Леополд Седар Сенгор (Жоал, 9. октобар 1906 — Версон, 20. децембар 2001), је био афрички вођа, први председник независног Сенегала, песник, политичар и оснивач Сенегалског демократског блока. Реформирао је афрички социјализам, оставши у добрим односима са Француском и западним силама. Написао је неколико књига, а за једну од њих је предговор написао чак Жан-Пол Сартр.

Владао је од 6. септембра 1960. до 31. децембра 1980. У 80-им годинама његова политика није имала успеха. Предао је власт свом премијеру који је на власти био од 1981. до 2000. Дана 1983. Леополда су питали да се придружи Француској академији. Основао је покрет Негритуде који се борио за укидање утицаја колонизатора на афричке народе.

Умро је у 95. години, у Нормандији, а покопан је у родном месту.

Ране године: 1906–28

Леополд Седар Сенгор је рођен 9. октобра 1906. у граду Жоал, неких 110 километара јужно од Дакара, главног града Сенегала. Његов отац, Басиле Диогоје Сенгор, био је богати трговац кикирикијем који је припадао буржоаском народу Серер.Bibliographie, Dakar, Bureau de documentation de la Présidence de la République, 1982 (2e édition), 158 pp.Senegalaisement.com. Речено је да је Басиле Сенгор био богата особа и да је поседовао хиљаде грла стоке и огромне површине земље, од којих му је неке дао његов рођак, краљ Сине. Гнилане Ндијеме Бахум (1861–1948), Сенхорова мајка, трећа жена његовог оца, муслиманка фуланског порекла која је припадао племену Табор, рођена је у близини Ђилора. Родила је шесторо деце, међу којима и два сина. Сенгоров извод из матичне књиге рођених наводи да је рођен 9. октобра 1906; међутим, постоји неслагање са његовим сведочанством о крштењу, у којем се наводи да се то догодило 9. августа 1906. године. Његово серерско средње име Седар потиче из серерског језика, и значи „онај који неће бити понижен“ или „онај кога не можете понизити“.Université De La Vallée D'Aoste. LÉOPOLD SÉDAR SENGHOR (1906–2001).Charles Becker & Waly Coly Faye, "La Nomination Sereer", Ethiopiques, n° 54, revue semestrielle de culture Négro-Africaine Nouvelle série volume 7, 2e semestre 1991. Његово презиме Сенгор је комбинација серерских речи Сене (серерско презиме и име врховног божанства у серерској религији званог Рог Сене)Thiaw, Issa Laye, "La Religiousite des Sereer, Avant et Pendant Leur Islamisation", Ethiopiques, No. 54, Revue Semestrielle de Culture Négro-Africaine. Nouvelle Série, Vol. 7, 2e Semestre 1991. и гор, чија је етимологија кор на серерском језику, што значи мушкарац или човек. Тукура Бадијар Сенгор, принц од Сине и фигура од које се наводи да је Леополд Седар Сенгор водио порекло, био је серерски племић из 13. века.R. P. Gravrand, Le Gabou Dans Les Traditions Orales Du Ngabou, Ethiopiques numéro 28 – numéro special, Revue Socialiste de culture Négro-Africaine. Octobre 1981.Sarr, Alioune, Histoire du Sine-Saloum, Introduction, bibliographie et Notes par Charles Becker, BIFAN, Tome 46, Serie B, n° 3–4, 1986–1987.

Са осам година, Сенгор је започео студије у Сенегалу у Нгасобил интернату Очева Светог Духа. Године 1922, уписао је богословију у Дакару. Након што му је речено да верски живот није за њега, отишао је у секуларну институцију. Тада је већ био страствен за француску књижевност. Добитник је одликовања из француског, латинског, грчког и алгебре. Са завршеном матуром, добио је стипендију за наставак студија у Француској.. Volume 4, Gale Research, 1991. .

„Шеснаест година лутања”: 1928–1944

Године 1928, Сенгор је отпловио из Сенегала за Француску, почевши, према његовим речима, „шеснаест година лутања.“.. Почевши својих пост-средњих студија на Сорбони, напустио је и отишао у Лицеј Луј-ле-Гранд да би завршио његов припремни курс за упис у Вишу нормалну школу, велику школу. Анри Кефелек, Роберт Вердије и Жорж Помпиду су такође студирали на овој елитној институцији. Након што је пао на пријемном испиту, Сенгор се припремао за своју граматичку агрегацију. Добио је агрегацију 1935. након неуспелог првог покушаја...

Академска каријера

Сенгор је дипломирао на Универзитету у Паризу, где је добио агрегацију из француске граматике. Потом је именован за професора на универзитетима у Туру и Паризу, где је предавао у периоду 1935–45., Vol. 17, World Book, 2000. .

Сенгор је започео своје године подучавања у лицеју Рене-Декарта у Туру; предавао је и у лицеју Марселин-Бертело у Сен Мор-де-Фосу код Париза.Jacques Girault, Lecherbonnier Bernard, Université Paris-Nord. Center for Comparative Literary Studies and French. , Harmattan, Такође је студирао лингвистику коју је предавала Лилијас Хомбургер на Практичној школи за више образовање. Студирао је код истакнутих друштвених научника као што су Марсел Коен, Марсел Мо и Пол Ривет (директор Института за етнологију у Паризу). Сенгор је, заједно са другим интелектуалцима из афричке дијаспоре који су дошли да студирају у колонијалној престоници, сковао термин и осмислио појам „негритуда“, што је био одговор на расизам који је још увек преовладавао у Француској. То је претворило расно ниподаштавање nègre у позитивно конотирану прославу афричке културе и карактера. Идеја негритуде не само да је утицала на Сенгорову културну критику и књижевни рад, већ је постала и водећи принцип његове политичке мисли у његовој државничкој каријери.. 0822332884, 9780822332886.

Радови

Prière aux masques (c. 1935 – published in collected works during the 1940s). Chants d'ombre (1945)

Anthologie de la nouvelle poésie nègre et malgache (1948) La Belle Histoire de Leuk-le-Lièvre (1953) Éthiopiques (1956) .

Poèmes (1964). Lettres de d'hivernage (1973) Élégies majeures (1979) La Poésie de l'action: conversation avec Mohamed Aziza (1980)

Референце

Литература

Armand Guibert & Seghers Nimrod (2006), Léopold Sédar Senghor, Paris (1961 edition by Armand Guibert). Sources from this article were taken from the equivalent French article :fr:Léopold Sédar Senghor.

. Published by:. 2009. the University of Michigan. . Maisonneuve & Larose. Gamble, David P., & Salmon, Linda K. (with Alhaji Hassan Njie), Gambian Studies No. 17. People of the Gambia. I. The Wolof with notes on the Serer and Lebou San Francisco 1985. , IFAN, [in] Éthiopiques, numéro 31 révue socialiste de culture négro-africaine 3e trimestre

Suivie de notes sur les traditions orales et les sources écrites concernant le royaume du Sine par Charles Becker et Victor Martin. (1972). Bulletin de l'Ifan, Tome 34, Série B, n° 4, Berg, Elizabeth L., & Wan, Ruth, "Senegal". Marshall Cavendish. 2009. . Publisher by Government Printer

Department of Arts of Africa, Oceania, and the Americas, The Metropolitan Museum of Art. Hilburn Timeline of Art History. The Fulani/Fulbe People.

Burke, Andrew & Else, David, The Gambia & Senegal, 2nd edition – September 2002. Published by Lonely Planet Publications Pty Ltd, page 13 . Published by ABC-CLIO. 2010.

The African archaeological review, Volumes 17–18. Published by: Plenum Press, 2000 . Volume 1. Published by: Longman, 1985. . Volume 2, Part 1. . Published by: Lonely Planet. 2009. . Volume 2. Published by: Facts on File. 2001

. Cambridge University Press 2010

Two studies on ethnic group relations in Africa – Senegal, The United Republic of Tanzania. Pages 14–15. UNESCO. 1974 . Berkeley, University of California Press, , 1847–1914, Edinburgh University Press / Metuchen. NJ – London (1981) . Sunrise Publishers Ltd – The Gambia (1995) . p. 32, Third Edition. Sunrise Publishers Ltd – The Gambia (2003). Clark, Andrew F., & Philips, Lucie Colvin, Historical Dictionary of Senegal. Second Edition (1994) Portions of this article were translated from the French language Wikipedia article :fr:Sérères, 2008-07-08 and August 2011.

Спољашње везе

: African Studies Centre, Leiden Histoire des Signares de Gorée du 17ie au 19ie siécle. Poèmes de Léopold Sédar Senghor Biographie par l'Assemblée nationale Biographie par l'Academie française President Dia by William Mbaye (2012, english version) – Youtube – Political documentary – 1957 to 1963 in Senegal (55') Sangonet Préface par Léopold Sédar Senghor à l'ouvrage collectif sur Le Nouvel Ordre Économique Mondiale édité par Hans Köchler (1980) (facsimilé) Semaine spéciale Senghor à l'occasion du centenaire de sa naissance Texte sur le site de Sudlangues Mamadou Cissé, "De l'assimilation à l'appropriation: essai de glottopolitique senghorienne» Page on the French National Assembly website « Racisme? Non, mais Alliance Spirituelle »

Категорија:Рођени 1906. Категорија:Умрли 2001. Категорија:Председници Сенегала Категорија:Сенегалски песници Категорија:Личности Хладног рата Категорија:Сенегалски политичари