Светско првенство у хокеју на леду је турнир који се одржава сваке године под окриљем Међународне хокејашке федерације (ИИХФ).
Претходница Светског првенства било је Европско првенство, које је први пут одржано 1910. године. Прво Светско првенство одржано је 1920. године у оквиру Летњих Олимпијских игара у Антверпену. Од 1930. године такмичење се одржава сваке године, са изузетком у периоду од 1940. до 1946. године и олимпијских игара 1980, 1984. и 1988. године када Светско првенство није одржано. Између 1924. и 1968. године Светско првенство је било део Зимских олимпијских игара.
Канада је била први доминантни тим на турниру, победивши чак 12 пута између 1930. и 1952. године. Совјетски Савез је први пут учествовао 1954. године и одмах победио на турниру. Од 1963. до распада државе 1991. године, Совјетски Савез је био доминантан тим, освајајући турнир 20 пута. Данас су екипе много изједначеније и често се мења шампион. До сада је одиграно осамдесет и шест првенства. Највише успеха имала је репрезентација Канаде, која је освојила првенство 28 пута.
Пошто се овај турнир одржава у истом периоду као и касније фазе плеј-офа Стенли купа НХЛ-а, многи добри играчи те лиге нису у могућности да учествују са својим репрезентацијама на светском првенству. Клубови из САД и Канаде су често критиковани што Светско првенство не схватају озбиљно. Американци често шаљу репрезентацију састављену од млађих НХЛ играча, не користећи звезде највишег нивоа чак и када су доступне.
Светско првенство 2015. одржано у Прагу и Острави, било је најуспешније до сада по укупној посећености. Гледало га је 741.690 људи, а просечна посећеност је била 11.589.
Историја Прва Светска првенства (1920 − 1928) лево|мини|300п|Хокејашка репрезентација Канаде, Винипег Соколови (на слици на путу за Летње олимпијске игре 1920) су први олимпијски и светски победници у хокеју на леду Прво Светско првенство је одржано у оквиру Летњих олимпијских игара 1920. у Белгији. На турниру је учествовало седам екипа - Белгија, Чехословачка, Француска, Канада, Сједињене Америчке Државе, Шведска и Швајцарска. Канада је освојила турнир са гол разликом 27:1. Сребрну медаљу освојиле су Сједињене Америчке Државе, а бронзу Чехословачка.
Од 1924. године Светско првенство је било део Зимских олимпијских игара. Сваки олимпијски турнир, закључно са Зимским олимпијским играма 1968. се рачунао као светско првенство. Канада је освојила златну медаљу и на Зимским олимпијским играма 1924. и 1928. године. САД је 1924. године освојила сребро, а Велика Британија бронзану медаљу. Шведска и Швајцарска освојили су 1928. године своје прве медаље – сребро, односно бронзу – а Немачка је први пут учествовала и завршила на деветом месту.
Канадска доминација (1930 − 1953) мини|десно|Утакмица САД − Пољска на СП 1933. године мини|десно|Улазница са Светског првенства 1947. Прво одвојено Светско првенство од Олимпијских игара је одржано 1930. године у Шамонију (Француска), Бечу (Аустрија) и Берлину (Немачка). После победе у финалном мечу против Немачке, Канада је освојила прву златну медаљу на појединачним светским првенствима. Уз Олимпијске игре, то јој је била четврта златна медаља заредом. На Светском првенству 1933. у Чехословачкој, Сједињене Америчке Државе су први пут постале шампиони света када су у финалу победиле Канаду. Тиме је прекинут канадски низ од шест узастопних златних медаља. До краја 1930-их Канада само није успела да освоји златну медаљу још на Светском првенству 1936. године када је прво место освојила Велика Британија.
На Светском првенству 1939. године дебитовале су репрезентације Југославије и Финске које су такмичење завршиле поделивши два последња места.
После Другог светског рата, Чехословачка је брзо постала један од врхунских светских тимова. Освојили су Светско првенство 1947. године, али без учешћа Канаде. Успех су успели да понове већ на Светском првенству 1949. године уз учешће Канаде која је освојила сребрну медаљу и није успела да одбрани злато које је освојила годину дана раније. Првенству је претходила авионска несрећа која се десила 8. новембра 1948. у којој је смртно страдало 6 репрезентативаца Чехословачке када се авион којим су летели за Лондон срушио у Ламанш. Погинули су Здењек Јарковски, Вилибалд Штјовик, Карел Стибор, Милослав Покорни, Ладислав Тројак и Здењек Шварц.Репрезентација Данске дебитовала је на светским првенствима, а у свом дебитантском наступу на међународној сцени који су одиграли против селекције Канаде доживели су убедљив пораз резултатом 0:47. То је уједно и најтежи пораз било које селекције у историји елитне дивизије светских првенстава.
На следећем светском првенству 1950. године није учествовала репрезентација Чехословачке и самим тим није бранила титулу освојену годину дана раније. Званичан разлог неучешћа било је одбијање локалних власти да двојици чехословачких новинара доделе визе за улазак у Британију. Стварни разлог неучествовања чехословачког тима били су све учесталији пребези спортиста из ове, у том периоду комунистичке земље, а све је кулминирало напуштањем земље тада највеће чешке спортске звезде Јарослава Дробног. Чехословачка тајна служба је ухапсила неколико играча на аеродрому у Прагу, непосредно пре полетања авиона за Лондон, и они су већ 7. октобра 1950. проглашени кривима за издају и осуђени на вишегодишње казне робије. Највећу казну у трајању од 15 година затвора добио је капитен репрезентације Бохумил Модри. Титулу светског првака, своју 13. по реду освојила је селекција Канаде коју су на овом првенству представљали играчи екипе Едмонтон меркјуриз. Сребрну медаљу освојила је селекција Сједињених Држава, док је репрезентација Швајцарске освојила бронзану медаљу.
Титулу светских првака 1951. године са успехом је одбранила селекција Канаде коју су на овом првенству представљали играчи екипе Летбриџ мејпли ливси. Сребрну медаљу освојила је репрезентација Шведске која је уједно и као најбоље пласирана европска селекција освојила титулу европског првака. Бронза је, као и годину дана раније, припала селекцији Швајцарске.
На олимпијском турниру 1952. године учествовало је 9 репрезентација. Селекција Канаде коју су представљали играчи аматерске екипе Едмунтон меркјурис са успехом је одбранила и олимпијско и светско злато. Сребрну медаљу освојила је репрезентација Сједињених Држава, док је Шведска као најбоље пласирана европска селекција поред олимпијске бронзе освојила и титулу првака Европе.
мини|десно|Утакмица између Шведске и Западне Немачке на СП 1953. Светско првенство 1953. играло се уз учешће само три земље – Шведске, Швајцарске и Западне Немачке. Било је то прво, и једино, светско првенство на ком су учествовале искључиво европске репрезентације, првенство су пратили бројни откази учешћа. Аматерска хокејашка асоцијација Канаде одбила је учешће на турниру због неслагања са ставовима Међународне хокејашке федерације, а наступе на првенству отказале су и селекције Сједињених Држава, Норвешке и Пољске. Иако је било планирано да на овом првенству дебитује и селекција Совјетског Савеза до тога на крају ипак није дошло, а Совјети су на светској сцени заиграли годину дана касније, на СП у Шведској. Чехословачки тим је напустио такмичење након три одиграна кола, а њихови резултати су поништени. Наиме, по налогу чехословачког Министарства омладине и спорта због озбиљног здравственог стања тадашњег председника те земље Клемента Готвалда тим је био принуђен да се врати у земљу, а председник Готвалд је преминуо дан касније, 14. марта 1953. године. Титулу светског првака по први пут је освојила селекција Шведске која је остварила максималне 4 победе. Сребрну медаљу освојила је репрезентација Западне Немачке, док је бронза припала селекцији домаћина Швајцарске.
Канадско-совјетско ривалство (1954 – 1962) мини|десно|Утакмица између СССР и Канаде на СП 1954. Светско првенство 1954. године ИИХФ је означио као „почетак модерне ере међународног хокеја”. Учествовало је укупно 8 репрезентација, а по први пут се на светској сцени појавила репрезентација Совјетског Савеза. Репрезентација Совјетског Савеза је потпуно неочекивано на свом дебитантском наступу освојила златну медаљу и на тај начин означила почетак доминације овим спортом која ће трајати наредних скоро 40 година, све до распада земље 1991. године. Канађани, који су важили за највећег фаворита за нову златну медаљу, доживели су убедљив пораз пред 16.000 гледалаца у последњој утакмици турнира од Совјета, резултатом 7:2, док је бронзана медаља припала домаћину Шведској. Годину дана касније, оба тима су се поново састала у последњем делу турнира. Канада је победила са 5:0 и постала светски шампион.
На Олимпијским играма 1956. учествовало је укупно 10 репрезентација. Репрезентација Совјетског Савеза дебитовала је на Зимским олимпијским играма и са максималних 7 победа освојила прву олимпијску титулу, а уједно и другу титулу светског првака. Сребрна медаља припала је селекцији Сједињених Држава, док је бронзу освојила репрезентација Канаде коју су на Играма представљали играчи аматерске екипе Киченер-ватерлу дачменси.
мини|десно|Шведска и Источна Немачка на СП 1957. Светско првенство 1957. одржано је први пут у Москви у Совјетском Савезу. Због совјетске инвазије на Мађарску чак 6 најбољих светских репрезентација је бојкотовало ово првенство (Канада, Сједињене Државе, Западна Немачка, Италија, Швајцарска и Норвешка). Титулу светског првака, своју другу по реду, освојила је селекција Шведске, сребро је освојила селекција домаћина Совјетског Савеза, док је бронзану медаљу освојила Чехословачка. Последње две утакмице у којима је играо Совјетски Савез одигране су на фудбалском стадиону. На претпоследњем мечу против Чехословачке присуствовало је 30.000 гледалаца, а у последњој утакмици против Шведске присуствовало је око 50.000 гледалаца. Утакмица је завршена нерешеним резултатом 4:4, а Шведској је то било довољно за златну медаљу.
Канада се вратила на Светско првенство 1958. и освојила је две узастопне титуле, док су Совјети два пута били сребрни. На Зимским олимпијским играма 1960. у Скво долини, Сједињене Америчке Државе су постали прваци, победивши Совјетски Савез и Канаду. Светско првенство 1961. било је последње првенство организовано на отвореном клизалишту. Златну медаљу освојила је Канада, која је успела да савлада Совјетски Савез 5:1 и ремизира 1:1 са Чехословачком. У дивизији Ц дебитовала је селекција Јужноафричке Републике која је тако постала први афрички тим на светским првенствима у хокеју на леду.
Светско првенство 1962. први пут је одржано у Сједињеним Америчким Државама. Утакмице су се играле у дворанама у Колорадо Спрингсу и Денверу. Америчке власти из политичких разлога нису дозволиле играчима Источне Немачке улазак у земљу (због градње Берлинског зида), а у знак солидарности са Источним Немцима првенство су бојкотовали Совјетски Савез, Чехословачка и Румунија. Титулу светског првака, своју 3. по реду, освојила је селекција Шведске. Репрезентација Канаде за коју су на овом првенству играли играчи аматерске екипе Галт теријерси из Кембриџа освојила је сребрну медаљу, док је бронза припала домаћинима турнира Сједињеним Државама.
Совјетска доминација (1963 – 1976)