десно|мини|200px|-{Amanita muscaria}- (muhara), pečurka iz koje je muskarin izolovan. мини|200px|Acetilholin - prirodni agonist muskarinskog i nikotinskog receptora. мини|200px|Muskarin - agonist koji se koristi za pravljenje razlike između ove dve klase receptora. Normalno se ne nalazi u telu. мини|200px|Atropin - antagonist.

Muskarinski acetilholinski receptori, ili -{mAChR}-, su G protein-spregnuti acetilholinski receptori nađeni u ćelijskim membranama pojedinih neurona i drugih ćelija. Oni imaju više uloga, među kojima je svojstvo primarnih receptora stimulisanih acetilholinom oslobođenim iz postganglionih vlakana u parasimpatičkom nervnom sistemu.

Muskarinski receptori su dobili ime po svojoj senzitivnosti na muskarin, za razliku od nikotina. Oni se razlikuju od nikotinskih acetilholinskih receptora (-{nAChR}-), receptorskih jonskih kanala koji takođe imaju važnu ulogu u autonomnom nervnom sistemu. Mnogi lekovi i druge supstance (na primer pilokarpin i skopolamin) manipulišu ova dva distinktna tipa receptora delujući kao selektivni agonisti ili antagonisti.

Funkcija Acetilholin (-{ACh}-) je neurotransmiter nađen isključivo u mozgu i autonomnom nervnom sistemu. On je jedini neurotransmiter koji se koristi u neuromišićnim spojnicama.

Muskarinski receptori takođe imaju sledeće uloge:

Receptori oporavka -{ACh}- se uvek služi kao transmiter unutar autonomnih gangliona. Nikotinski receptori na postganglionim neuronima su odgovorni za inicijalnu brzu depolarizaciju neurona. Kao posledica toga, nikotinski receptori se često poistovećuju sa receptorima postganglionih neurona. Međutim, naknadna hiperpolarizacija i spora depolarizacija koje sačinjavaju oporavak postganglionih neurona od stimulacije su posredovani muskarinskim receptorima, tipova M2 i M1 respektivno.

Periferna autonomna vlakna (simpatička i parasimpatička vlakna) se kategorišu po anatomskom osnovu kao bilo pregangliona ili postgangliona vlakna, a zatim se dalje grupišu u adrenergička vlakna sa korespondirajućim adrenergičkim receptorima, i holinergička vlakna sa holinergičkim receptorima. Pregangliona simpatička vlakna i pregangliona parasimpatična vlakna su holinergička. Sva postgangliona simpatička vlakna su adrenergička. Njihov neurotransmiter je norepinefrin, izuzev postganglionih simpatičkih vlakana znojnih žlezdi, mišića telesne dlake i skeletalnih mišića arteriola.

Postganglioni neuroni

Još jedna uloga ovih receptora je u spojevima inervacionog tkiva i postganglionskih neurona u parasimpatičkoj podeli autonomnog nervnog sistema. Ovde se opet acetilholin ponovo koristi kao neurotransmiter, i muskarinski receptori su glavni receptorski tip inervacionog tkiva.

Inervisano tkivo

U kontrastu s tim, spojevi simpatičke podele uglavnom ne koriste acetilholin kao neurotransmiter; umesto njega se koristi norepinefrin. Iz tog razloga muskarinski i nikotinski receptori se ne koriste, nego adrenergički α1 i β1 receptori. Veoma mali broj delova simpatičkog sistema koristi holinergičke receptore (npr. neka postgangliona vlakna koja se završavaju u znojnim žlezdama, koje otpuštaju acetilholin).

Viši centralni nervni sistem

Muskarinski acetilholinski receptori su takođe prisutni u u centralnom nervnom sistemu, u postsinaptičkim i presinaptičkim pozicijama.

Receptorske izoforme Klasifikacija Upotrebom selektivnih radio-aktivno-obeleženih agonista i antagonista, pet pod-tipova muskarinkih receptora je utvrđeno. Oni su nazvani M1-M5 (koristeći veliko slovo M i numerički subskript). Na primer, lek pirenzepin je muskarinski antagonist koji je znatno potentniji na M1 receptorima nego na ostalim pod-tipovima.

Genetičke razlike Genetičari i molekularni biolozi su okarakterisali pet gena koji kodiraju muskarinske receptore (m1-m5). Prva četiri kodiraju farmakološke tipove M1-M4. Peti, M5, odgovara tipu receptora koji nije u to vreme bio detektovan farmakološki. Receptori m1 i m2 su utvrđeni na osnovu parcijalnog sekvenciranja proteina M1 i M2 receptora. Drugi su nađeni potragom za homolozima, koristeći bioinformatičke tehnike.

Razlike u G proteinima G proteini sadrže alfa-podjedinicu koja je kritična za funkcionisanje receptora. Te podjedinice mogu da poprime više formi. Postoje četiri široke klase G-proteina: -{Gs}-, -{Gi}-, -{Gq}-, i -{G12/13}-. Muskarinski receptori se razlikuju u pogledu G proteina koji vezuju. G proteini se takođe klasifikuju u pogledu njihove podložnosti na kolera (-{CTX}-) i pertuzijskom toksinu (-{PTX}-). -{Gs}- i neki -{Gi}- pod-tipovi (-{Gαt}- i -{Gαg}-) su -{CTX}- podložni. Samo su -{Gi}- tipovi -{PTX}- podložni, izuzev -{Gαz}-, koji je imun. Takođe, kad su vezani za agonist, ti G proteini normalno senzitivni na -{PTX}- postaju isto tako -{CTX}- podložni.

Razne G-proteinske podjedinice različito deluju na sekundarne glasnike, povećavaju izražavanje fosfolipaza, umanjuju prisustvo cAMP, itd.

Zbog stroge korelacije sa tipovima muskarinskog receptor, -{CTX}- i -{PTX}- su korisna eksperimentalna oruđa za istraživanje tih receptora.

+Poređenje tipovaTipGenFunkcija-{PTX}--{CTX}-EfektoriAgonisti if nothing else mentioned in tableAntagonists M1 -{EPSP}- u autonomnom ganglionu izlučivanje iz pljuvačnih žlezda i želuca U CNS (memorija) ne (da) ne (da) -{Gq}- (-{Gi}-) (-{Gs}-): Spor -{EPSP}-. ↓ -{K}-+ provođenje acetilholin oksotremorin muskarin karbahol -{McNA343}- -{77-LH-28-1}-

atropin skopolamin dicikloverin tolterodin oksibutinin ipratropijum mambin toksin MT7 pirenzepin telenzepin M2 spora brzina srca redukuje kontraktilne sile atrijuma redukuje brzinu provođenja AV čvora U CNS homotropna inhibicija da ne -{Gi}- ↑ K+ provodnost ↓ -{Ca}-2+ provodnost acetilholin metaholin karbahol oksotremorin muskarin

atropin dicikloverin tolterodin oksibutinin ipratropijum metoktramin tripitamin galamin

M3 kontrakcija glatkih mišića Povišenje intracelularnog kalcijuma u vaskularnom endotelu Povišenje lučenja endokrinih i egzokrinih žlezda, npr. pljuvačnih žlezda i želuca U CNS Akomodacija oka Vazodilatacija Indukuje povraćanje ne ne -{Gq}- acetilholin betanehol karbahol oksotremorin pilokarpin (u oku)

atropin dicikloverin tolterodin oksibutinin ipratropijum darifenacin tiotropijum M4 Aktivacija M4 uzrokuje umanjenje lokomocije U CNS da ? -{Gi}- ↑ K+ provodnost ↓ -{Ca}-2+ provodnost acetilholin karbahol oksotremorin atropin dicikloverin tolterodin oksibutinin ipratropijum mambin toksin MT3 M5 U CNS ne ? -{Gq}- acetilholin karbahol oksotremorin

atropin dicikloverin tolterodin oksibutinin ipratropijum

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

Категорија:Г протеин спрегнути рецептори