Prostaciklin (-{PGI2}-) je član familije lipidnih molekula poznatih kao eikozanoidi.
Kao lek, on je takođe poznat kao "epoprostenol". Ovi termini često imaju sinonimno značenje.
Produkcija мини|360px|left|Sinteza eikozanoida. (Prostaciklin je na dnu.) Prostaciklin proizvode ćelije endotela iz prostaglandina -{H}-2 (-{PGH2}-) dejstvom enzima prostaciklin sintaze. Mada se prostaciklin smatra nezavisnim posrednikom, on se naziva -{PGI2}- (prostaglandin -{I}-2) u eikozanoidnoj nomenklaturi, i on je član prostanoida (zajedno sa prostaglandinima i tromboksanom).
Serija-3 prostaglandina -{PGH}-3 takođe sledi put prostaciklinske sintaze. Termin 'prostaciklin' bez supskripta se obično odnosi na -{PGI}-2. -{PGI}-2 je izveden iz ω-6 arahidonske kiseline. -{PGI}-3 nastaje iz ω-3 EPA.
Funkcija Prostaciklin (-{PGI}-2) prvenstveno sprečava formiranje trombocitnih ugrušaka koji učestvuju u hemostazi (delu procesa formiranja ugrušaka krvi). On deluje putem inhibicije aktivacije trombocita. On je takođe efektivan vazodilatator. Prostaciklinove interakcije su u kontrastu sa tromboksanom (-{TXA}-2), koji je takođe eikozanoid, i snažno upućuju na mehanizam od kardiovaskularne homeostaze između ova dva hormona u pogledu vaskularnih oštećenja.
Degradacija Prostaciklin, koji ima polu-život od nekoliko sekundi, se razlaže u 6-keto--{PGF}-1, koji je znatno slabiji vazodilatator.
Farmakologija Sintetički analozi prostaciklina (iloprost, cisaprost) se koriste intravenozno, supkutano i putem inhalacije: kao vazodilatator kod jakog Rejnoovog fenomena ili ishemije uda; kod pulmonarne hipertenzije. kod primarne pulmonarne hipertenzije (-{PPH}-)
Vidi još Esencijalne masne kiseline Prostanoid
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Категорија:Простагландини Категорија:Алкохоли Категорија:Карбоксилне киселине