Пета козарска лака пјешадијска бригада је била пјешадијска бригада Војске Републике Српске. Као јединица резервног састава ЈНА, мобилисана је током августа и септембра 1991. и послата у западну Славонију. Командант бригаде је био пуковник Перо Чолић, начелник штаба мајор Остоја Барашин. Штаб бригаде био је у касарни Бенковац на истоименом врху, на планини Козари.

Организација Бригада је имала четири пешадијска батаљона, једну батерију минобацача 82 мм и једну батерију минобацача 120 мм, те низ других јединица подршке.

Ратни пут бригаде 1991. У 50-мјесечни рат и славу бригада је кренула 18. септембра 1991. године, преласком моста на ријеци Сави у Градишци. Циљ је био излазак на ауто-пут Загреб – Београд у Окучанима, те чишћење Липика и Пакраца од хрватске паравојске.

1992. Јединица се враћа у Приједор у марту 1992. године, гдје су борци узели учешћа у противнападу на Зелене беретке 30. маја 1992.

Бригада је потом учествовала у једној од највећих акција Војске Републике Српске, у операцији Коридор, у борбама око Бијелог Брда, Костреша и усташког упоришта Плехан у Дервенти, те код Јакеша и Шамца. Операција Коридор је окончана одлучном српском побједом.

Неки од батаљона учествовали су у борбама на Грабежу и Влашићу, те ослобађању Јајца у операцији Врбас 92.

1993. и 1994. Средином наредне године, бригада учествује у проширивању брчанског коридора, у операцији Садејство. Крајем 1993. бригада учествује у ослобађању Србобрана (Доњи Вакуф). Почетком 1994. бригада се враћа у Посавину, распоређена на линије дуж Саве. Трећи батаљон учествује у операцији Бреза.

1995. Током пролећа 2. батаљон бригаде брани шири рејон Доњег Вакуфа. Главнина бригаде је размештена код Брчког, где у мају и јуну месецу зауставља више покушаја АРБиХ да заузме Брчко. У јесен, бригада учествује у одбрани западних граница Републике Српске од Армије РБиХ и ХВО-а, у склопу операције Вагањ, приликом пада западно-крајишких општина 1995. Једна је од ријетких бригада која није разбијена током борби у западној Крајини.

Читав свој ратни пут бригада је прешла заједно са 43. приједорском моторизованом бригадом, која јој је служила као ослонац.

Признања 5. козарска бригада је једна од ријетких бригада у саставу Војске Републике Српске која је добила Орден Немањића, највеће и најпознатије признање које се могло добити у Војсци Републике Српске и Српској војсци Крајине.

Албум „Јунаци козарски” Рокија Вуловића из 1994. године посвећен је Петој козарској бригади и њеним борцима. Приход од продаје касете био је намијењен у хуманитарне сврхе.

У борбама су се посебно истакли извиђачко-диверзантски одред „Циго“ Момчила Радановића, јуришна чета „Сува ребра“ и Љубијски батаљон команданта Раде Билбије.

Референце

Види још Први крајишки корпус Војске Републике Српске

Спољашње везе Грб Пете козарске бригаде Прича о Петој козарској бригади

Категорија:Бригаде Војске Републике Српске Категорија:1. крајишки корпус ВРС Категорија:Козара и Поткозарје