом Вулсијем о могућности развода. Восли је посетио Рим, где се надао да ће успети да добије папину дозволу за развод. Ипак, црква је била под веома јаким утицајем нећака Катарине од Арагона, Карла -{V}-, цара Светог римског царства, који се веома залагао за своју тетку. Хенри не добија папски опроштај због развода и Катарина успева да оспори развод. Восли пада у немилост због неуспеха и Хенри поставља Томаса Кромвела на његово место.
Раскид са римским католицизмом
десно|мини|200px|Томас Кромвел, први гроф од Есекса, премијер Хенрија -{VIII}- У намери да се дозволи Хенрију развод, енглески парламент доноси законе којима се прекидају везе са Римом и краљ се проглашава главним поглаварем Енглеске цркве. Томас Кранмер, новопостављени надбискуп Кантерберија, проглашава Хенријев брак са Катарином поништен. Ово омогућава Хенрију да се ожени са једном од дворских дама, својом љубавницом Аном Болен, која је била ћерка дипломате Томаса Болена. Ана остаје у другом стању 1533. године и у септембру исте године рађа ћерку коју су назвали Елизабета у част Хенријеве мајке. Ана је имала још трудноћа које су се завршиле подбачајима и децом која су мртво ређена. Томас Кромвел се уплиће поново, тврдећи да је Ана имала љубавнике током брака са Хенријем. Оптужена је за велеиздају, вештичарење и инцест; проглашена је кривом и осуђена на смрт. Убијена је 1536. године.
Протестантски савез мини|left|150px|Хенри -{VIII}- Тјудор: Хенријева неслагања са папом водила су ка креирању Англиканске цркве Хенри се опет жени, по трећи пут, са Џејн Симор, ћерком племића. Џејн остаје трудна и 1537. године рађа сина, који ће постати краљ Едвард -{VI}- након Хенријеве смрти 1547. године. Џејн умире од породиљске грознице неколико дана после порођаја и Хенри бива очајан. Са друге стране, Кромвел успева да уједини Енглеску и Велс и тиме добија велику наклоност краља.
Хенри се оженио по четврти пут, ћерком немачког протестантског војводе, Аном Клевском, и на овај начин направио савез са немачким протестантским државама. Хенри је био невољан да се поново ожени, поготово протестанткињом, али се његово мишљење променио када му је дворски сликар Ханс Холбајн Млађи показао њен портрет. Она је дошла у Енглеску децембра 1539. године, а 1. јануара 1540. године Хенри се запутио у Рочестер да је упозна. Иако историчар Гилберт Бурнет тврди да ју је Херни ословио са кобила, не постоји никакав доказ да је он то рекао; дворски амбасадор који је уговарао брак похвалио је њену лепоту. Какви год да су разлози били, брак није успео и Ана се сложила на поништење брака и притом добила огромно обештећење, укључујући дворац Ричмонд, Хевер замак и много других имања широм земље. Хенри је изабрао Кромвела као кривца за неуспех брака и 28. јула 1540. године наредио је да га убију.
десно|мини|200px|Томас Кранмер, Хенријев први протестантски надбискуп, задужен за Књигу обичних молитви током владавине Едаврда -{VI}- Пети брак је био са католикињом Катарином Хауард, рођаком војводе Томаса Хауарда. Заговорници католицизма су се надали да ће Катрина Хауард успети да убеди Хенрија да врати римски католицизам у Енглеску. Хенри је Катарину називао “ружом без трна”, али брак је пропао. Катарина је била приморана на брак са неатрактивним, крупним човеком који је био 30 година старији од ње и заправо није ни желела да се уда за Хенрија. Док је била у браку са Хенријем направила је прељубу са Томасом Кулпепером. Оптужена је за издају и погубљена 13. фебруара 1542. године, и на тај начин пропала је и последња нада повратка римског католицизма у Енглеску.
Када се Хенри оженио са протестанткињом Катарином Пар 1543. године, римско католички саветници, укључујући и Томаса Хауарда, изгубили су сваки утицај на Хенрија. Ипак, Хенри је и даље био католик, и готово да су успели да га убеде да ухапси Катарину због спровођења лутеранских ритуала за време лечења Хенрија током болести. Ипак, његов син Едвард био је одгајен као протестант. На то су пре свега утицали његови тутори, бискуп Ричард Кокс, Џон Белмеин, и сер Џон Чеке. Дворска дама задужена за његово одгајање била је Бланш Херберт Трој, чији преци подржавали протестантизам..
Едвард -{VI}-: протестантски екстремизам Године 1544. Хери је предводио трупе приликом опсаде Булоња, што представља покушај освајања француске територије. Након овога Хенри се разбољева и умире 28. јануара 1547. године. У свом тестаменту Хенри признаје ћерке из поништених бракова са Катарином од Арагона и Аном Болен, али оне и даље нису законити наследници. (Како су ови бракови били поништени, они се законски никада нису ни десили, па деца из ових бракова су незаконска.) У случају да све троје његове деце умре без наследника, тестамент прописује да потомци његове млађе сестре Мери имају предност у односу на потомке његове старије сестре Маргарет, краљице Шкотске. Едвард, његов деветогодишњи син из брака са Џејн Симор, постаје Едвард -{VI}- краљ Енглеске.
Вовода од Самерсета Иако је Хенри одредио групу људи који ће бити регенти до Едвардовог пунолетства, Едвард Симор, први војвода од Самерсета, Едвардов ујак, брзо успева да преузме потпуну контролу и власт и проглашава себе војводом од Самерсета 15. фебруара 1547. године. Његова доминација над краљевим саветницима била је потпуна. Самерсет је желео да уједини Енглеску и Шкотску браком између Едварда и младе шкотске краљице Мери, и намеравао је да спроведе Енглеску реформацију на Шкотску цркву. Самерсет је повео велику и добро опремљену војску на Шкотску. У бици код Пинки Клеугха, ова војска се сукобила са војском регента Џејмса Хамилтона, другог грофа од Арана, 10. септембра 1547. године. Самерсетова војска успева да порази Шкоте, али млада краљица Мери успева да побегне у Француску где се вери са дофеном, будућим Франсоом -{II}-. Упркос Самерсетовом незадовољству због неуспелог брака, његова победа код Пинки Клеугха чини његову позицију на двору неоспорном.