-{T|sr-ec:СМС Кениг;sr-el:SMS König}-
СМС Кениг (, превод: краљ), био је први од четири бојна брода Немачке царске морнарице током Првог светског рата из класе дреднот. Свој назив је добио у част кајзера Вилхелма -{II}-, који је уједно био и пруски краљ и немачки цар. Његова изградња започета је октобра 1911. а поринут је 1. марта 1913. Завршен је непосредно пре избијања Првог светског рата. Уведен је у оперативну употребу 10. августа 1914. године.
Заједно са још три сестринска брода, Гросер Курфирст, Маркграф и Кронпринц, учествовао је у многим поморским операцијама за време рата. Будући да се налазио у првој немачкој борбеној линији у бици код Јиланда, 31. маја 1916, био је на удару неколико британских бродова и претрпео је десет погодака граната великог калибра. Осим тога, приморао је, октобра 1917. преддреднотски руски бојни брод Слава да потопи самог себе током операције Албион.
Након успостављања примирја новембра 1918. године, Кениг је био заробљен са већином пловила Океанске флотиле у Скапа Флоу. Дана 21. јуна 1919. контраадмирал Лудвиг фон Ројтер издао је заповест да се флотила потопи у време када су британски бродови, намењени да је чувају, били одсутни из луке. У складу с тим Кениг је потонуо у водама Скапа Флоуа у 14:00 часова. За разлику од осталих потопљених бродова, Кениг никада није био извучен ради расклапања; његова олупина и даље лежи на дну залива.
Конструкција Кениг је поручен под привременим именом „-{S}-“ и саграђен у Царском бродоградилишту у Вилхелмсхафену, под конструкционим бројем 33. Његова кобилица је положена октобра 1911, а поринут је 1. марта 1913. Опремање је завршено до 9. августа 1914, када је и уведен у оперативну употребу Океанске флотиле. Царску немачку владу стајао је 45 милиона златних марака. Први, што се тиче своје класе, Кениг ће се касније увести у оперативну употребу, у односу у остале.
Кениг је био тежак 25.796 -{t}- (односно 28.435 кратких тона), а с пуном опремом 28.600 -{t}- (31.500 кратких тона), а дугачак 175,4 -{m}- (575 -{ft}-); имао је палубну греду од 19,5 -{m}- (64 -{ft}-) и газ од 9.19 -{m}- (30.2 -{ft}-). Покретан је на три Парсонове парне турбине које су производиле укупно 43.300 КС (32,3 -{MW}-) и давале максималну брзину од 21 чвора (39 -{km/h}-).
Био је наоружан са десет топова калибра од 30,5 -{cm}- смештених у пет двоцевних кула: две тешке куполе смештене напред и назад и једна средишња купола између два димњака. Кениг је био први немачки бојни брод коме су све његове главне артиљеријске батерије постављене на централну линију. Попут ранијих бојних бродова класе Кајзер, и Кениг је био у стању да преусмери све главне цеви на било коју страну, али је новији брод предњачио у томе, управо због тога што су куполе биле постављене дуж средишње линије. Његово секундарно наоружање састојало се од 14 топова калибра од 15 -{cm}- (5.9 -{in}-) и пет подводних торпедних цеви од 50 -{cm}- (20 -{in}-), од којих је једна смештена у прамцу а две са стране.
Оперативна употреба мини|350п|План и изглед брода класе Кениг. Непосредно након пуштања у употребу, Кениг је спровео пробну пловидбу која је окончана 23. новембра 1914. Његову посаду чинио је 41 официр и 1.095 морнара. После тога је уврштен у пету дивизију треће борбене ескадре Океанске флотиле, у којој ће се касније придружити сестринским бродовима. Дана 9. децембра Кениг се насукао у сидришту Вилхелмсхафен. Његов сестрински брод Гросер Курфирст, који га је следио, ударио му је крму и изазвао мање штете. Кениг је тада остао без дна и био враћен у Вилхелмсхафен; поправке су трајале све до 2. јануара.
Операције у Северном мору Кениг је узео учешће у неколико поморских подухвата пружајући подршку извиђачким крстарицама контраадмирала Франца фон Хипера; међутим, услед његовог одсуства у Вилхелмсхафену ради поправке, пропустио је прву операцију ових крстарица која се одиграла 15-16. децембра 1914, када им је наређено да бомбардују енглеску обалу не би ли тако намамили део Велике британске флоте у замку немачке флоте. Дана 22. јануара 1915, Кениг остатак треће ескадре био је издвојен из флоте да би извршио маневар, као и артиљеријску и торпедо обуку у Балтику. Вратили су се у Северно море 11. фебруара, превише касно да би помогли првој извиђачкој групи у бици код Догер Бенка.
Кениг је потом учествовао у неколико мисија у Северном мору. Дана 29. марта извео је флотилу до Терсхелинга. Три недеље касније, 17-18. априла пружао је подршку операцији у којој су лаке крстарице друге извиђачке групе постављале мине код Сварт Бенка. До још једног покрета флоте је дошло 22. априла, када ју је и овај пут Кениг предводио. Дана 23. априла трећа ескадреа се вратила у Балтик ради још једног круга вежби које су трајале до 10. маја. Друга операција постављања мини је спроведена од стране друге извиђачке групе 17. маја, поново уз подршку треће ескадре.
Кениг је учествовао у походу флотиле у Северно море који је трајао од 29. до 31. маја и који се окончао без икаквог окршаја. Потом му је додељено обављање стражарске дужности у немачком одбрамбеном појасу. Брод се поново насукао 6. јула, иако је штета и овај пут била минимална. Подржао је још једну операцију постављања мини код Текстела. Још један поморски поход уследио је 23-25. октобра; након повратка Кениг се упутио у суви док ради одржавања, а флотили се придружио 4. новембра. Брод је затим послат назад у Балтик ради још обука које су се одржале 5-20. децембра. На повратку с вежби, био је незнатно оштећен након што се насукао у Кајзер Вилхелмов канал током снежне олује. У Балтику се нашао 17. јануара 1916. ради даљњих обука, а онда се 24. јануара вратио у Северно море. Поморски походи наставили су се 5-6. марта и 21-22. априла.
Кениг је био доступан 24. априла 1916. приликом пустошења обале Енглеске, поново као подршка немачким крстарицама прве извиђачке групе. Крстарице су напустиле залив Јаде у 10:55 часова, а остатак Океанске флотиле следио је у 13:40. Крстарица -{Seidlitz}- ударила је у мину на путу ка свом циљу, па се морала повући. Остале крстарице бомбардовале су град Лоустофт без отпора, али наишавши на Јармут суочили су се са британским крстарицама ескадре -{Harwich Force}-. Уследио је кратак артиљеријски двобој пре него што се ескадра -{Harwich Force}- повукла. Брза интервенција британских подморница у околини приморала је да се прва извиђачка група повуче. У том тренутку, адмирал Рајнхард Шер, који је упозорен испадом британске Велике флоте из базе Скапа Флоу такође је повукао своје бродове у мирније немачке воде. Кениг се потом упутио у Балтик ради још једног круга вежби, укључивши у њих и испаљивање торпеда у Мекленбургу.
Битка код Јиланда
мини|350п|Мапа која показује маневре британске (плава) и немачке (црвена) флотиле 31. маја — 1. јуна 1916. Кениг је био присутан и током операције која је довела флотилу до битке код Јиланда која је одржана 31. маја и 1. јуна 1916. Немачка флотила поново је покушала да привуче и изолује део Велике флоте да би га уништио пре него што би главнина британски флотиле могла да узврати. Кениг, затим његови сестрински бродови -{Grosser Kurfürst}-, -{Markgraf}- и -{Kronprinz}- су образовали пету дивизију треће борбене ескадре, сачинивши тако претходницу флотиле. Трећа ескадра је била прва од три јединица бојних бродова; одмах иза ње ишли су бојни бродови -{Kaiser}--класе шесте дивизије треће ескадре. Иза ових били су бродови класе -{Helgoland}- and -{Nassau}- треће борбене ескадре; позади су били застарели преддреднотски бродови класе -{Deutschland}- прве борбене ескадре.
Непосредно пре 16:00 часова, Крстарице прве извиђачке групе наишле су на британску прву крстаричку ескадру под командом Дејвида Битија. Противнички бродови започели су артиљеријски двобој који је резултовао уништавањем британских крстарица -{Indefatigable}--а, убрзо после 17:00 часова, и -{Queen Mary}-, мање од пола сата доцније. Од овог тренутка немачке бојне крстарице су се упутиле ка југу да би привукле британске бродове Океанској флотили. У 17:30 часова посада са Кенига спазила је и прву извиђачку групу и први крстарички ескадрон како им прилазе у сусрет. Немачке крстарице окренуле су се на десни бок, док су британски бродови на леви. У 17:45 Шер је наредио заокрет налево не би ли довео своје бродове ближе британским крстарицама, а минут касније дозволио је да се отвори паљба на њих.
Кениг, -{Grosser Kurfürst}- и -{Markgraf}- су били први који су достигли ефективан артиљеријски домет; на даљини од 21.000 јарди отворили су паљбу на крстарице -{Lion}-, -{Princess Royal}- и -{Tiger}-. Прва салва са Кенига није успела, па је стога померио своју ватру ближем -{Tiger}--у. Истовремено, Кениг и његове сестре секундарном батеријом су отворили ватру на разараче -{Nestor}--а и -{Nicator}--а. Два разарача су се приближила немачкој линији, и пошто су били обасути топовском паљбом, поставили су се у борбену позицију. Оба брода испалила су по два торпеда на Кенига и -{Grosser Kurfürst}--а, али ниједан није погодио мету. Као одговор на то, -{Nestor}- је погођен гранатом нечије секундарне батерије и притом му је уништено моторно одељење. Заједно са разарачем -{Nomad}--ом, брод је био тешко оштећен и нашао се пред наступајуће немачке бродове. Оба разарача су била потопљена, а немачки торпедни чамци су стали купити преживеле. Око 18:00 часова, Кениг и његова три сестринска брода отворили су ватру на бојне бродове класе -{Queen Elizabeth}- пете ескадре који су им се приближавали. Кениг се у почетку усредсредио на -{Barham}--а, а кад му је овај изашао из домета прешао је на -{Valiant}--а. Међутим, британски бродови су били у стању да се зачас посла извуку из домета непријатељске артиљерије.
Убрзо након 19:00 часова, немачку крстарицу -{Wiesbaden}- избацила је из строја граната испаљена из британске крстарице -{Invincible}-; контраадмирал Паул Бенке са Кенига приступио је манервисању своја четири брода ради покрића погођене крстарице. Истовремено, британска трећа и четврта лака крстаричка ескадра започела је торпедски напад на немачке снаге; док им се приближавао домету њихових торпеда, британске крстарице су обасипале -{Wiesbaden}- ватром из главних топова. Кениг и његови сестрински бродови узвраћали су у великој мери, али чак ни константном паљбом из главних топова нису успели да отерају британске крстарице. У предстојећем окршају, британска оклопна крстарица -{Defence}- била је погођена неколико пута гранатама великог калибра. Једна салва је пробила оставу за муницију што је изазвало снажну експлозију од које је крстарица уништена.
Убрзо након 19:20, Кенигу се поново нашао у домету бојни брод -{Warspite}- па је отворио ватру на њега. Приближио се дреднотима -{Friedrich der Grosse}--у, -{Ostfriesland}--у, -{Helgoland}--у, -{Thüringen}--у. Међутим, убрзо га је изгубио из видика, пошто се нашао у заокрету на североисток. Скоро истовремено, британске лаке крстарице и разарачи приступили су торпедском нападу на водеће немачке бродове, укључившу ту и Кенига. Убрзо након тога, главнина британских снага нашла се у домету немачке флотиле; у 19:30 британски бојни бродови отворили су ватру на немачке крстарице и на бродове класе Кениг. У овом моменту Кениг се нашао под нарочито јаком ватром. У размаку од 5 минута, -{Iron Duke}- је испалио 9 салви на Кенига са растојања од 12.000 јарди; само једна граната је успела погодити брод. Граната од 13,5 инчи погодила је предњи командни мост, али уместо пенетрације, граната се одбила и детонирала неких 50 јарди иза брода. Премда је том приликом контраадмирал Бенке био повређен, остао је на свом командантском месту. Брод је затим био захваћен димом који му је омогућио привремено избављење.