Константин Афрички, Константин Африканац (; око 1010. или 1020 — око 1087), монах и лекар, који је службовао у манастиру Монте Касино, у близини Касина у Војводству Беневенто (данас у Италији), пасионирани љубитељ литературе и оријенталних језика, највећи преводилац медицинских дела са арапског и грчког на латински језик, чији су преводи омогућили даљи развој медицине у Медицинској школи у Салерну а нешто касније и у Европи. Његови преводи се и данас налазе у библиотекама у Италији, Немачкој, Француској, Белгији и Енглеској где су коришћени као уџбеници медицине у средњем веку, све до 16. века.Encyclopedia britannica; Constantine-the-African, 2010. Encyclopedia britannica on line, Приступљено 14. децембар 2010. C. C. Gillispie, ed., Dictionary of Scientific Biography, (New York: Charles Scribner's Sons, 1970): pp. 393-5.
Историчари о Константину О његовом животном путу постоје две верзије. Прва верзија је „Легенда о Константину Афричком“ из биографија Петра Ђакона, монаха из Монте Касина, који је први после Константинове смрти написао његову биографију, Константинов живот пре његовог доласка у Салерно око 1070. је нејасан. Према монаху Пиетру Ђакону, Константин је рођена у Картагини, путовао је интензивно по северној Африци и разним деловимаа Азије, око четири деценије, и на овом путу скупљао рукописе из медицини и других наука. Када је избачен из Картагине као „врач“, он је побегао у Салерно, где је остао неколико година пре него што се пензионисао и замонашио 1076. у манастиру Монте Касино.Constantinus Africanus na TheFreeDictionary, Приступљено 14. децембар 2010. (наставак у тексту Легенда о Константину Афричком)...Друга врезија је верзија Даремберга Рензија, кустоса Националне библиотеке у Паризу и Леклерка аутора „Историје арапске медицине“, који су написали књигу посвећену Константину Афричком, штампану у Берлину 1865, и оријенталисте Карла Судхофа који је открио нова и важна документе (1922) која задиру у живот Константина, он је рођен у Тунису где је живао и радио као трговац који је често путовао у Италију, и који је једно време боравио у Картагини, где је радио као лекар. Константин је као трговац био образован човек, што није ништа изненађујуће, јер се образовао у великој џамији Заитуна у Тунису и образовној установи отвореној за све и где је имао приступ делима арапских писаца. Тако да је поседовао како традиционална тако и рационална знања. Трговина између Туниса и Италије је у то доба „цветала“, и није престајала и током тешких времена. Тунис је имао канцеларије (представништва) на разним локацијама хришћанске Сицилије и јужне Италије. Ово укључује Бари, Таранто, Агриполис и Гаглионе. Тунис је извозио маслиново уље, восак, кожу, вуну и друге производ, а увозио пшеницу у гладим годинама. Како би се лакше бавио трговином Константин прелази у хришћанство и настањује се у Салерну, где касније наставља живот у манастиру Монте Касину. Са собом је понео и бројне преводе вредних дела арапске медицине, за које је трврдио да су његова.
Легенда о Константину Афричком Константин Афрички рођен је око 1010. или 1020. у Картагини-{Encyclopedia Britannica; Carthage}-, Приступљено 14. децембар 2010. у древном Тунису који је тада био под влашћу арапа. Још као младић имао је велику жељу да учи и зато је отишао у Вавилон, где је научио граматику, логику, физику, геометрију, аритметику, математику, астрономију (медицину), „призивање духова“, и музику. После школовања, добро поткован знањем из разних области, одлази у Индију и неке арапске земље да би се са тог пута вратио у Египат да коначно заврши медицину. Константин је добар део живота (око 40 година) провео на путовањима кроз Сирију, Индију, Етиопију и Персију, што му је омогућило да стекне знање и научи језик ових земаља. Враћа се у свој родни град али ту је постао трн у оку многим његовим земљацима који су га прогласили за врача, па је Константин осетио да му је живот угрожен и око 1065. напустио је Африку и дошао у Италију у град Салерно у околини Напуља, где се једно време скривао од освете, земљака, преобучен у просјака. Брат краља Вавилона, који је пролазио кроз овај град препознао је Константина и представио га чувеном Роберту Гвискару војводи од Салерна, који га је поставио на дужност првог секретара.John H. Lienhard Constantine the African. -{University of Houston}-, Приступљено 14. децембар 2010.
После промене вере и прихватанје хришћанства Константин постаје монах. Настањује се у мансатиру Монте Касино основаном од стране Светог Бенедикта из Нурса 529, где живи и ради као монах све до смрти. Константин завршава студије медицине у тада јединој Медицинсдкој школи у Европи познатој под називом „Салернитана“. Захвалљујући његовим бројним преводима медицинских дела староегипатских лекара, он стиче изузетна знања из медицине и уједно омогућава даљи развој и процват медицине у Медицинској школи Салернитана, која је његовим преводима значајно обогатила своју библиотеку. See also: Constantine the African and `Ali ibn al-Magusti: The Pantegni; op cit.
Умро је око 1087. у Манастиру Монте Касино, где је и сахрањен.
Дело мини|<center>Краљ Вавилона представља Роберту Гвискару Константина Афричког.<center> мини|Liber pantegni рукописна верзија из једанаестог века, направљена у Монте Касину под надзором Константина Афричког Константин је био одличан познавала оријенталних језика грчког и латински језик и пасионирани љубитељ литературе, што је допринело томе да он постане и највећи преводилац оног доба са арапског на латински језик Превео је више стотина дела (збирка - Артицела) ранијих култура, што је омогућило даљи развој медицине у Салерну и дало форму Медицинској школи у Салерну која је почетком 10. века постала прави факултет у Европи.. (State College, PA.).
Константи је најпознатији посредник медицинаког знања између истока и запада, називан је „магистрем оријента“. Он је превео Хипократове афоризме, Галенову Микротехну, хируршки део Али Абасовог дела „Китаб ал Малики“ (под насловом „Пантегни") и многа друга дела.
Није превео дела Авицене, Разесија и Абул Касима а замера му се и што је дела арапских аутора издао под својим именом, нашта се он правдао објашњењем да, због познатих предрасуда према арапима, не би она била прихваћена у Европи.Charles S. F. Burnett, Danielle Jacquart (eds.)
Константин је такође написао и неке оригиналне радове, али је и стручњацима веома тешко разликовати оно што је несумњиво оригиналано дело од онога што треба приписати њему и времену у коме је он радио, ...„тако да је до данас недовољно разјашњено колики је његов стварни допринос медицини.“., Приступљено 13. 12. 2010. from New Advent: , Приступљено 9. 4. 2013. Преводи Његов први превод са арапског на латински је био -{Liber Pantegni}-, првобитно под називом Малеки Ћитаб (-{Khitaab el Maleki}-) из десетог века, персијског лекара Алија ибн ал Абаса (-{Ali ibn al-'Abbas}-.) је преглед грчко-арапски медицинска знања, подељених у теорију и праксу. -{Viaticus peregrinantis}- : приручник за путовање лекара -{Megatechne}-: документ о терапијској методологији Галена -{De oculo}-: очне болести -{De stomacho}-: болести желуца -{De melancholia}-: меланхолија -{De coitu}-: сексуални живот
Константинова научна дела Након доласка у Монте Касино, Константин је са собом донео и медицинске рукописе које је понео из Туниса.Constantine the African and 'Ali ibn al-Magusti: The Pantegni and related texts, eds C. Burnett and D. Jacquard, Leiden, 1994. Нажалост у току пловидбе бродом, због јаког невремена део рукописа је нестао у морским таласима, а већи сачуван. Међу сачуванимд делима су и дела -{Kairouanese El Baghdadi}-: Књига „-{Kairouanese}-“ Књига меланхолији Исак ибн Имрана (-{Ishaq Ibn Imran}-). Књига о пулсу, мокраћу и режиму исхране -{Ibn Ishaq Suleiman}-.. Књига „-{Zad Al Mussāfir}-“ (-{Viaticum}-) -{(Ahmed Ibn Al Jazzar-а)}-. Багдадске књиге Књига „-{Al Hawi}-“ од -{Abu Bakr Al Razi-а}- Књига „-{Al Kamil}-“ од -{Ali Ibn Al Abbas Al Majoussi-а}-, којој је Константин изгубио прва три дела на мору.
Ова књиге које су биле преводи са арапског, Константин је приказао као сопствена дела, а чак је преводе Зад Ал Мусафира (-{Zad Al Mussāfir}-) и Ахмед Ибн ал Јазара (-{Ahmed Ibn Al Jazzar''}-), и потписао својим именом што је била злоупотреба без премца.
Напомене
Види још Историја медицине Медицинска школа у Салерну
Референце
Литература
. Universidad de Valladolid. Secretariado de Publicaciones e Intercambio Editorial.
. Universidad de Valencia. Servicio de Publicaciones. A contribution to the History of the Medical School of Salerno. Londres.
-{46 ,.}- 59 ,. C. Burnett: The Introduction of Arabic learning into England; The Panizzi Lectures, 1996. The British Library, London, 1997. pp. 23. ; Amsterdam; 1926. ; 6th printing; 1950.
. Supplement I..
Sir Thomas Arnold and Alfred Guillaume: The Legacy of Islam, first edition
Vol. III: The Great Medieval Civilisations. Part Two: section two; Part three; Translated from the French.
Спољашње везе Constantine the African Salerno and Constantine the African
Категорија:Istorija medicine Категорија:Умрли 1087. Категорија:Лекари