Јакоб Авшич Јака (Клече код Љубљане, 24. април 1896 — Љубљана, 2. јануар 1978), био је коњички пуковник Југословенске војске, учесник Априлског рата, Народноослободилачке борбе, амбасадор и друштвено-политички радник ФНРЈ и НР Словеније и генерал-лајтнант ЈА.
Биографија Рођен је 1896. године у месту Клече, надомак Љубљане. Године 1915, био је мобилисан у Аустроугарску војску, а наредне године је на Источном фронту пребегао Русима. Добровољно се прикључио борцима на Солунском фронту.
У чину резервног коњичког потпоручника примљен је 1920. године у новоформирану Војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1928, завршио је Вишу Војну академију у Београду и постао је ђенералштабни официр Југословенске војске. Пре Другог светског рата имао је чин коњичког пуковника.
Народноослободилачка борба После окупације Краљевине Југославије, у Србији на позив Драгољуба Михаиловића се прикључио четничким одредима. Од стране Михаиловића био је именован командантом четничких трупа у Словенији. Одбио је понуду, препоручивши за ту дужност генералштабног мајора Карла Новака, начелника Штаба Триглавског одреда. Након повратка у окупирану Словенију, радио је интензивно на окупљању официра ЈВуО у партизане, који су се придружили Ослободилачком фронту (ОФ) у Љубљани. Да би избегао хапшење током Народноослободилачке борбе, користио уместо личног имена псеудоним Бранко Храст. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1941. године.
У току Народноослободилачког рата (НОР), био је на функцији заменика команданта Главног штаба НОВ и ПО Словеније.
Године 1943, био је изабран за већника Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и Словеначког народноослободилачког већа (СНОС). Био је и посланик на Кочевском збору.
Када су маја 1943. уведени чинови у НОВЈ, одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, Јакобу Авшичу је другом додељен чин генерал-лајтанта, први је био Саво Оровић.
Послератни период После ослобођења Југославије, вршио разне дужности у Југословенској армији (ЈА). Био је командант позадине и шеф Југословенске војне мисије у Берлину. Пензионисан је 1947. године.
Био је републички посланик до 1953. године и дипломатски представник ФНРЈ у Аустрији, од 1947. до 1949. Године 1951, постао је министар шумарства и градоначелник Љубљане, функција коју је обављао до 1953. године. Био је посланик у Савезној народној скупштини, од 1953. до 1958. године.
Преминуо је 2. јануара 1978. године у Љубљани.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима су Орден народног ослобођења и Орден партизанске звезде првог реда, којим је одликован 25. септембра 1944. године.
Галерија <div style="text-align:center;font-size:85%;">
Референце
Литература
Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година. Енциклопедија Југославије (књига прва). „Југословенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година. Војна енциклопедија (књига прва). Београд, 1970. година.
Спољашње везе Профил на сајту Љубљана главни град Словеније
Категорија:Рођени 1896. Категорија:Умрли 1978. Категорија:Љубљанчани Категорија:Комунисти Словеније Категорија:Аустроугарски војници у Првом светском рату Категорија:Солунски борци Категорија:Учесници Априлског рата Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ Категорија:Југословенски партизани Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Генерал-потпуковници ЈНА Категорија:Већници АВНОЈ-а Категорија:Градоначелници Љубљане Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ Категорија:Амбасадори СФР Југославије Категорија:Министри СФР Југославије Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини Категорија:Генерали НОВЈ