Фудбалска репрезентација Узбекистана представља Узбекистан у мушком међународном фудбалу и налази се под окриљем Фудбалског савеза Узбекистана, главног укупног управног тела за фудбал у тој земљи.
Репрезентација остварује најбоље такмичарске резултате међу свим селекцијама из Средње Азије. На Азијском купу 2011. године, национални тим је по први пут у својој историји стигао до полуфинала овог такмичења. На осталим турнирима као што су Азијске игре, забележено је освајање златне медаље 1994. године у Јапану, док је на Афро-азијском купу нација 1995. године екипа завршила као вицешампион. Репрезентација је изборила свој први историјски пласман на Светско првенство за турнир 2026. године, поставши тиме прва држава из Средње Азије и трећа постсовјетска република, после Русије и Украјине, која је осигурала визу за завршни планетарни турнир.
Историја Рана историја Година 1912. сматра се годином рођења фудбала у Узбекистану, пошто су управо тада формирани први фудбалски тимови у Коканду. Прво првенство Ферганске долине одржано је 1914. године, Првенство Узбечке ССР утемељено је 1926. године, док се Куп Узбечке ССР играо од 1939. године. У периоду од 1924. до 1991. године земља је била део Совјетског Савеза (СССР) као Узбечка Совјетска Социјалистичка Република (УзССР).
Прва национална селекција формирана је 1928. године ради учешћа на Свесавезној Спартакијади, на којој су наступили и представници појединих европских земаља. На том турниру, репрезентација Узбечке ССР одиграла је свој први међународни меч против Швајцарске и остварила победу резултатом 8:4.
Све до средине 1991. године, екипа је као и остале републичке селекције углавном играла утакмице унутар Совјетског Савеза, пре свега на фудбалским турнирима у оквиру Спартакијаде народа СССР-а. Републички тим је учествовао у свим издањима овог такмичења, а 1986. године стигао је до великог финала, где је након минималног пораза од 1:0 од селекције Украјинске ССР освојио сребрну медаљу. Током читаве историје Совјетског Савеза, Узбечка ССР је била један од пет главних центара развоја фудбала у земљи, заједно са Руском СФСР, Украјинском ССР, Белоруском ССР и Грузијском ССР. Најјачи клубови, како полупрофесионални тако и професионални, наступали су у фудбалским лигама Совјетског Савеза (Виша лига, Прва лига, Друга лига и Друга лига Б) као и у Купу СССР-а. Непрофесионални републички клубови такмичили су се у домаћем Првенству Узбечке ССР и Купу Узбечке ССР.
Након распада Совјетског Савеза, држава је стекла независност, након чега је организована потпуно нова национална репрезентација. Свој први званични меч екипа је одиграла 1992. године против Таџикистана, у оквиру Купа Централне Азије (турнир који је одржан само једном, на иницијативу ФИФА). Током 1992. године, савез је формално био део репрезентације Заједнице независних држава (ЗНД), која је постојала само годину дана као привремена замена за СССР и која је уместо њега учествовала на Европском првенству 1992. године. Током наредне 1993. године национални тим није одиграо ниједан меч.
Већина бивших совјетских република изабрала је чланство у УЕФА (Русија, Украјина, Белорусија, Молдавија, Летонија, Литванија, Естонија, Грузија, Јерменија и Азербејџан). Иако је постојала жеља да се такође приступи европској кући фудбала, остатак Средње Азије (Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Туркменистан) опредилио се за Азијску фудбалску конфедерацију. И док је суседни Казахстан 2002. године накнадно променио чланство и прешао у УЕФА ради бржег развоја фудбала, донето је решење да се остане под окриљем АФК-а.
Године 1994. Фудбалски савез је званично примљен у пуноправно чланство АФК-а и ФИФА. Исте године екипа је освојила Куп независности Узбекистана.
1990-е На Азијским играма 1994. године селекција је смештена у тешку групу са традиционално јаком Саудијском Арабијом, Тајландом, Малезијом и Хонгконгом. Након уводног тријумфа над Саудијцима од 4:1, уследиле су висока победа против Малезије са 5:0 и минималан тријумф над Хонгконгом (1:0), да би прво место у групи било потврђено у ефикасном мечу против Тајланда резултатом 5:4. У четвртфиналу је сигурно савладан Туркменистан са 3:0, чиме је обезбеђен пролаз у полуфинале против Јужне Кореје. Корејски састав је у том тренутку имао чак девет играча који су наступали на претходном Светском првенству 1994. године; упркос томе, екипа је шокирала фаворизованог ривала победом од 1:0 и прошла у своје прво историјско финале од стицања независности. У одлучујућем такмичарском окршају за златну медаљу савладана је Кина резултатом 4:2, чиме је свега две године од свог настанка остварен највећи континентални успех.
На АФК азијском купу 1996. екипа је смештена у групу са Јапаном, Кином и Сиријом, али је такмичење завршила већ у групној фази. Први историјски покушај да се преброде квалификације за светско првенство уследио је у циклусу за турнир 1998. године. Након што су у првој рунди забележене готово све победе у конкуренцији са Јеменом, Камбоџом и Индонезијом (уз само један гостујући реми са Индонежанима), тим је прошао у финални круг. Тамо су противници били Јужна Кореја, Јапан и Уједињени Арапски Емирати, али пласман на завршни турнир на крају није изборен.
2000-е На АФК азијском купу 2000. репрезентација се нашла у групи са Јапаном, Саудијском Арабијом и Катаром, забележивши само један бод кроз реми са катарском селекцијом. У оквиру квалификационог циклуса за Светско првенство у фудбалу 2002. у Јапану и Јужној Кореји, екипа је успешно прошла прву рунду и пласирала се у завршни круг квалификација. У групи са Кином, Уједињеним Арапским Емиратима, Оманом и Катаром, национални тим није успео да направи значајнији искорак; претрпљена су два пораза од Емирата, као и тешка гостовања у Кини и Оману. Гостујући реми против Катара дефинитивно је угасио све наде за пласман, те каснија победа над већ квалификованом Кином у последњем колу није имала такмичарски значај.
Екипа није успевала да остави дубљи траг на континенталној сцени све до АФК азијског купа 2004., када је заузето прво место у групи са максималним учинком, али је у четвртфиналу након извођења једанаестераца боља била селекција Бахреина. Након тога, у оквиру квалификација за Светско првенство у фудбалу 2006. у Немачкој, остварена је важна победа над Ираком у другој рунди головима које су постигли Максим Шацких и Александар Гејнрих, чиме је изборен пласман међу осам најбољих. Међутим, у самом финишу азијских квалификација уследила је болна елиминација од Бахреина због правила гола у гостима. Овај двомеч је пратио велики скандал пошто су одигране чак три утакмице; први сусрет, у којем је забележена победа од 1:0, званично је поништен од стране ФИФА због велике кардиналне грешке коју је направио јапански судија Тошимицу Јошида. Поновљени меч завршен је резултатом 1:1, а пошто је реванш у Бахреину окончан без голова (0:0), тим је елиминисан.
На АФК азијском купу 2007. остварен је сигуран пролаз из групне фазе захваљујући високим победама над Малезијом (5:0) и Кином (3:0). Ипак, учешће на шампионату завршено је у четвртфиналу поразом од Саудијске Арабије резултатом 2:1.
2010-е мини|десно|Навијачи националног тима на стадиону Пахтакор у Ташкенту током утакмице против Јапана у квалификацијама за Светско првенство 2010. године. Након што су се на клупи за само три године сменила чак три инострана стручњака (Немац Ханс-Јирген Геде, Енглез Боб Хаутон и Руса Валериј Непомњашчи), вођење тима поверено је некадашњем селектору олимпијске селекције Рауфу Инилејеву. Током квалификационог циклуса за Светско првенство 2010. репрезентација је са четири узастопне победе лако прошла у четврту рунду азијских квалификација, али је тамо такмичење завршила на последњем месту у групи А иза Аустралије, Јапана, Бахреина и Катара, сакупивши свега четири бода из осам одиграних утакмица.
мини|лево|250п|Репрезентација на АФК азијском купу 2011. године. На АФК азијском купу 2011. остварен је историјски успех освајањем четвртог места, што је до данас најбољи резултат екипе на овом такмичењу. Након успешног проласка групне фазе и четвртфинала, шанса за пласман у велико финале испуштена је у полуфиналу где је Аустралија славила убедљивим резултатом 6:0. Неколико дана касније, уследио је пораз и у утакмици за треће место од Јужне Кореје исходом 3:2.
У квалификацијама за Светско првенство 2014. национални тим је прошао у четврту рунду као победник своје групе испред Јапана. Екипа је у тој трећој рунди освојила чак 16 бодова (пет победа и један реми), више од било ког другог тима у Азији, укључујући и велику победу од 1:0 на гостовању у Јапану. У четвртој рунди, екипа је завршила на трећој позицији у групи А иза Ирана и Јужне Кореје, изгубивши директну визу од Корејаца (који су такође имали 14 бодова) само због слабије гол-разлике. То је нацију одвело у пету рунду баража против Јордана, како би се одредио учесник међуконтиненталног доигравања. Након што су оба сусрета завршена идентичним резултатима, Јордан је 10. септембра 2013. године прошао даље после бољег извођења једанаестераца са укупних 9:8.
На АФК азијском купу 2015. остварен је пласман у четвртфинале са друге позиције у групи Б, иза Кине. Учешће на шампионату завршено је у првој рунди елиминационе фазе након пораза од Јужне Кореје резултатом 2:0 после продужетака.
Нови квалификациони циклус за одлазак на светско првенство 2018. године почео је шокантним поразом од Северне Кореје резултатом 4:2. Ипак, национални тим се брзо консолидовао, везао све победе до краја рунде и заузео прво место у групи, чиме је уједно обезбеђен пласман на наредни шампионат Азије. У завршној рунди квалификација поново је за длаку испуштена велика прилика; заузето је четврто место на табели иза Ирана, Јужне Кореје и Сирије, након што је у последњем одлучујућем колу против Јужнокорејаца одигран тврд реми без голова (0:0).
мини|десно|250п|Детаљ са утакмице на АФК азијском купу 2019. године. Наступу на АФК азијском купу 2019. отворен је победом над Оманом од 2:1, а уследио је убедљив тријумф над Туркменистаном са 4:0, чиме је осигуран пети узастопни пролазак групне фазе на шампионатима Азије, упркос поразу од Јапана (2:1) у последњем колу. У осмини финала противник је био актуелни шампион Аустралија; након 120 минута игре без голова (0:0), Аустралијанци су славили после извођења једанаестераца резултатом 4:2.
2000-е У другој рунди квалификација за Светско првенство 2022. године забележен је неуспех, пошто национални тим није успео да избори пласман у завршни круг квалификација, завршивши рунду са пет победа и три пораза. Овај неуспех био је додатно условљен чињеницом да се селекција Северне Кореје изненада повукла из такмичења услед пандемије ковида 19, због чега су ФИФА и АФК донели одлуку да се сви дотадашњи резултати Корејаца потпуно пониште. То је директно погодовало Либану, који је захваљујући томе прошао даље испред Узбекистана.
мини|лево|Репрезентативни састав на утакмици против Ирана у трећој рунди квалификација за Светско првенство 2026. године. Национални тим је потом узео учешће у трећој рунди квалификација за АФК азијски куп 2023. године. Одређен за домаћина своје квалификационе групе Ц услед пандемијских мера, тим је уписао све три победе без иједног примљеног гола и суверено чекирао визу за завршни турнир. На самом АФК азијском купу екипа је смештена у групу Б са Аустралијом, Сиријом и Индијом. Непосредно уочи почетка шампионата, најбољи стрелац у историји репрезентације Елдор Шомуродов доживео је тешку повреду ноге, због чега је у потпуности изостављен са списка. На такмичењу је забележен уводни реми без голова са Сиријом, након чега је уследио тријумф над Индијом од 3:0. У последњем колу извучен је реми 1:1 са Аустралијом, чиме је осигурана друга позиција и пласман у осмину финала, где је савладан Тајланд резултатом 2:1. У четвртфиналном окршају противник је био домаћин Катар; након што је регуларни део са продужецима завршен нерешено 1:1, екипа је елиминисана после слабијег извођења једанаестераца резултатом 3:2.