Фудбалска репрезентација Ирака (), позната по надимку „Лавови Месопотамије” (), представља Ирак у међународном мушком фудбалу. Налази се под окриљем Фудбалског савеза Ирака (IFA), водећег тела за фудбал у овој земљи. Домаћи терен Ирака углавном је Међународни стадион у Басри.
Ирак је забележио свој дебитантски наступ на Светском првенству 1986. године, када је постигао свој једини мундијалски погодак против Белгије, док је пласман на највећу светску смотру по други пут изборио 2026. године. Ирак је једна од осам репрезентација из конфедерације АФК које имају освојен Азијски куп, пошто су подигли шампионски пехар 2007. године, упркос изузетно тешким условима у земљи и веома ограниченим припремама. На том такмичењу Ирак је редом рушио неке од главних фаворита за титулу, укључујући Аустралију, Јужну Кореју и Саудијску Арабију. Овај историјски тријумф квалификовао је тим за Куп конфедерација 2009. где су освојили два бода у групној фази, док су касније заузели четврто место на Азијском купу 2015. године.
На регионалном нивоу, Ирак је најуспешнија нација на Арапском купу нација са четири освојене титуле, а такође је четири пута тријумфовао на Купу нација Персијског залива и једном на Шампионату Западне Азије. Ирак је у свету познат по својим изузетно страственим навијачима, а национални тим се међу локалним становништвом сматра снажним симболом наде, поноса и уједињења ирачког народа. Репрезентација је свој највиши пласман на Фифиној ранг листи остварила у октобру 2004. године, када је заузела 39. место.
Историја Ране године и регионални успеси (1948—1979) мини|десно|250пк|Фудбалска репрезентација Ирака 1951. године; тада су одиграли пријатељске мечеве у турским градовима Измиру и Анкари. Дана 8. октобра 1948. године основан је Фудбалски савез Ирака. Савез је примљен у чланство ФИФА 1950. године, а у априлу 1951. Ирак је одиграо свој први меч: победу од 5:0 над тимом британске војне базе (CC) из Хабаније. Прву званичную међународну утакмицу Ирак је одиграо на отварању Панарапских игара 1957. године у Бејруту, где је ремизирао 3:3 са Мароком. Голове за Ирак постигли су Амо Баба, Јура Ешаја (обојица припадници асирске мањине у Ираку) и Фахри Мухамед Салман. Један од чланова тог првог националног тима, Јура Ешаја, ушао је у историју 1954. године као први ирачки фудбалер који је заиграо у иностранству, наступајући у Енглеској за резервни тим Бристол роверса.
Ирак је 1962. године именовао свог првог страног селектора, Румуна Корнела Драгушина. До првог трофеја репрезентација је стигла 1964. године када је освојила Арапски куп нација, забележивши три победе и један реми на четири утакмице. На наредном шампионату 1966. одбранили су континенталну титулу, савладавши у великом финалу у Багдаду селекцију Сирије резултатом 2:1.
Године 1972, Ирак је дебитовао на АФК азијском купу, али је такмичење завршио без остварене победе. У марту 1973. године, репрезентација је започела свој први квалификациони циклус за одлазак на Светско првенство. Завршили су као други у својој групи, са бодом заостатка иза Аустралије, чиме су остали без пласмана у наредну рунду. У преосталим годинама те деценије, Ирак је стигао до другог круга на Азијским играма (1974), претрпео пораз у финалу Купа нација Персијског залива (1976), заузео чтврто место на Азијском купу (1976.), био четврти на Азијским играма (1978) и коначно, као домаћин, освојио Куп нација Персијског залива (1979. године). Овај турнир из 1976. године биће последњи Азијски куп на којем је Ирак наступио у наредне две деценије, пошто се репрезентација повукла са наредна три издања.
1980-е — Прва златна генерација Током 1980-их година забележен је вероватно најуспешнији период у историји ирачког фудбала. Деценија је ипак почела разочаравајуће, пошто су елиминисани већ у првој рунди квалификација за Мундијал 1982. Међутим, исте 1982. године Ирак осваја златну медаљу на Азијским играма. Након тога, 1984. године подижу пехар победника Купа нација Персијског залива, док су већ наредне године освојили Арапски куп нација 1985. као и златну медаљу на Панарапским играма.
Светско првенство 1986: Историјски први пласман Ирак је квалификације за Мундијал започео у првој рунди, где су му ривали били Катар и Јордан. Заузели су прво место у групи са 6 бодова и прошли у наредну фазу, где су у двомечу одмерили снаге са Уједињеним Арапским Емиратима. У првом мечу одиграном у Дубаију Ирак је славио са 3:2, док је у реваншу претрпео пораз од 2:1. Ипак, захваљујући већем броју постигнутих голова у гостима (укупан резултат био је 4:4), Ирак је прошао у финалну рунду. У одлучујућој фази, ирачки тим је најпре одиграо 0:0 против Сирије у Дамаску, да би у реваншу одиграном у саудијском граду Таифу победио Сиријце са убедљивих 3:1. Тим резултатом Ирак је обезбедио свој историјски први пласман на Светско првенство.
На завршном турниру у Мексику, Ирак је смештен у групу Б. У свом првом наступу пружили су одличан отпор селекцији Парагваја, а на крају су минимално поражени са 1:0, при чему им је судија контроверзно поништио регуларан погодак. Свој први историјски гол на Светским првенствима Ирак је постигао у другом колу против Белгије у поразу од 2:1, а стрелац је био легендарни Ахмед Ради, иако је ирачки тим већи део меча играо са десет фудбалера на терену. У последем колу групне фазе Ирак је претрпео минималан пораз (1:0) од домаћина Мексика, чиме је завршио учешће на шампионату.
У годинама које су уследиле, Ирак је освојио Куп нација Персијског залива 1988. као и Арапски куп нација исте године. Са укупно девет освојених трофеја током 1980-их и првим учешћем на Мундијалу, ова деценија је с правом означена као златна ера ирачког фудбала. Наредни квалификациони циклус за Светско првенство 1990. године донео је болно испадање, након кључног пораза од Катара резултатом 1:0 у групној фази.
1990-е — Мрачно доба Након избијања Заливског рата 1990. године, Ираку је изречена међународна забрана учешћа на Азијским играма и већини арапских регионалних такмичења. Ипак, ова суспензија се није односила на квалификационе мечеве под окриљем ФИФА за Светско првенство.
Квалификације за Мундијал 1994: Доха као поприште агоније Ирак је 1993. године узео учешће у квалификацијама за Светско првенство 1994. Смештен у групу са Кином, Јеменом, Јорданом и Пакистаном у првом кругу, ирачки тим је доминирао и лако обезбедио пролаз даље, забележивши само један реми против Јорданаца и један пораз од Кинеза.
У финалној рунди квалификација, која се играла на неутралном терену у Дохи, Ирак је смештен у групу са Саудијском Арабијом, Јужном Корејом, Јапаном, Ираном и Северном Корејом. На самом старту, Ирачани су претрпели драматичан пораз од Северне Кореје резултатом 3:2, иако су у другом полувремену имали сигурно вођство од 2:0. Након што је један ирачки фудбалер добио црвени картон, Севернокорејци су смањили у 67. минуту, изједначили у 77. а до победоносног гола стигли у 82. минуту меча. Екипа се подигла у наредним колима одигравши нерешено 2:2 са Јужном Корејом, а потом је савладала Иран са 2:1 головима које су постигли Ахмед Ради и Ала Кадим.
На крају је Ирак остао без пласмана на Светско првенство за само два бода. Одигравши у последњем колу нерешено 2:2 са Јапаном, Ирачани су директно ускратили Јапанцима већ виђен пласман на Мундијал, у утакмици коју су јапански медији касније назвали „Агонија у Дохи”. Ипак, испоставило се да је управо онај уводни пораз од Северне Кореје направио кључну разлику, будући да су Севернокорејци изгубили све преостале четири утакмице и такмичење завршили на самом дну табеле.
АФК азијски куп 1996: Повратак након две деценије Ирак је узео учешће на Азијском купу 1996. године, што је био њихов први наступ на овом такмичењу после двадесет година паузе, након што им је учешће 1992. било забрањено, док су се са претходна три турнира сами повукли. Свеже реформисани тим стигао је до четвртфинала, где је елиминисан од домаћина Уједињених Арапских Емирата након примљеног златног гола који је постигао Абдулрахман Ибрахим. Током 1996. године Ирак је доживео и свој највећи пад на ФИФА ранг-листи, заузевши рекордно ниско 139. место услед дугогодишње фудбалске неактивности и повлачења са бројних међународних турнира.
Године 1997, Ирак је наступио у квалификацијама за Светско првенство 1998., али је елиминисан већ у првој рунди након два везана пораза од селекције Казахстана.
Овај комплетан период у историји ирачког фудбала остао је упамћен под називом „Мрачно доба” због чињенице да је Удај Хусеин, син тадашњег председника државе Садама Хусеина и председник Олимпијског комитета и Фудбалског савеза, сурово злоупотребљавао своју апсолутну моћ. Он је редовно подвргавао физичкој тортури и мучењу фудбалере након лоше одиграних утакмице. Играчи су кажњавани одвођењем у затвор, приморавани су да се купају у сировој градској канализацији, да боси шутирају тешке бетонске кугле, а за казну су им редовно бријане главе пре изласка у јавност, уз бројне друге бруталне методе застрашивања.
2000-е — Друга златна генерација Период 2000-их година сматра се временом поновног рађања и успона нове златне генерације ирачког фудбала. Ипак, почетак ове деценије био је прилично турбулентан. Ирак је наступао на Азијском купу 2000. године, али је поново заустављен у четвртфиналу, где га је овог пута убедљиво савладала Јапан резултатом 4:1. Након тога, Ирачани су се по први пут од 1994. године пласирали у финални круг квалификација за Светско првенство 2002., али су претрпели чак пет пораза на осам утакмица у другој рунди, чиме су поново остали без мундијалске визе. До првог великог олакшања и трофеја стигли су на Шампионату Западне Азије 2002. године, где су у драматичном финалу после продужетака савладали Јордан са 3:2.
На Азијском купу 2004. године, Ирак је отворио такмичење поразом од Узбекистана, али је потом везао две победе против Туркменистана и Саудијске Арабије, што му је омогућило пласман у четвртфинале, где их је елиминисала Кина. Исте године, ирачки тим је доживео неуспех у другој рунди квалификација за Мундијал 2006., пошто их је са прве позиције у групи избацио управо Узбекистан.
У октобру 2004. године, Ирак је заузео 39. место на ФИФА ранг-листи, што представља највишу позицију у историји тамошњег националног фудбала. Већ наредне године, репрезентација осваја златну медаљу на Ирама Западне Азије, након што је у финалном мечу после пенал-рулета савладала селекцију Сирије. Током 2007. године Ирак је претрпео рано испадање већ у групној фази на Купу нација Персијског залива, након веома контроверзног и судијски оспораваног пораза од Саудијске Арабије. Одмах након тог неуспеха селектор Акрам Салман је добио отказ, а на његово место је постављен бразилски стручњак Жорван Вијеира. Под његовим вођством Ирак је стигао до финала на Шампионату Западне Азије, али је тамо поражен од Ирана резултатом 2:1.
АФК азијски куп 2007: Историјска прва континентална титула мини|десно|250пк|Ирак игра против Аустралије у групи А на Азијском купу 2007.; Ирак је победио са 3:1 на путу до шампионског трофеја. У јулу 2007. године, Ирак је започео своју историјску кампању на Азијском купу. Састав су углавном чинили фудбалери који су претходно освојили Омладинско првенство Азије 2000, заузели четврто место на Олимпијским играма 2004. и сребрну медаљу на Азијским играма 2006. године. Селектор Вијеира је имао на располагању свега два месеца да припреми екипу за турнир, а услови и спортска инфраструктура у земљи били су катастрофални. Савез се мучио да обезбеди чак и довољан број спортских дресова за играче, а репрезентација због безбедносних разлога годинама није одиграла ниједан меч на домаћем терену. Поред тога, већини фудбалера су чланови породица страдали у суровим ратним дешавањима у земљи.