Павел Осипович Сухој (, ; Глубокое, 10. јул 1895 — Москва, 15. септембар 1975) је био конструктор авиона који је за преко четири деценије конструисао више од 30 типова авиона. Посебно познат по серији млазних ловачких и јуришних авиона пројектованих за потребе Совјетског ратног ваздухопловства. Пројектант је првог совјетског млазног авиона и првог суперсоничног авиона. Био је успешан пројектант авиона, у светским размерама. Двоструки је херој социјалистичког рада.
Биографија
Павел Осипович Сухој је рођен 10. јул 1895. у месту Глибокаје у Витепској губернији (данас Белорусија) у учитељској породици. Завршио је основну школу у родном месту, а Гомељску гимназију 1914. године са сребрном медаљом. Регрутован је у војску 1916. године да би 1920. био отпуштен због слабог здравља. После војске се уписује на Московску Вишу техничку школу названу по Бауман-у где дипломира у класи професора А. Тупољева. 1925. године. Исте године се запошљава у ЦАГИ институту у бироу Тупољева где напредује од пројектанта, шефа бригаде до заменика главног пројектанта. У то време радио је на пројектима: АНТ-5/(И-4); АНТ-31/(И-14); АНТ-25/(РД) као и авионима изведеним из њега АНТ-36/(ДБ-1); АНТ-37/(ДБ-2), затим АНТ-29/ДИП и на крају АНТ-51 који је према њему добио име Сухој Су-2
Од 1939. године Сухој је постављен за руководиоца конструкционог бироа ОКБ-51 при фабрици авиона у Харкову, међутим то Сухоју није одговарало јер је био изолован од научно техничког потенцијала који је пружао ЦАГИ институт у Москви. Копао је и ногама и рукама да га врате у Москву и у томе успева 1940. године са својим сарадником Јевгенијем Ивановим (који је био у стању да направи све оно што је Сухој пројектовао) враћа се на аеродром у Подмосковљу. У то време ради на пројекту јуришног авиона Су-6. За време рата је биро био дислоциран из Москве због опасности од продирања Немаца у њу. Завршава авион Су-6 за који добија 1943. године Стаљинову награду али авион није ушао у серијску производњу и поред свих својих квалитета. После рата се враћа у Москву за заменика главног пројектанта у ОКБ-156 код Тупољева. Ту ради до 1953. године, да би се након Стаљинове смрти поново реактивирао његов конструкциони биро у коме 1956. године постаје главни пројектант.
У послератном периоду ради на пројекту првог совјетског авиона на млазни погон Су-9, затим читаве серије успешних авиона, па С-1 први совјетски суперсонични авион, Су-24 авион са променљивом геометријом крила, па све до Су-27 који је започео али није имао среће да доживи његов лет. Умро је у Москви 1975. године после дуже болести која га је постепено одвајала од посла али није успела сасвим, тек га је смрт одвојила од његових авиона којима је посветио читав живот.
Галерија слика
Попис авиона које је пројектовао или био вођа пројекта П. О. Сухој АНТ-5/(И-4) (1927) АНТ-25/(РД) (1933) АНТ-29/ДИП (1935) АНТ-31/(И-14) (1934) АНТ-36/(ДБ-1) (1934) АНТ-37/(ДБ-2) (1935) Су-1/(И-330) (1940) Су-2/АНТ-51 (1937) ШБ (1940) Су-3/(И-360) (1942) Су-4 (1941) Су-5/(И-107) (1944) Су-6 (1942) Су-7 (1944) Су-7/(С-1) (1955) Су-7Б (1959) Су-8/(ДДБШ) (1943) Су-9 (1946) Т-3 (1956) Су-9/(Т-43) (1956) Су-10 (1947) Су-11 (1947) Су-11/(Т-47) (1962) Су-12 (1947) Су-13 (1948) Су-15 (1949) Су-15/(Т-58Д) (1962) Су-17 (1949) Су-17/(С-32) (1966) Су-20 (1972) Су-22 (1976) Т-4 (1972) Су-24 (1970) Су-25 (1975) Су-27 (1977)
Државне награде двоструки херој социјалистичког рада 1957 и 1965. године, седмоструки добитник Стаљинове награде 1943. године, добитник Лењинове награде 1968. године, добитник Државне награде Совјетског Савеза 1975. године (постхумно),
Одликовања
троструки носилац ордена Лењина 1945, 1957 и 1975. године, орден Окробарске револуције, орден Црвене заставе за рад 1938. године, носилац ордена Црвене звезде 1933. године
Медаље двоструки херој социјалистичког рада 1957. и 1965. године, добитник медаље „Орден части“ 1936. године, добитник је прве златне медаље са називом „А. Тупољев“ 1975. године.
Признања посланик врховног совјета Совјетског Савеза од 1958 до 1974. године, доктор техничких наука од 1940. године и професор, једна улица у Москви је 2004. године добила његово име, подигнута су му два споменика у Москви (надгробни) и у Гомељу биста, Државни технички универзитет у Гомељу је добио његово име, У државној школи Nо 1 у Глубоку родном месту П. О. Сухоја је 1985. године отворен музеј „Сухој“, Авијациона холдинг компанија за пројектовање и производњу авиона у Москви носи његово име „ОАО Сухој“.
Види још Сухој - фабрика авиона Јевгениј А. Иванов - авио конструктор Михаил П. Симонов - авио конструктор Михаил А. Погосјан - авио конструктор
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1895. Категорија:Умрли 1975. Категорија:Конструктори авиона Категорија:Руски проналазачи Категорија:Доктори техничких наука Категорија:Двоструки Хероји социјалистичког рада