Trombocit-aktivirajući faktor, takođe poznat kao -{PAF}-, ili -{AGEPC}- (acetil-gliceril-etar-fosforilholin) je potentan fosfolipidni aktivator i posrednik mnogih leukocitnih funkcija, kao što su agregacija trombocita, inflamacija, i anafilaksa.
On se proizvodi u odgovoru na specifične stimuluse od strane niza ćelijskih tipova: neutrofila, bazofila, trombocita, i endotelnih ćelija.
Hemija
Nekoliko tipova molekula trombocit-aktivirajućeg faktora je identifikovano. Oni se razlikuju u dužini O-alkil bočnog lanca. Njegova alkilna grupa je vezana etarskom vezom za -{C}-1 ugljenik šesnaestočlanog ugljovodoničnog lanca. Acil grupa na -{C}-2 ugljeniku je acetat. Neznatna dužina acetatnog lanca povišava rastvorljivost, što omogućava -{PAF}- molekulima da dejstvuju kao prenosnici signala. -{C}-3 ugljenik je vezan za fosfoholinsku čeonu grupu, poput fosfatidil holina.
Funkcija
On je važan posrednik bronhokonstrikcije. On uzrokuje agregaciju trombocita i širenje krvnih žila. Iz tih razloga je važan u procesima hemostaze. Na koncentraciji od 10−12 -{mol/L}-, -{PAF}- uzrokuje opasno po život zapaljenje vazdušnih puteva i proizvodi simptome slične astmi.
Toksini, kao što su fragmenti uništenih bakterija, stimulišu -{PAF}- sintezu, posledica čega je pad krvnog pritiska i umanjena količina krvi koja dospeva do srca, što dovodi do šoka, i u nekim slučajevima smrti.
Istorija
Trombocit-aktivirajući faktor je otkrio francuski imunolog Žak Benveniste ranih 1970-ih. Njegovu strukturu je utvrdio Konstantinos A. Demopoulos 1979. godine.
Literatura
Spoljašnje veze Farmakorama
Категорија:Фосфолипиди Категорија:Хематологија