Виплова болест је ретко обољење танког црева, хроничног тока, које се карактерише патолошлим нагомилавањем гликопротеина и липоидних супстанци у слузокожи, лимфним судовима цревног зида и мезентеричним лимфним жлездама. на основу дозволе.
Сматра се да је болест највероватније изазвана микроорганизмима из танког црева, тачније бактеријом -{Tropheryma whipplei}-, мада ни узрочник ни патогенетски механизам нису довољно познати. Виплова болест се знатно чешће јавља код мушкараца него код жена, односно око 87% оболелих су особе мушког пола.
Амерички патолог Џорџ Випл (, 1878–1976) је први описао ово обољење 1907. године.
Клиничка слика
Болест се карактерише спорим током и дугом еволуцијом. Доминира симптоматологија малапсорпционог синдрома (бол у трбуху, пролив, масна столица), губитак тежине, артралгија (бол у зглобовима), појачана пигментација коже, лимфаденопатија (увећање лимфних жлезда) и сл. Често је присутна повишена температура и знаци полисерозитиса (запаљења серозних опни).
Дијагноза
На рендгенском снимку танког црева се виде задебљали цревни набори, појачана флокулација баријума и проширење лумена црева. Биопсија слузнице или биопсија лимфне жлезде су основни дијагностички поступци, а коначна потврда се добија на основу хистолошког налаза.
Лечење
Ради корекције нутриционог дефицита, препоручује се дијета са доста протеина, мало масти и без глутена. Дају се липосолубилни витамини, калцијум и гвожђе. Примењују се антибиотици широког спектра, а у акутној фази болести примењују се и кортикостероиди. Убрзо се терапијом постиже знатно побољшање и смиривање симптома.
Референце
Категорија:Болести дигестивног тракта