Рио Негро (, — „Црна река“) река је на северу Јужне Америке дуга 2.253 km (са притоком Уаупес дужина јој је 2.400 km). Она је друга највећа притока Амазона.
Извире у југоисточном делу Гвајанских планина. Рио Негро даље тече ка југоистоку, пресецајући екватор, и улива се у Амазон узводно од града Манауса.
Црне воде мини|лево|Спајање вода реке Рио Негро и Амазона (воде Рио Негра су тамније - лево). Због значајног присуства органских киселина које у реку доносе кише са песковитих трулишта, воде реке Рио Негро су црне боје и релативно провидне. У њима нема хранљивих састојака, развој ларви комараца ту није могућ, па стога око реке нема маларије. После уливања у Амазон, воде реке Амазон су приметно млечно браон боје у наредних четрдесетак километара. Рио Негро је највећа река у свету овог типа.
Горњи ток Извор реке налази се у Колумбији у департману Гвајинија, где је ток познат под именом Гвајинија. Тече у правцу североистока кроз резерват Пујнавај, где пролази поред неколико мањих насеља попут Брухаса, Санта Розе и Табаквена. Након отприлике 400 km река представља границу између Колумбије и Венецуеле.
Пролазећи поред колумбијски насеља Тонина и Маканал, Рио Негро скреће на југозапад. На даљем току протиче кроз венецулески град Мароа, а око 120 km низводно прима реку Касикијару, са десне стране. Касикијара формира бифуркацију повезујући басене река Амазон и Орионоко.
Средњи ток Река даље наставља источним правцем кроз венецуелски град Сан Карлос де Рио Негро, највеће насеље на тој реци и колумбијски Сан Фелипе. У овом делу тока река прима бројне притоке са обе стране, проширује се и формира броја речна острва, карактеристична за амазонски слив. Након 260 килоематара пограничног тока, Рио негро протиче крај Пиједра де Кокуја, прекамбријског монаднока на тромеђи Бразила, Колумбије и Венецуеле.
Након ушћа реке Мари, корито Рио Негра се шири на бројним местима. Код места Мисау Боа Виста улива се река Исана, а код Сан Жоакима, утиче највећа притока Рио Негра — Ваупес. Река одатле скреће према истоку, прима неколико мањих притока и протиче крај трговачког града Сао Габријел де Кашоејра. У речном кориту низводно од поменутог града јављају се бројни брзаци и слапови, одакле Рио негро постепено улази у доњи ток.
Доњи ток Јужно од Манауса, Рио Негро се улива у реку Амазон. Након ушћа реке Мари, корито Рио Негра се шири на бројним местима. За време кишне сезоне, река плави околно земљиште у ширини и до 30 km. Од априла до октобра, формирају се бројне лагуне са острвима и уским каналима, богате живим светом.
Близу места Карвоејро, улива се једна од већих притока - Рио Бранко. Одатле Рио Негро скреће ка југоистоку и њено корито се шири све до града Манауса. Јужно од Манауса, Рио Негро се улива у реку Амазон.
Анавилханас национални парк који обухвата 350.018 хектара представља јединицу конзервације која је у својој основи била еколошка станица створена 1981. и штити делове Анавилханас реке архипелага у овом делу реке. Испод архипелага сусреће се са Солимоес реком како би оформила Амазон реку.
Главне притоке
Списак главних притока Рио Негра (од ушћа навише) Лева притока Десна притока Дужина (km) Величина басена (km2) Просечни проток (m3/s)Доњи Рио НегроТарума-Асу1391.372Куиеирас3.441144,2Апуау3.799,1153,6Пудуари3.411,5128,6Kаманау11.832,2408Жау40018.896,6869,2Жауапери55439.823,51.336,8Унини53027.4331.501,4Бранко1.430190.789,25.400Жофари31112.590,5446,6Кауарес7.332,3296Демини39.769,61.357,9Куиуни40011.776,1491,6Игарапе Адајра3.294,9101,1Арарира3.425114,6Ерере3.251115,7Падауари17.384606,8Дара3.053,3114,9Урубаши2506.855,9311,6Ајуана4.590,7185,2Унејуши12.474,7488,3Теа6.365,9201,4Марауја6.712255,3Игарапе Инамбу4.618,8140,6Кауабури12.139,3442,9Средњи Рио НегроМарие80025.3781.186Курикуријари14.202,2916,8Уаупес1.37564.370,44.334,9Исана69635.675,32.278,9Шие8.222488,1Горњи Рио НегроКазикијари35442.4782.575,8Гвајинија61728.899,52.432,7
Историја Име реци дао је шпански истраживач Франсиско де Орелана, који ју је отркио 1541. године. Средином 17. века Језуити су се населили дуж њених обаламеђу бројна индијанска племена — Манау, Аруак и Трума. Након 1700. године долина реке Рио Негро била је стециште развоја ропства, а локално становништво озбиљно је десдетковано услед контакта са Европљанима и болестима које су са собом донели. Фауна
Флора и фауна Назив Рио Негро у преводу значи „Црна река“, што потиче од њене боје, сличне јаком чају. Тамна боја потиче од хумусне киселине као последица непотпуног распада фенола из биљака у пешчаном наносу. Река је добила тај назив јер из даљине изгледа црно.
Рио Негро има веома висок степен разноврсности живог света. Око 700 врста риба је пронађено у басену а процењено је да укупан фонд износи између 800 и 900, укључујући скоро 100 ендемичних и неколико неописаних врста. Бројне врсте су веома цењене код аквариста, нарочито краљевска неонка (-{Раracheirodon axelrodi}-). Због бифуркације Касикијаре, многе рибе се могу наћи и у сливу Оринока и Амазона, али само поједине су прилагодљиве на једне и друге услове.
Види још Амазон Касикијара Манаус Мост преко Рио Негра
Референце
Литература
Goulding, M, Carvalho, M. L, & Ferreira, E. J. G. . Saint-Paul, U, Berger, U, Zuanon, J, Villacorta Correa, M. A, García, M, Fabré, N. N, et al. (2000). "Fish communities in central Amazonian white- and blackwater floodplains," Environmental Biology of Fishes, 57(3), 235-250. Sioli, H. (1955). "Beiträge zur regionalen Limnologie des Amazonasgebietes. III. Über einige Gewässer des oberen Rio Negro-Gebietes." Arch. Hydrobiol, 50(1), 1-32.
. São Paulo, Brazil: UNICAMP & Instituto Socioambiental.
Jolkesky, Marcelo Pinho de Valhery. 2016. Estudo arqueo-ecolinguístico das terras tropicais sul-americanas. Ph.D. dissertation, University of Brasília.
Спољашње везе Negro River RIVER, SOUTH AMERICA
Категорија:Реке Колумбије Категорија:Реке Венецуеле Категорија:Реке Бразила Категорија:Амазон Категорија:Пограничне реке