Милош Раонић (Титоград, 27. децембар 1990) бивши је канадски тенисер пореклом из Црне Горе.Milos Raonic cbc.ca Serbian hunting club oldest of its kind in North America thespec.com Milos Raonic: ‘Pete Sampras was my idol and I’d love to win Wimbledon’ theguardian.com Најбоље је пласирани канадски тенисер у опен ери на АТП ранг листи у појединачној конкуренцији.
Истакнути догађаји у Раонићевој каријери укључују: велико финале на Вимблдону 2016; два полуфинала на Вимблдону 2014. и Отвореном првенству Аустралије 2016; и четири финала АТП Мастерс 1000 на Отвореном првенству Канаде 2013, Мастерс у Паризу 2014, Мастерс у Индијан Велсу 2016 и Мастерс у Синсинатију 2020. Раонић је први пут стекао широко признање пласиравши се у четврто коло Аустралијан опена 2011. као квалификант, где је за њега речено да је будућност професионалног тениса. Заједно са његовом првом АТП Тур титулом три недеље касније, његов светски ранг је порастао са 152. на 37. место за месец дана, а добио је и титулу АТП новајлија године 2011. Раонић је први играч рођен 1990-их који је освојио титулу на АТП туру, који је био рангиран у првих 10 и који се квалификовао за финале АТП турнира (које је друго постигао 2014.).
Раонић воли да игра на тврдој подлози, али је највише познат по свом сервису, који је моћан и разоран. Раонић се често описује као један од играча са најбољим сервисом међу играчима своје ере. Статистички гледано, Раонић је један од најбољих сервера у Отвореној ери, освајајући 91% сервиса и заузима треће место свих времена по овом параметру. Уз помоћ снажног сервиса, игра на свим подлогама, са нагласком на кратке поене. Све његове титуле у синглу су освојене на тврдим подлогама. Његов укупан проценат победа јесте 68% што је један од највиших међу тренутно активним играчима.
Рани и лични живот Раонић је рођен 27. децембра 1990. године у Титограду, СФР Југославија (сада Подгорица, Црна Гора), и српског је порекла. Због распада Југославије и етничких сукоба који су уследили и у потрази за бољим каријерним приликама, његова породица се преселила у Канаду 1994. када је имао три године, настанивши се у Брамптону, Онтарио.
Оба родитеља су му инжењери; отац Душан је доктор наука, инжењер електротехнике, док је његова мајка Весна дипломирала машинство и рачунарство и у истој области мастерирала. Има двоје старије браће и сестара: сестру Јелену старију је једанаест година, док је брат Момир старији девет година. Раонићев стриц Бранимир Гвозденовић је политичар у Влади Црне Горе, у којој је обављао функцију потпредседника Владе.
Његово прво, кратко упознавање са тенисом било је када је имао шест или седам година и учествовао је на једнонедељним тениским кампу у Тениском клубу Брамалеа у Брамптону, након чега су уследиле недељне групне сесије које је водио тениски тренер Стив Гибсон, који је препознао његов потенцијал. Убрзо се преселио у оближњи Торнхил, Онтарио, и прошла је једна или две године пре него што је питао родитеље да ли може поново да игра. Његов отац је потражио тренера Кејсија Кертиса у тениском клубу Блекмор у суседном Ричмонд Хилу, Онтарио. Кертис је испрва оклевао да ли да га тренира, али је био убеђен након што је Раонић показао своју посвећеност радећи са оцем и машином за лоптице свакодневно два месеца. Годинама касније, Раонић је рекао да је изабрао тенис због његове „индивидуалности и [зато што је] осећао [да] може више да тренира сам и на машини са лоптама са [својим] татом“.
Раонић и Кертис су радили заједно „два пута дневно, скоро сваки дан, наредних девет година“. Под условом да заврши започете курсеве, Раонићу је дозвољено да смањи број сати на часовима у основној школи Торнхил како би могао више да вежба, што је радио и пре и после школе. Његови родитељи и браћа и сестре подржавали играње тениса, наизменично га возећи на тренинге и турнире, али га нису гурали на то нити су се мешали у тренирање. Уместо тога, свуда су наглашавали школу, инсистирајући да он задржи академску изврсност као предуслов за играње тениса. Похађао је средњу школу Торнхил, и убрзао је обим часова — постигавши просек од 82 одсто — тако да је могао да дипломира годину дана раније. Крајем 2007. године, са 16 година, Раонић се преселио у Монтреал као један од првих играча у новом Националном тениском центру Тенис Канаде, чиме је дошло до краја његове формалне везе са тренером Кертисом.
Раонићева четири омиљена спортска тима су ФК Барселона, Торонто блу џејси, Торонто мејпл лифси и Торонто репторси. Играо је на NBA All-Star Celebrity Game 2016. која је била организована у Торонту.
Раонић је радио за Rogers Sportsnet као аналитичар док се опорављао од повреде, радио је током преношења Канада опена 2011. У новембру 2011, Раонић је победио у егзибиционом мечу против свог идола из детињства, Пита Сампраса, који је назван „The Face Off“. Године 2012. настанио се у Монте Карлу, Монако у стан од педесет квадрата, који се налази неколико минута од Кантри клуба Монте Карло — његовог „домаћег“ тениског клуба и места одржавања Монте-Царло Мастерс турнира — и Стадион Луј II, који користи за тренинг ван терена. Раонић је био у вези са канадском манекенком Данијелом Кнудсон. У априлу 2022. Раонић се у Италији оженио манекенком Камил Рингоар.
Каријера
Аматерска каријера Раонић се први пут такмичио на јуниорском такмичењу које је одобрила Међународна тениска федерација (ИТФ) у октобру 2003. са 12 година. Раонић је у пару са канадским играчем Камероном Чангом, пласирао у финале Бењамин опена у Бордоу, у Француској. Две године касније, у октобру 2005, остварио је своју прву победу у појединачној конкуренцији; имао је 14 година. Његове прве јуниорске титуле у синглу и у дублу биле су на истом турниру четвртог разреда у октобру 2006. Касније те године, освојио је титулу у дублу у Купу Принца, у партнерству са Канађанином Вашеком Поспишилом по први пут на ИТФ догађају. Поспишил и Раонић су били партнери на још четири јуниорска турнира, укључујући првенство у Вимблдону 2008. и Отворено првенство Француске 2008. године, и на последњем су стигли до полуфинала. Његове најзапаженије титуле као јуниора биле су у дублу, освојивши два такмичења у разреду 1 2008. у партнерству са Бредлијем Кланом.
Током пет година, Раонић је направио рекорд победа и пораза од 53–30 у синглу и 56–24 у дублу на ITF Junior Circuit. Осим што је дошао до полуфинала на Отвореном првенству Француске 2008. у дублу, Раонић није прошао друго коло јуниорских гренд слем такмичења. Његов најбољи у каријери комбиновани јуниорски ранг, који узима у обзир и сингл и парове, био је број 35.
Док је био аматер, Раонић је играо на четрнаест професионалних турнира против одраслих у Северној Америци: десет ITF Futures турнира на најнижем нивоу професионалног тениса; три ATP Challenger Tour догађаја на средњем нивоу; и један ATP World Tour на највишем нивоу. Своју прву професионалну кружну утакмицу одиграо је у квалификационом жребу на ITF Futures турниру у Торонту у октобру 2005. са 14 година; победио је у свом првом професионалном мечу у главно, жребу на ITF Futures турниру у Гатиноу, у Квебеку, у марту 2007. против Фабриса Мартина. Победом, Раонић је освојио своју прву светску ранг листу број 1518. Одиграо је свој први професионални круг у дублу на истом турниру, поново у партнерству са Поспишилом. Раонић је изгубио први меч на АТП Челенџер туру у Гранбију, у Квебеку, у јулу 2007. од Герија Лугасија. Раонић је освојио своју прву ITF Futures титулу у дублу у Гатинеау, Квебек, у марту 2008, и пласирао се у прво ITF Futures сингл финала две недеље касније у Шербруку, Квебек. Добио је вајлд кард за квалификациони турнир Отвореног првенства Канаде 2008, али је изгубио у првом колу од Александра Кудрјавцева. Тај меч је био његов први на АТП светском туру.
До лета 2008. године, Раонићу је неколико колеџа понудило стипендије, укључујући Универзитет Мичиген, Принстон и Северозападни универзитет, и обавезао се да ће играти за Универзитет Вирџиније те јесени док је студирао финансије. Само две недеље пре почетка школе, консултовао се са родитељима о свом плану да уместо тога постане професионалац. Раонић и његови родитељи договорили су се да ће похађати дописне курсеве финансија на Универзитету Атабаска док започиње професионалну тениску каријеру, постављајући рок од две године да дође до врха100. Током тог лета, Раонићев ранг био је између 915. и 937. места. Он је стигао до топ100 у јануару 2011, око пет месеци касније од циљаног рока. Тако је одбио стипендије и постао професионалац, пристајући да га заступа спортска агенција СФКС. Мушки тениски тренер са Универзитета Вирџинија Брајан Боланд касније је прокоментарисао: „видео сам само два момка који одбијају стипендије и брзо успеју на Туру: Сем Квери и Милош Раонић“.
2008–2010: Ране професионалне године Након што је постао професионални тенисер септембра 2008, све до краја 2010. Раонић је играо и у сингл и дубл конкруренцији, примарно ИТФ Фјучерсе и АТП Челенџер турнире. Освојио је своју прву ИТФ Фјучерс титулу у појединачној конкуренцији марта 2009. године у Монтреалу. Освојио је још три титуле у синглу и пет у дублу на ИТФ Фјучерсима током 2009 и 2010. Био је мање успешан на АТП Челенџер нивоу, освојивши само један трофеј. На четвртом турниру који је играо након што је постао професионалац, Раонић је освојио титулу у дублу на Мушком Римуски Челенџеру у новембру 2008. године, у пару са Поспишилом.
На нивоу АТП турнеје, Раонић је успео да учествује на неколико турнира, састављајући рекорд главног жреба од три победе и пет пораза током скоро две и по године. Године 2009. Раонић је поново добио вајлдкард за квалификациони турнир Отвореног првенства Канаде. Овог пута је победио 77. играча света Тејмураза Габашвилија и 113. играча Микаела Лодру и први пут се квалификовао за главни жреб на АТП турнеји. У првом колу је имао меч лопту, али је изгубио од 10. тенисера света Фернанда Гонзалеса у три сета. Мечеви против Габашвилија и Гонзалеса били су први мечеви у синглу за Раонића против играча у топ 10 и топ 100.
Годину дана касније, на Отвореном првенству Канаде 2010, Раонић и Поспишил су добили вајлд карте у главном жребу, што је био први Раонићев меч у дублу на АТП турнеји. У мечу првог кола победили су Рафаела Надала и Новака Ђоковића. То је био први пут да су светски број 1 и 2 играли заједно у дубл мечу од када су то урадили Џими Конорс и Артур Еш 1976. У другом колу, Раонић и Поспишил су изгубили од тадаактуелних шампиона Вимблдона у дублу, Јиргена Мелцера и Филипа Печнера. После меча, Раонић је рекао: „Наш циљ овде је суштински да будемо амбасадори у Канади. Што више играча можемо да доведемо, више људи можемо да добијемо на часовима тениса.“
Мање од месец дана касније, Раонић је први пут успео да учествује на гренд слем турниру на Отвореном првенству САД у тенису 2010. Квалификовао се за главни жреб, али је изгубио у првом колу од Карстена Бола. Раонићева прва АТП победа у главном жребу у појединачној конкуренцији била је у септембру 2010. на Отвореном првенству Малезије против 105. играча света, Игора Куњицина. Потом је у другом колу победио над 31. бројем Сергијем Стаховским. Следеће недеље, Раонић је изгубио у другом колу Јапан опена 2010. од прворангираног тенисера света, Рафаела Надала. Ово је био његов први меч у синглу против играча који је први на свету, и његов први сингл меч против члана Велике четворке — квартета доминантних тенисера укључујући Надала, Ђоковића, Роџера Федерера и Ендија Мареја.