Сушица () је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису из 2024. било је 469 становника.
Географија Сушица се налази на 715m надморске висине. Село је смештено у подножју Оштрог врха, на путу Јањево-Грачаница и сврстава се у групу села збијеног типа. Сушица је подељена на Доњу и Горњу махалу.
Историја Село се под именом Свшица/Соушица помиње у Грачаничкој повељи краља Милутина из 1321. године. У селу се налази црква посвећена Светом Димитрију, која је 1991. године подигнута на темељима старијег храма из 14. века.
Становништво Према попису из 2011. године, Сушица има следећи етнички састав становништва:
Националност 2011. Албанци 308 (59.81%) Срби 204 (39.61%) неизјашњени 3 (0.58%) Укупно 515
Родови Сушица је готово цело било читлук са изузетком Албанаца Алимчевића () и једне куће Срба Рајковчан. До средине 19. века Рајковчани су живели у Доњој, а Марковчани и Алимчевићи у Горњој махали. Од тада су се почели досељавати у село и други родови, а измештале се и куће старих родова, те су махале у погледу родова мешовите. Према подацима из 1932. годинедр Атанасије Урошевић, Косово, САНУ, Београд 1965., у Сушици је живело 10 родова:
Српски родови Рајковчани (12 кућа;Митровдан) — доселили се крајем 18. века из Дебарске стране. Имају поменик (читуљу) преписану 1813. године у коме се међу прецима помиње прво Палеја па Рајко, само није означено ни кад су живели нити кад су умрли. Од овог рода има у Приштини 13, Скопљу 4 и у Прокупљу 3 куце. Све су оне исељене од зулума и то од 1900. Његових раних исељеника има у Грачаници и у Рујцу. Марковчани (20 кућа., св. Никола). — досељени из Сиринића са почетком 19. века. Микичићи или Рашићи (4 куће., св. Никола). — пресељени су из Бадовца средином 19. века а даљом су старином из Рашинца. Младенчићи (2 куће., св. Арханђел) — доселили се око 1860. из Бостана (новобрдска крива река). Перић (1 кућа., Митровдан) — старином из новог села а у Сушицу пресељени из Ливађа око 1880. Ивић (1 кућа., св. Никола) — преселили се из Шашковца око 1870. Бадовчани (3 куће., св. Никола) — пресељени из Бадовца 1875. Словинци (2 куће., св. Арханђео) — досељени из Гњиланске Мораве 1901.
Албански родови: Алимчевићи () (5 кућа) — досељени са краја 18. века из Сиринића, из села Фираје од рода Драгоша. Даљим пореклом су из Арне (Скадарска малесија). Појасеви у 1932. од досељења из Фираје: Ферат, Алим, Селим, Мисим, Јашар(5 кућа.). Плана (1 кућа) — од Фиса (племена) Шаље, Музаћ (2 куће.), од Фиса (племена) Шаље и Точан (1 кућа.), од Фиса (племена) Климената, Мухаџири, из 1878. из Плане, Музаћа и Точана у Топлици. Цигански род је Бурјани (2 куће.). Мухаџир је из 1878. из Топлице.
Напомене
Референце
Спољашње везе Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) „Више воље против невоље”. Борба, 2. авг. 1985, стр. 4. -{istorijskenovine.unilib.rs}-
Категорија:Насељена места на Косову и Метохији Категорија:Насељена места у Приштини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији