Пол Лангерханс (; Берлин, 25. јул 1847 — Фуншал, 20. јул 1888) био је немачки патолог, физиолог и биолог. „Његов живот је био повезан са различитим острвима. Последњих 15 година живота из здравствених разлога провео је на острву у атлантском океану, а открио је „острва“ у панкреасу (гуштерачи) по којима је ушао у историју медицине (Лангерхансова острвца)“ Епоними Лангерхансова ћелијска хистиоцитоза — (Langerhans' cell histiocytosis) Ретка болест која се примарно јавља код деце. Лангерхансове ћелије — (Langerhans' cells) Дендритичне, допа-негативне ћелије (макрофаги), које се заједно са белим крвним зрнцима (Т лимфоцита) јављају као имуни одговор организма у контактном дерматитису и код одбацивања кожних калемова након трансплантације. Лангерхансова острвца — (Langerhans' islands) Кластери ендокриних ћелија груписаних у тзв. Лангерхансова острвца, који се налазе у панкреасу већине кичмењака. Лангерхансов аденом' — (Langerhans' adenoma)Инсулином — најчешћи тумор ендокриних острваца панкреаса (гуштераче), који изазива рецидивирајућу хипогликемију (снижен ниво шећера у крви). Ови тумори су најчешће солитарни и имају бенигну природу, а могу се наћи у било ком делу панкреаса. Око 10% инсулинома може имати малигне карактеристике.

Живот и дело Пол Лангерханс је рођен 25. јул 1847. у Берлину у познатој породици лекара. Његов отац, Павле Лангерханс је био лекар, као и његова млађа браћа. Један од браће, Роберт Лангерханс, је био асистент чувеног Рудолфа Виркхова, а касније и сам професор патологије. Његов деда је био Фридрих Вилхелм Лангерханс, први градски архитекта у Берлину.

Након завршетка средње школе у Берлину, Пол је желео да настави породичну традицију према медицини и у 16 години уписао је студије медицине на Универзитету у Јени у тренутку када је (Ернст Хекел 1834-1919), именован на катедри за зоологију. Током студирања у Јени Пол је био под јаким утицајем Ернста Хекела и Карла Гегенбаура.

После четири семестра Лангерханс се 1867. преселио у Берлин где пада под утицај таквих професора као што су (Емил Буа-Рејмон 1818-1896), (Рудолф Виркхов), (Лудвиг Траубе 1818-1876), (Бернард Лангенбех 1810-1887) и (Карл фон Барделебен 1849-1918).

На Катедри Хајнриха фон Барделебен Адолфа и Рудолфа Виркхофа 1869. Лангерханс је хабилитирао са темом: „О нервима људске коже“ (), првим научним радом у којем је описао претходно непознате ћелије у кожи, које су по њему добиле назив "Лангерхансове ћелије". Исте године Пол је открио и групу ћелија у панкреасу које су такође по њему назване „Лангерхансова острвца“.

Године 1870. Лангерханс у сарадњи са Хеинриком Кепертом организује експедицију у Египту, Сирији и Палестини, у којој је вршио краниометријска мерења и проучавао болеснике са губом (лепром). Током Француско-пруског рата Лангерханс је радио у Немачкој војној болници.

Године 1871. Лангерханс је постављен на место предавача и професор на Универзитету у Фрајбургу, али болест га је приморала да 1874. напусти каријеру научника и посвети се лечењу туберкулозе. После бројних третмана у Италији, Немачкој и Швајцарској, који му нису донели побољшање здравља, он се преселио у Фуншал на португалском острву Мадеира. Умерена клима овог острва довела је до побољшања његовог здравственог стања, па се Лангерханс вратио послу лекара. У току живота на Мадеири Лангерханс је започео истраживање морских животиња и биљака. Између осталог, истраживао је и нове врсте црва, од којих је једну врсту у част свог пријатеља Виркхофа назвао његовим именом.

Пол Лангерханс је умро 20. јул 1888. од последица бубрежне болест у 40 години живота у Фуншалу на португалском острву Мадеира.

Библиографија Пола Лангерханса [Virchows] Über den feineren Bau der Bauchspeicheldrüse. Doctoral thesis. Berlin, 1869. [Virchows] [Virchows] Beiträge zur mikroskopischen Anatomie der Bauchspeicheldrüse. Inaugural dissertation; Berlin, 1869. Ein Beitrag zur Anatomie der sympathischen Ganglienzellen. Habilitation thesis. Freiburg im Breisgau, 1871. [Virchows] [Virchows] . Braunschweig, , 201-212.

[Virchows]

[Virchows] Handbuch für Madeira. [Berlin, 1885. Barry G. Firkin and Judith A. Whitworth:Dictionary of Medical Eponyms. The Parthenon Publishing Group. 1989. New edition in 2002. Isidor Fischer (1869-1943), publisher:Biographisches Lexikon der hervorragenden Ärzte der letzten fünfzig Jahre.Berlin – Wien, Urban & Schwarzenberg, 1932.

. Deutsche medizinische Wochenschrift, Stuttgart, 1970, 5 : 358-362 Journal of the Royal Society ofMedicine, 1999, 92: 59.

Литература

Енциклопедија Британика'' Једанаесто издање (1890-1907). . Ueberreuter Wissenschaft, Wien.

Спољашње везе

Paul Langerhans на: whonamedit.com Бернард Мејер; Нада за дијабетичаре, жртва туберкулозе, Портрет лекара Пола Лангерханса (1847-1888)

Категорија:Рођени 1847. Категорија:Умрли 1888. Категорија:Берлинци Категорија:Немачки лекари Категорија:Физиолози Категорија:Немачки биолози Категорија:Патолози Категорија:Ендокринологија Категорија:Istorija medicine Категорија:Личности Француско-пруског рата