Велики аустралијски залив () је отворен залив на југу Аустралије. Простире се између Нуларбор равнице на северу и рта Пејзли на западу и Рта Карнот на истоку у дужини од око 1200 километара. Територијално припада савезним државама Јужна Аустралија и Западна Аустралија. Део је Индијског океана. Обала залива је изузетно стрма са клифовима висине и до 60 метара. Прва особа која је пловила овим водама био је холандски морепловац Тисен 1627. године. Коначан опис дали су Метју Флиндерс и Едвард Џон Ејр. Приобаље је слабо насељено, тако да постоји неколико мањим места само — Јукла, Ејр, Фолерс Беј и др. Источна обала је разуђенија и у њеној близини налази се неколико мањих острва. Дубина залива креће се до 200 метара до удаљености од 200 километара од обале.
Природна историја thumb|left|250px|Велики аустралијски залив 2015
Залив је настао када се Гондвана распала и одвојио Антарктик од Аустралије пре око 50 милиона година.
Обалу Великог аустралијског залива карактеришу литице (), плаже за сурфовање и стеновите платформе, идеалне за посматрање китова.National Parks South Australia > Whale watching Accessed 12 March 2015. Ово је популарна активност током зиме на јужној хемисфери, када све већи број јужних правих китова мигрира у регион са својих летњих хранилишта на Антарктику. Китови долазе у регион Великог аустралијског залива, посебно у Главу залива, да се теле и размножавају, и не хране се док се не врате на Антарктик.Nature’s glory makes a whale of a splash Sunday Mail, 2 August 2014. Accessed 12 March 2015. Њихов број је значајно смањен због китоловца, посебно током 19. века, али су се од тада донекле опоравили.
Воде Великог аустралијског залива су веома биолошки разноврсносне, посебно у зоопланктону, због одређене серије океанских струја. Преглед литературе који је спровео SARDI (Јужноаустралијски институт за истраживање и развој) о бентској заштитној зони Великог аустралијског заливског морског парка 2003. наводи: „Догађаји уздизања током лета и јесени производе хладне делове површинске воде дуж обале јужног Ер Полуострва. Ови делови садрже повећане концентрације хранљивих материја и подржавају повећан ниво примарне продуктивности. Високе густине зоопланктона северозападно од тих делова указује да преовлађујући југоисточни ветрови преносе производе ове појачане биолошке производње у централни GAB. Ове планктонске заједнице подржавају највеће густине малих планктиворних риба, укључујући сардине и инћуне, у водама Аустралије. Младе јужне плавоперајне туне (SBT) мигрирају у GAB годишње да би се храниле овим богатим пелагијским ресурсима."
Тренутни услови
Истраживање нафте и гаса у Великом аустралијском заливу првобитно је започето током касних 1960-их. Неколико нафтних компанија — БП, Статоил/Еквинор и Шеврон — предложило је планове за бушење истражних бушотина у јужном делу области од 2017. надаље. БП је 11. октобра 2016. поништио своје планове за истраживање подручја наводећи да то није конкурентно и да није у складу са стратешким циљевима БП-а. Предлог да се истражи залив био је у фокусу противљења заједнице. Друштво за дивљину показало је да би цурење нафте у најгорем случају могло имати катастрофалан ефекат на јужну обалу Аустралије. Аустралијски Сенат је 22. фебруара 2016. започео истрагу о производњи нафте или гаса у Великом аустралијском заливу. Комитет је поново успостављен 13. септембра 2016. након савезних избора у Аустралији. У октобру 2017, Шеврон се повукао из пројекта, али се вратио заједно са БП 2019. Иако је Национална управа за безбедност нафте на мору и управљање животном средином одобрила планове истраживања крајем 2019, Еквинор се повукао из пројекта у фебруару 2020, наводећи као разлог профитабилност.
Види још Залив Спенсер Нуларбор равница
Референце
Литература
Географски атлас, Геокарта, Београд, 2000. година Perth,W.A. Periodicals Division, West Australian Newspapers. (ANB/PRECIS SIN 0140147)
Butler, A. J., F. Althaus, D. M. Furlani, and K. R. Ridgway. Assessment of the Conservation Values of the Bonney Upwelling Area: A Component of the Commonwealth Marine Conservation Assessment Program 2002-2004: Report to Environment Australia. Published by CSIRO Marine Research (now CSIRO Marine and Atmospheric Research) and Environment Australia, Dec. 2002. Accessed 12 July 2013. Lewis, R.K. 1981. Seasonal upwelling along the south-eastern coastline of South Australia. Australian Journal of Marine and Freshwater Research 32: 843-854.</ref> the full extent of the upwelling system was discovered only as recently as 2004.<ref name="Kampf"> .
Clevers, Jeni. Producer's Diary. ‘’The Big Blue’’. Australian Broadcasting Company, 2007. Accessed 16 July 2013. Willis, J., and Hobday, A. J. (2007). Influence of upwelling on movement of southern bluefin tuna (Thunnus maccoyii) in the Great Australian Bight. Marine and Freshwater Research 58, 699–708.
Спољашње везе
Great Australian Bight Marine Park - Eyre Peninsula- the South Australian portion of the park Great Australian Bight Trawl Fishery Wild Down Under Great Australian Bight- BBC Nature Documentary webpage for the fauna of the region aerial video of the Great Australian Bight
Категорија:Географија Аустралије Категорија:Индијски океан Категорија:Заливи