Благоје Попов (Кочани, 19. октобар 1920 — Скопље, 13. април 1992), правник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Од марта 1974. до 29. априла 1982. године обављао је функцију премијера НРМ / СРМ - председника Извршног већа Собрања СР Македоније, од 1963 - 1969 градоначелник града Скопља.
Биографија Благоје Попов рођен је 19. октобра 1920. године у Кочанима. Завршио је Правни факултет.
У Народноослободилачку борбу ступио је 1941. године. Био је један од организатора оружаног устанка у кочанском крају. Исте године је постао члан Комунистичке партије Југославије и секретар Привременог партијског поверенства у Кочанима. Године 1942, постао је секретар једне од две партијске ћелије (Друге секретар је био Љупчо Сантов). У новембру 1942, бугарска полиција је извршила провалу у партијској ћелији и ухапсила Благоја Попова. Бугарски суд га је осудио на 15 година робије, као и Славчо Стојменски, Кирил Кукушев и Васил Доганџиски. Киро Бихаћ на 5 година, док Љупчо Сантов и Трајче Кашиков на условну казну од 1 године. Ослобођени су: Бота Трендова, Боро Ефремов, Неофит Бабамов, Роза Петрова, Ристо Симеонов, Раде Михајлов - Кратовче и Хаим Јуда Леви. Казну је издржавао у Идризову, све до августа 1944. године, када је побегао у организованом бегу политичких затвореника. Након тога се поново прикључио Народноослободилачком покрету.
После рата вршио је функцију партијског секретара у Кочанима, Штипу и Струмици. Након тога вршио је следеће функције: премијер Народне Републике Македоније /Социјалистичке Републике Македоније - председник Извршног већа Собрања СР Македоније од марта 1974. до 29. априла 1982. године 13. градоначелник града Скопља, од 1963 - 1969 (у време обнове града након земљотреса 1963. године) министар за индустрију у Влади НР Македоније председник Привредне коморе НР Македоније председник Собрања града Скопља члан Централног комитета Савеза комуниста Македоније члан Савезног извршног већа савезни секретар за саобраћај и везе посланик Друштвено-политичког већа посланик Републичког већа Народног собрања у више сазива посланик Савезне скупштине Југославије
Као председник Собрања Скопља, руководио је изградњу и обнову града након земљотреса 1963. године.
Умро је 13. априла 1992. године у Скопљу.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и већег броја југословенских одликовања.
Галерија
Референце
Литература
Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година. Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.
Категорија:Рођени 1920. Категорија:Умрли 1992. Категорија:Комунисти Македоније Категорија:Југословенски партизани Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби Категорија:Југословенски политичари Категорија:Македонски политичари Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ Категорија:Председници Владе СР Македоније Категорија:Градоначелници Скопља