мини|Мезорегија Бања Лука према Просторном плану Републике Српске мини|Регија Бања Лука према уџбеницима Географије и општине које су у надлежности Окружног суда у Бањој Луци Регија Бања Лука је једна од нодално-функционалних регија Републике Српске. Постоји више различитих регионалних подјела Републике Српске, а у готово свакој од њих Бања Лука представља центар једне од регија.
Територија
Према Просторном плану ова регија је дефинисана као мезорегија и обухвата сљедеће општине: Бања Лука, Кнежево, Котор Варош, Лакташи, Прњавор, Челинац, општине субрегије Градишка: Градишка, Србац, те општине субрегије Мркоњић Град: Мркоњић Град, Петровац, Рибник, Источни Дрвар, Купрес, Шипово и Језеро
Према уџбеницима географије Бањалучку регију чини простор мезорегије Бања Лука заједно са простором мезорегије Приједор (општине Козарска Дубица, Костајница, Крупа на Уни, Нови Град, Оштра Лука и Приједор). Овај простор је у надлежности Окружног суда у Бањој Луци.
Природно-географска обиљежја
Природну физиономију Бањолучке регије чине два дијела, панонски и планинско-котлински. Већи дио регије припада Планинско-котлинској, а мањи Панонској макроморфолошкој области.
Сјеверни дио регије чине ниски равничарски простори: Лијевче поље, дио Посавине, те доњи токови Уне, Сане и Врбаса, са ниским хорст планинама: Козаром, Просаром и Мотајицом. Овај дио регије представља њено главно аграрно подручје и једно од највриједнијих у Републици Српској. Клима сјеверног дијела регије је умјерена. У већем дијелу године маритимни утицаји са запада имају доминацију над континенталним са истока и сјевера. Љета су умјерено топла, са средњим температурама око 21 -{°C}-, а зиме умјерено хладне, са средњом температуром око 0 -{°C}-. Средња годишња количина падавина се креће око 1000 милиметара.
Перипанонски обод представља прелаз између сјеверног и јужног дијела регије, а чине га средње високе планине: Мањача и Чемерница са међупланинским котлинама и ријечним долинама. Јужни, планинско-котлински дио регије чине средње високе планине: Срнетица и Лисина, високе планине: Клековача и Виторог, те међупланински котлински простори између њих. Овај дио регије има изразито планинска климатско-вегетацијска обиљежја, а главно природно богатсво чине шуме.
Друштвено-географске карактеристике
Концентрација становништва и насеља је у ниском равничарском дијелу регије и у долинама ријека, а знатно мања у планинском дијелу. Најгушће су насељене општине Бања Лука и Приједор са преко 100 становника на -{km2}-, док су најријеђе насељене општине на југу регије.
За разлику од сјеверног равничарског дијела регије и његове примарне — аграрне функције, њен планинско-котлински дио одликује традиционално сточарство. Индустрија, која се у градским срединама у другој половини двадесетог вијека добро развијала, сада је у стагнацији, након пропасти највећих индустријских комплекса у условима општих привредних проблема, транзиције система и посљедица рата.
Саобраћајни инфраструктурни систем одликује нешто гушћа мрежа друмских у односу на мрежу жељезничких комуникација. Најзначајнији друмски правци су Нови Град — Приједор — Бања Лука и Градишка — Бања Лука — Мркоњић Град, док жељезничку мрежу регије чини пруга Добрљин — Нови Град — Приједор — Бања Лука — Добој.
Види још Врбаска бановина Босанска Крајина Змијање Лијевче поље Поткозарје
Категорија:Регије Републике Српске Категорија:Географија Бање Луке