Јохан Лукас Шенлајн (; Бамберг, 30. новембар 1793 — Бамберг, 23. јануар 1864) је био немачки лекар, оснивач клиничке медицине у Немачкој и први немачки професор медицине који је 1840. уместо дотадашњих предавања на латинском увео предавања на матерњем (немачком језику). Њему у част два епонима носе његово име; Шенлајнова болест и Шенлајнова пурпура. У медицину је увао и називе за неке болести као што су »туберкулоза« и »хемофилија«. Међутим највећа му је заслуга што је 1389. открио паразитарну природу фавуса, чиме је постао зачетних посебне области у медицини, дерматомикологије. Епоними Њему у част две болести и једна гљивица назване су по његовом имену: Шенлајнова болест Шенлајнова пурпура Трихофитон шенлајни - узрочник фавуса (површинског гљивичног обољења)

Живот и каријера Јохан Лукас Шенлајн рођен је 30. новембар 1793 Бамбергу. Студирао је од 1811 до 1816 у Ландсхуту и Вирцбургу природне науке и медицину. Године 1816 написао је дисертацију „О метаморфози мозга и компаративном ембрионалном развоју мозга код сисара и људи“, са којом је докторирао 1817. на Универзитету у Вирцбургу.

Две године бавио се праксом у Бамбергу, Јену, Гетингену и Минхену, да би се након докторирања устоличио на место предавача на катедри за клиничку наставу на Универзитету у Вирцбургу, од 1817 до 1819. године.

У 1824 је Шенлајн је постао редовни професор и шеф на Медицинској клиници Јулиус болнице, у којој је 1832. године из политичких разлога остао без функције и канцеларије, и био је приморан да пребегне у Цирих, у коме је 1883. постао професор клиничке медицине.

У 1839. по повратку у Немачку именован је за ванредног професор на Универзитету у Берлину, а током 1840. и за редовног професора и личног лекар краља Фридриха Вилхелма IV.

После Вилхелмове абдикације Јохан Лукас Шенлајн је поднео оставку, на све дужности на универзитету у Берлину и годину дана касније отишао у пензију. Вратио се у родни град Бамберг, где је и умро 23. јануара 1864. године

Дело Јохан Лукас Шенлајн један је од реформатора, који је модернизовао не само немачку већ и глобалну медицину увођењем нових научних метода у дијагностику.

Његово главно дело објављено 1818/19 је ауторски рукопис „О великог кашљу“, у коме је не само анализирао узроке болести, већ и приказао и на тачан начин описао временски и просторни ток болести.

Од 1826, Шенлајн је у дијагностици користио физичке и хемијске тестове, перкусију, аускултације, и анализе крви и мокраће и захваљујући таквом приступу болеснику и његовој болести међу првима препознао туберкулозу као независну болест, и разлику између тифуса и паратифуса.

Године 1839. Шенлајн је први на кожи и власишту открио патогене гљивицу фавус , која је по њему касније названа.(Трихофитија Шенлејни). Након овог и открића других кожних промена , Шенлајн је постао један од зачетних посебне области у медицини, дерматомикологије.

Шенлајн је осмислио термине за хемофилију и туберкулозу, а његов опис реуматичне пурпуре, као посебног облика пурпуре, у свом делу детаљно је нашто касније приказао један од његових ученика. Један од најпознатијих лекара 19. века Рудолф Вирхов био је Шенлајнов ученик.

Референце

Спољашње везе Шенлајнова биографија на сајту Who named it

Категорија:Рођени 1793. Категорија:Умрли 1864. Категорија:Немачки лекари Категорија:Историја медицине Категорија:Доктори медицинских наука