мини|Остаци пелашког дворца Лерна Пелазги (, Pelasgoí; једнина: Πελασγός, Pelasgós) јесте име којим су старогрчки писци називали домородачко становништво које је у Грчкој живело пре самих Грка, односно становништво које су сматрали прецима Хеленâ; у крајњој линији, то је био „општи назив за сваки древни, примитиван и наводно домородачки народ у грчком свету”. Тај је термин добио шире значење и почео се, у начелу, употребљавати за све домородачке становнике у области Егејског мора и за њихове културе до ступања грчког језика на историјску позорницу. „Припадник народа који је живео у области Егејског мора пре доласка Грка”. Тај је термин понекад имао и друга значења, но она се јављају у специфичном контексту. У класичном раздобљу тим су се именом називале неке енклаве у неколико области копнене Грчке, Крита и на другим локалитетима егејске регије. Становништво које се сматрало „пелашким” говорило је језиком или језицима које су Грци у историјско доба сматрали „варварским”, иако су неки антички писци Пелазге описивали као Грке. Према предању, велики делови Грчке били су пелашки пре но што су хеленизовани. Ти су се делови углавном поклапали с оним областима које су у 5. веку насељавали Јоњани.
Етимологија Као и већина других аспеката теорије о „Пелазгима”, и њихов етноним (Pelasgoí) остаје нејасан, с нејасним пореклом и нејасном етимологијом. Мишел Сакеларију (Michel Sakellariou) сакупио је петнаест различитих етимолошких тумачења која су филолози понудили у претходних 200 година, али је напослетку закључио да је већина њих „фантастична”..
Једно античко тумачење, које се заснивало на пукој сличности гласова, повезало је реч pelasgos са речју pelargos (= „рода”) и на темељу тога закључило да су Пелазги били мигранти, као што су роде птице-селице, те да су можда дошли из Египта, где се роде гнезде.Страбон, Географија, V, 2, 4. Аристофан управо барата овим етимолошким тумачењем у својој комедији Птице: по једном закону који „роде” доносе у измишљеном Кукунебограду, а који реферише на веровање Атињана да су они пелашког порекла, одрасле роде морају помагати својим родитељима тако што ће се одселити на неко друго место и повести рат.Аристофан, Птице, 1355 sqq.
Гилберт Мари (Gilbert Murray) сажима тумачење које Пелазге повезује с изразом pelas gē (= „суседна земља”): „Ако је термин Pelasgoi повезан с речју πέλας (= „близу”), онда би та реч значила „сусед” и за Грке би означавала најближи туђински народ који су сусрели током своје навале”..
Јулијус Покорни (Julius Pokorny) сматра да Pelasgoi потиче од *pelag-skoi = „становници равнице”, конкретно „становници тесалске равнице”.. Он наводи детаље ранијег тумачења, које је још половином 19. века предложио Вилијам Јуарт Гледстон (William Ewart Gladstone) у својим Списима о Хомеру и хомерском добу (Studies on Homer and the Homeric Age).. Ако Пелазги нису били Индоевропљани, онда су им овај назив дали Грци, док су сами Пелазги себе називали неким другим именом.
Античкогрчка реч pelagos (= „море”) настала је од истог корена, *plāk-, као и дорска реч plagos (= „страна”, која је равна), која се појављује у претпостављеном облику *pelag-skoi. Стога Ернест Клајн (Ernest Klein) тај реконструисани облик тумачи једноставно као „људи с мора”, где је море оно што је равно..
Клајново тумачење не мора претпостављати да су Индоевропљани имали реч за „море”, којега у њиховој близини вероватно није било, ако су живели у долинама у унутрашњости земље. Сусревши се с морем, они су једноставно употребили своју реч која је означавала нешто „равно”. Равничари су можда називани и оним што је Хеленима био хомоним, тј. „људи с мора”. А ако су се Египћани током касног бронзаног доба сусрели с неким пљачкашима који су дошли преко мора и имали такво име, могли су те људе назвати једноставно Народима с мора.
Антички извори мини|Локације које се у античким књижевним изворима повезују с Пелазгима Анализа књижевних извора започела је још у класичној Грчкој, кад су тадашњи аутори читали шта су о Пелазгима писали ранији писци. Из те анализе нису произашли никакви дефинитивни закључци, али је она помогла бољем дефинисању самих проблема. Овај је метод можда достигао свој врхунац у викторијанско доба, када је филологија почела системски примењивати нове компаративне методе. Као типично дело тог доба може послужити дуга и детаљна студија Вилијама Јуарта Гледстона, који се бавио и класичном филологијом.. О Пелазгима се говори нарочито опширно у првом тому овог дела. Данас се наука у проучавању Пелазга пре свега ослања на археологију и њој сродне дисциплине.
Песници Хомер Пелазги се у грчкој књижевности први пут спомињу код Хомера: у Илијади су они наведени као тројански савезници. У делу друге књиге који је познат под називом Каталог бродова Пелазги се спомињу између градова на Хелеспонту и Трачана, који су живели у југоисточној Европи, дакле на хелеспонтској граници Тракије.Хомер, Илијада, II, 840–843. Њихов табор у Троји спомиње се у Илијади, X, 428–429. Хомер њихов град или регион назива „Лариса”Тај локалитет није идентичан с Ларисом у Тесалији. Постојали су многи градови истога или сличнога имена. и описује га као плодну област, чији су становници познати као вешти копљаници. За њихове вође каже да се зову Хипотој и Пилеј и да су синови Лета, сина Теутамова, и тако свима њима надева имена која су била грчка или толико хеленизована да се у њима не назире никакав траг туђинског елемента.
У Одисеји на једном месту Одисеј за себе каже да је Крићанин и потом наводи Пелазге међу племенима која настањују деведесет критских градова, „где се језик с језиком меша”Хомер, Одисеја, XIX, 175–177.
Илијада спомиње и „пелашки Арг”,Хомер, Илијада, II, 681–684. што се највероватније односи на тесалску равницу,Код Хомера се локација нигде не наводи. Гледстон закључује, уз помоћ елиминације, да се мора радити о северној Тесалији. (.) као и „пелашког Зевса”, који живи и влада у Додони,Хомер, Илијада, XVI, 233–235. што се вероватно односи на познато пророчиште у Епиру. Међутим, ту се нигде не спомињу сами Пелазги; Мирмидонци, Хелени и Ахејци се наводе као житељи Тесалије, а Selloi као становници области око Додоне. Сви они борили су се на страни Гркâ.
мини|250п|Тесалска равница, западно од класичне Пелазгиотиде. Пиндско горје може се видети у позадини, а у првом плану је река Пенеј.
Хесиод Код каснијих грчких аутора има мало слагања око тога које су локације и области биле „пелашке”. Међу првима је Хесиод, који Додону — ако мисли на њу, судећи по томе што спомиње „храст” — назива „седиштем Пелазгâ”,Хесиод, фр. 319 M–W = Страбон, Географија, VII, 7, 10. чиме објашњава Хомеровог „пелашког Зевса”. Наводи и то да је Пелазг (, епонимни предак Пелазгâ) био отац аркадског краља Ликаона.Псеудо-Хесиод, Каталог жена, фр. 161 = Страбон, Географија, V, 2, 4.
Асије са Самоса Асије са Самоса () каже да је Пелазг био први човек, рођен из земље..
Трагичари У Есхиловој трагедији Прибегарке Данаиде беже из Египта и траже уточиште код краља Пелазга у Аргу, који се — како се наводи — налази на реци Стримону и обухвата Перебију на северу, тесалску Додону и падине Пинда на западу те обале мора на истоку;Есхил, Прибегарке, 249–259. то је, дакле, територија која је укључивала класичну Пелазгиотиду, премда је од ње нешто већа. Јужна граница се не спомиње; али каже се да је Апис стигао у Арг из Наупакта од „прека” (peras),Есхил, Прибегарке, 262–263. што би имплицирало да Арг обухвата целу источну Грчку од севера Тесалије до пелопонеског Арга, у који су Данаиде вероватно стигле. Краљ тврди да влада Пелазгима и да је „дете Палајхтона (= 'древне земље'), који је из земље изникао”. Хор Данаида Пелазгову земљу назива „апијским брдом” и тврди да разуме karbana audan (καρβᾶνα δ᾽ αὐδὰν),Есхил, Прибегарке, 128–129. што се може превести као „варварски говор”, али Карба (где живе „Карбани”, Karbanoi) заправо није грчка реч. Данаиде тврде да су њихови преци живели у древном Аргу иако су оне саме припаднице „црне расе” (μελανθὲς γένος).Есхил, Прибегарке, 154–155. Пелазг признаје да се та земља некад звала Апија, али Данаиде пореди са женама из Либије и Египта, те жели знати како оне могу водити порекло из Арга, на шта оне одговарају да потичу од Ије.Есхил, Прибегарке, 279-281. У данас изгубљеној драми Данајке Есхил каже да се изворни завичај Пелазгâ налазио у области око Микене.Страбон, Географија V, 2, 4.
Софокле, у једном фрагменту изгубљене драме Инах, приказује Инаха као старца у Аргу, на Хериним брдима, међу „тирсенским Пелазгима” (Tyrsenoi Pelasgoi), чије је име заправо ту забележено у необичном споју „Тирсено-Пелазги”. Значење тог одломка остаје нејасно, али је свакако могуће да су ти „Тирсењани” идентични с етнонимом „Тирењани” (Tyrrhenoi)..
Еурипид становнике Арга назива „Пелазгима” у трагедији Орест.Еурипид, Орест, 857 и 933. У изгубљеној драми Архелај Еурипид каже да је Данај, дошавши да живи у Инахов град (Арг), поставио закон по коме су се Пелазги од тог тренутка имали звати Данајцима.
Овидије Римски песник Овидије у својим Метаморфозама Грке који су се борили у тројанском рату назива Пелазгима:Овидије, Метаморфозе, XII, 1.
Отац не знајућ Пријам, да крилат је и још да живи Есак, жаљаше за њим, а Хектор пред гробом, што натпис имаше само, с браћом принашо је напразно жртве. Није се при тој слави при жалосној нашао Парис, који је отео брзо изатога жену и дуги донио рат у домају; за њиме хиљада дође сједињенијех лађа и здружена сила Пелазгâ... Овдје кад Јупитер-богу по очинској навади жртву спремаху, и стар олтар од огња кад ужденог плане, Данајци видјеше тад, гдје на платану, која је жртви почетој стајала близу веома, модрикаст пуже змај, а на врху дрва гнијездо је са осам птића; змија их пограби све и у трбух лакоми смота заједно с мајком, која над пропалом лебђаше дјецом. Запање сви се, ал' пророк зналац истине рече Тесторов син: „О Пелазги, весел'те се, ми ћемо свладат! Паст ће Тројански град, ал' борба ће дуго нам трајат”, и девет нам'јени птица на толико година рата. А змај како се био о зелену обмото грану, Постаде камен, и змијињи лик окамењен оста.Овидије, Метаморфозе, XII, 1–7 и 11–23. Прев. Томо Маретић.
Историографи Логографи Хекатеј из Милета, у једном фрагменту из Генеалогија, каже да је род (genos) који је потицао од Деукалиона владао Тесалијом и да се она звала „Пелазгија” по краљу Пелазгу.. У другом фрагменту истог дела наводи се да је Пелазг био син Зевса и Ниобе те да је његов син Ликаон засновао краљевску династију која је владала Аркадијом..
У једном фрагменту из Акусилајевих списа наводи се да су Пелопонежани названи „Пелазгима” по Пелазгу, сину Зевса и Ниобе.Наведено у Псеудо-Аполодоровој Библиотеци, II, 1, 1.
мини|250п|Лариса у Аргу
Хеланик из Митилене, у фрагменту 7 своје Аргивске повести, бави се једном речју у једном стиху из Илијаде, наиме речју „коњогојни”, која се односи на Арг на Пелопонезу.Хомер, Илијада, III, 75 (прев. Томо Маретић). Хеланик преноси тумачења разних аутора, која се сва међусобно разликују. Објашњење је тривијално и спада у домен митологије, но сви се слажу у томе да Хеланик тврди како се термин Argeia (gē), тј. Арголида, некада користио да означи цео Пелопонез и да су Пелазг и његова два брата ту земљу добили у наследство од свог оца, који се у различитим изворима наводи као Триоп, Арестор или Форонеј. Пелазг је подигао утврду Ларису код Арга, на реци Ерасину, па одатле и назив Пелашки Арг (на Пелопонезу), али се касније преселио у унутрашњост земље, саградио Фарасију и ту област назвао Пелазгијом, која ће потом променити име у Аркадија након доласка Грка..