мини|Рембрант, Парабола о богатој будали, 1627.
Прича о богатој будали (или прича о безумном богаташу) је позната Исусова прича која говори о безумности приањања уз материјално богатство.
Прича се налази у канонском јеванђељу по Луки (12:13-21) и у неканонском јеванђељу по Томи (изрека 63). Код Луке одмах у наставку следи поука „не брините се за живот.“
Ову причу су приказивали многи уметници, између осталих Рембрант, Џејмс Тисо, Jan Luyken и David Teniers the Younger.
Прича По Луки
У јеванђељу по Луки забележена је Исусова прича заједно са згодом која јој претходи::
По Томи
Јеванђеље по Томи преноси само Исусову причу:
Тумачења
Богати сељак у овој приповеци је представљен негативно, као пример похлепе. Изградњом већег амбара је избегао коришћење обрадиве земљу за складиштење, на тај начин увећавајући принос и омогућујући себи да чека раст цене пре продаје. Свети Августин објашњава да је сељак „намеравао да испуни своју душу прекомерним и непотребним трбухоугађањем и био је охол не обазирући се на све оне празне трбухе сиротих. Он није схватао да су трбуси сиромаха много сигурније складиште него његови амбари.“Arthur A. Just, Luke. Арланд Хултгрен сматра да прича о богатој будали „пружа пример какав неко не треба бити. Особа чији је идентитет везан својином, положајем и успесима — и гоњен њиховим стицањем — може лако завршити несвесна позива Бога и потребе ближњег".
Безумност богаташа посебно лежи у чињеници да богатство не може јамчити будућност - судњи дан је дошао брже него што је очекивао.
Референце
Литература
Категорија:Исусове приче