мини|Лукави управник отписује дугове.
Прича о неправедном управнику (такође лукавом, непоштеном, или неверном приставу) је Исусова алегоријска прича, која наглашава важност праштања другима.
Забележена је у канонском јеванђељу по Луки (16:1-13).
Прича
Тумачења
Тумачење ове параболе изазива тешкоће, јер изгледа као да је њоме Исус похвалио непоштено понашање., Приступљено 24. 4. 2013. Међутим, иако господар у причи показује извесно дивљење за управникову лукавост, Исус ипак именује управитеља као „непоштеног“.Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans.
Управник у причи је вероватно роб или ослобођеник постављен као заступник свога господара у пословању. Када као његов представник потпише споразуме са дужницима, они су обавезујући. Ова прича има заједничку тему као и неке друге Исусове изреке којима саветује давање имовине сиромашнима ради стицања блага на небу. Јер када смрт дође „престаје наша моћ да чинимо добро са нашим новцем, тако да добро са њим треба чинити сада."John Phillips, Exploring the Gospel of Luke: An expository commentary.
Овакво су причу тумачили и рани црквени писци, као што је Астерије Амасијски:
Енглески реформатор из 16. века Виљам Тиндејл сматра да Исус није хвалио управитељево понашање, већ га само наводи као поређење да „и ми са праведним треба да будемо марљиви да обезбедимо наше душе, као што је он са неправедним обезбедио своје тело“.William Tyndale, The Parable of the Wicked Mammon (1528), also printed in The Works of the English reformers: William Tyndale and John Frith, Volume 1 (1831). стр. 83.–161. Антоније Храповицки сматра да Исус под неправедним богатством подразумева „не само оно земаљско благо, које је стечено преваром или крађом, већ свако уопште материјално богатство“, противстављајући га духовном богатству, које је праведно богатство.Антоније Храповицки, Тумачење приче о „Неверном приставу“, Приступљено 24. 4. 2013.
Референце
Литература
Категорија:Исусове приче