Овадија Естреја Мара (Битољ, 25. децембар 1922 — Кајмакчалан, 26. август 1944) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија Рођена је 25. децембра 1922. године у Битољу, у врло сиромашној јеврејској породици. Истицала се међу напредном јеврејском омладином 1938. године у Битољу. Три године уочи окупације земље радила је у Београду. Тамо се истакла као активист у револуционарном покрету. Ту је примљена и за члана Савеза комунистичке омладине Југославије.Зборник на документи за учеството на жените од Македонија во Народноослободителната војна и Револуцијата 1941–1945, Скопје, 1976.

После догађаја од 27. марта 1941. године, у којима је активно учествовала, вратила се у Битољ. Тамо се одмах укључује у антифашистички покрет, који је оријентисан на припремање оружане борбе против окупатора.Хероине Југославије, "Наша дјеца", 1980. Кад су бугарски фашистички окупатори обележили Јевреје и ограничили им кретање, Овадија се илегално кретала по забрањеним улицама и извршавала партијске задатке.

У чланство Комунистичке партије Југославије примљена је 1942. године. Ради на организовању што масовнијег одласка Јевреја у партизански одред и на напуштању пасивности пред фашистичким злом. Радећи на извршењу тих задатака, остала је међу својима до трагичног 11. марта 1943. године, кад су бугарски фашисти одвели 3.276 битољских Јевреја у концентрационе логоре. Овадија је била међу Јеврејима који су избегли рацију. Извесно време живела је у илегалности под именом Мара.

У међувремену се разболела, а партијска организација ју је лечила и скривала. Априла 1943. године отишла је у партизански одред „Гоце Делчев“.Александар Поповски, Естреја Хајма Овадиј - Мара (1921–1944), Народни херои од Македонија, Скопје, 1973, 120-125 Учествовала је у свим борбама које је овај одред водио. Издржала је и дуге маршеве и била учесник борби бригаде у току 1943. и 1944. године. Похваљена је за храброст у борбама код Фуштана, код Тушина и на Кожуфу. Храбро је издржала и Фебруарски марш, кад је из јужне Македоније прешла на терен Козјака, у околини Куманова.

Приликом формирања Треће македонске бригаде, постављена је за заменика политичког комесара чете. У том својству истакла се у пролећној офанзиви, нарочито у борбама за Ристовац, на Биљачи, за Злетовске руднике, Кратово и на Петровој гори. Са својом јединицом налазила се на обезбеђењу Првог заседања АСНОМ-а. Ускоро после тога упућена је у околину Битоља.

Кад је, 22. августа 1944. године, формирана Седма македонска бригада, постала је политички комесар батаљона. Само четири дана касније, погинула је у једној жестокој борби у којој су уништени бугарски граничари на Кајмакчалану.Естреја Хајма Овадија-Мара (1921– 1944), „Млад борец“, XXXII, 13, Скопје, 23. IV 1975, 17

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 11. октобра 1953. проглашена је за народног хероја.

Данас у Битољу у центру града стоји њена биста, а један дечији вртић носи њено име.

Галерија

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1922. Категорија:Умрли 1944. Категорија:Битољчани Категорија:Македонски Јевреји Категорија:Комунисти Македоније Категорија:Југословенски партизани Категорија:Борци Треће македонске бригаде Категорија:Жене народни хероји Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби Категорија:Народни хероји - Е и Ж Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби Категорија:Народни хероји Југославије (националне мањине)