Емилијан Чарнић (Чаково, 1914 — Београд, 1995) био је српски богослов, класични филолог и професор Новог завета на Богословском факултету у Београду. Био је ученик Димитрија Стефановића. Теологију је докторирао у Атини. Био је плодан преводилац и егзегета. Његово капитално дело је превод Новог завета.
Биографија Родио се 28. новембра 1914. године у Чакову (данас у Румунији). Отац му се звао Михаило, а мајка Анка, рођ. Илијевић. По завршетку Првог светског рата, његови родитељи напуштају Чаково јер је село остало у Румунији, и досељавају се у Црепају (Банат), родно место његове мајке. Ту је Емилијан завршио основну школу, а гимназију у Панчеву 1932. године. У јулу 1936. године је дипломирао на Богословском факултету Универзитета у Београду. Исте године уписује студије класичне филологије на истом универзитету, и завршава их 1942. године.
У међувремену је од септембра 1936. до марта 1937. одслужио војни рок, а од јесени 1937. године почео је да ради као вероучитељ у VIII мушкој гимназији у Београду. Од 1939. до јесени 1941. године радио је као вероучитељ у гимназији у Панчеву. Тада је премештен у V мушку гимназију у Београду, а убрзо у II мушку гимназију у Београду. У њој је остао да ради све до 1949. године, иако је након Другог светског рата отпуштен из државне службе.
Превод Новога завета Бранко Бјелајац у књизи „Свето писмо у Срба“ о Чарнићевом преводу Новог завета пише:
Чарнићев превод Новога завета
Дела Чарнић је објавио следеће радове и преводе: Учење ПЈ о Старом завету. Гласник Српске православне цркве, XXXVII 1-2, 8-14 (1955) Хипотеза о Аполосу као писцу ПЈ . Богословље, XVI 2, 68-82 (1957) Хипотеза о Варнави као писцу ПЈ . Богословље, XVI I, 80-86 (1957) Питање александринизма Посланице Јеврејима. Богословље, XVII 1, 27-39 (1958) Питање филонизма Посланице Јеврејима. Богословље, XVII 2, 9-26 (1958) Хипотеза о Луки као писцу ПЈ. Богословље, XVIII 1-2, 40-45 (1959) ПЈ као литерарни проблем. Богословље, XIX 1-2. 31-46 (1960) Питање адресата ПЈ. Богословље, I део XX 1-2, 33-51; II део XXI 1-2, 57-78 (1961—1962) Наше доба. у: Ерминевтика, Београд (1971) Архијереј по реду Мелхиседекову И. Богословље, XXXII 1-2, 17-42 (1973) Традиционални и нетрадиционални фактори у превођењу Светог писма. Богословље, XXXI 1-2, 31-41:37 (1972) Нови Завјет - превод Вука Стеф. Караџића. Православна мисао, XVIII 22, 173-175 (1975) Молебан за болесника. Београд (1976) Обред малог и великог богојављенског освећења воде. Шибеник (1976) Света тајна крштења и миропомазања. Београд (1978) Служба за умрле (парастос), дечје опело, опело умрлих на Ускрс или у току Светле недеље. Крагујевац (1978) Хришћанско опело. Шибеник (1978) Света тајна брака. Шибеник (1979) Псалтир. Крагујевац (1979) Света тајна покајања и причешћа - молитве за болесника, код сваке болести, жени код побаци, за оног који пати од злих духова. Београд (1979) Света тајна јелеосвећења. Шибеник (1981) Апостол - са антифонима уз Господње празнике. Вршац (1981) Јеванђеље по Матеју. Београд, 1 део и 2 део (1979—1981) Крштење. Крагујевац (1982) Јеванђеље по Марку. Београд (1983) Јеванђеље по Луки. Београд (1983) Јеванђеље по Јовану. Крагујевац (1986) Часослов. Крагујевац (1986) Српски преводи Новог завета. у: Увод у Свето писмо Новог завета - општи део, Крагујевац, 149-153 (1994)
Референце
Спољашње везе Чарнићев превод Новог завета Чарнићеви преводи на Пројекту Растко 70. годишњица живота професора др Емилијана Чарнића (Каленић, број 5/1984, стр. 13-14)
Категорија:Рођени 1914. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Чаковљани Категорија:Срби у Румунији Категорија:Српски теолози Категорија:Православни теолози Категорија:Доктори теологије