Алекса Челебоновић (Лозана, 29. децембар 1917 — Београд, 26. мај 1987) био је српски сликар, ликовни критичар, историчар уметности и професор Универзитета у Београду.
Биографија Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1941. године, сликарство је најпре приватно учио код Јована Бијелића а потом у Фиренци (-{Accademia di belle arti}-). Први пут је излагао 1934. године у Београду. Био је члан групе „Десеторо“ са којом је 1940. године излагао у Загребу и Београду. Рат је провео у избеглиштву у Италији и Швајцарској, а после ослобођења враћа се у Београд када ради у Црвеном крсту Југославије, Савезу ликовних уметника Југославије (СУЛУЈ), Графичкој индустријској школи, Секретаријату за културу СР Србије, Издавачком заводу „Југославија“ (као главни уредник и директор). Самостално је излагао у Београду (1957) и Новом Саду (1959). Бавио се и педагошким радом: био је професор по позиву на Факултету примењених уметности (1976-1985) и Филозофском факултету - група за Историју уметности (1985-1987) у Београду. Био је члан и секретар Удружења ликовни уметника Србије (УЛУС). Био је оснивач, секретар (1954-1953) и председник (1963-1965) југословенске секције Међународног удружења уметничких критичара (-{AICA}-). Био је оснивач и први управник Југословенског тријенала ликовних уметности (1961), као и комесар југословенских селекција на бијеналима у Венецији (1958, 1964, 1966) и Сао Паолу (1957, 1961, 1969). Организовао је изложбе српске и југословенске уметности у земљи и иностранству.
Критике, предговоре изложбених каталога, студије и књиге почиње да објављује од 1939. године. Сарадник је бројних новина и часописа: „Борба“, „Књижевне новине“, „Политика“, „НИН“, „Дело“, „Књижевност“, „Уметност“ и др. Значајне текстове о српској и југословенској уметности публиковао је и у иностраним часописима. Написао је неколико књига о ликовним уметностима од који су неке објављене и у иностранству.
Млађи је брат знаменитог српског сликара Марка Челебоновића (1902–1986).
Сликарска група „Десеторо“ Сликарска група „Десеторо“ је заједнички излагала 1940. године у Београду и Загребу. Групу су сачињавали: Даница Антић, Боривој Грујић, Никола Граовац, Душан Влајић, Миливој Николајевић, Јурица Рибар, Љубица Сокић, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић и Богдан Шупут.Grupa "Desetorica" Иако по свом саставу хетерогена, група се састојала од 2 жене и 8 мушкараца, било је ту академских сликара, интелектуалаца са факултетским образовањем, али и сликара по вокацији, припадали су разним друштвеним слојевима од радништва до буржоазије. Заједничко овој групи је било то што су сви били сликари и ђаци Јована Бијелића. Неки од ових уметника су страдали у Другом светском рату, а они који су преживели били су значајни ликовни ствараоци у послератном периоду.
Књиге (избор) 1953. Јурица Рибар 1918-1943, (коаутор), УЛУС, Београд 1960. За приступ уметности, Рад, Београд 1959. Душан Влајић, ед. Сликари и вајари, Просвета, Београд (друго издање 1965) 1965. Савремено сликарство у Југославији, Југославија, Београд (истовремено објављена и на енглеском и француском 1966) 1970. Војислав Јакић, (коаутор), Багдала, Крушевац (истовремено објављена и на енглеском и француском) 1974. Стара Грчка: естетски приступ архитектури, скулптури и сликарству, Југославија, Београд, и Državna založba Slovenije, Ljubljana 1974. Улепшани свет: сликарство буржоаског реализма од 1860. до 1914, Југославија, Београд, (објављена као посебна издања и у Њујорку, Лондону, Паризу, Милану, Берлину, Амстердаму, а у Букурешту 1982) 1987. Иза облика, Нолит, Београд
Предговори каталога (избор) 1957. Јован Бијелић, (ретроспективне изложбе), Уметнички павиљон, Београд 1957. Gravures de France Mihelič, 4th bienal, Sао Paolo 1958. XXIXeme Biennale de Venise, Pavillion Yougoslave, Venecija 1961. I тријенале ликовних уметности, Београд 1961. 6th bienal, Yugoslavia 1961, Sао Paolo 1962. Стојан Ћелић, Галерија сувремене умјетности, Загреб 1962. Апстрактни пејзаж, Галерија Културног центра, Београд 1962. Нови облици надреализма и 'релационизма', Галерија Културног центра, Београд 1963. Бранко Ружић, Галерија сувремене умјетности, Загреб 1964. Јован Кратохвил, Салом Модерне галерије, Београд 1964. Фантастика у цртежима савремених београдских уметника, Галерија Културног центра, Београд, Кабинет графике Југославенске академије, Загреб, Местна галерија, Љубљана 1964. XXXIIe Biennale de Venise, Pavillion Yougoslave, Venecija 1965. Јурица Рибар, (ретроспективна изложба), Галерија ликовни умјетности, Осијек 1966. Скултпуре Војислава Јакића, Галерија Културног центра, Београд 1966. XXXIIIe Biennale de Venise, Pavillion Yougoslave, Venecija 1967. Мило Милуновић 1897-1967, (ретроспективна изложба), Галерија Културног цантра, Београд 1968. Младен Србиновић, Салон Музеја савремене уметности, Београд 1969. Миодраг Б. Протић, Салон Музеја савремене уметности, Београд 1969. 10th bienal, Sао Paolo 1970. Група 'Десеторица', Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд 1972. Марино Тартаља, Галерија САНУ, Београд 1972. Недељко Гвоздновић, Салон Ликовне јесени, Сомбор 1972. Љубица Сокић, Мала галерија, Зрењанин 1976. Александар Луковић, (ретроспективна изложба), Савремене галерија Уметничке колоније 'Ечка', Зрењанин 1976. Александар Зарин, Народни музеј, Ниш 1978. Љубица Сокић 1937-1977, (ретроспективна изложба), Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд 1979. Графика Зорана Мушича, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд 1979. Мића Поповић, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд 1983. Zoran Pavlović, Galerie de l'Hôtel-de-Ville, Genèneve 1984. Чедомир Васић, Галерија Културног центра Радничког универзитета, Нови Сад 1982. Марко Челебоновић, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд 1985. Габријел Ступица, Галерија Себастијан, Београд 1985. Марица Прешић, Галерија 73, Београд, Умјетнички павиљон, Титоград 1985. Нандор Глид, Галерија 'Роман Петровић', Сарајево 1986. Милун Митровић, (ретроспективна изложба), Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд 1986. Ђорђе Бошан 1918-1984, (ретроспективна изложба), Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд
Есеји и критике (избор) 1939. О Полу Сезану, Млада култура, бр. 1, 3. март. стр. 55-56, Београд 1939. Изложбе, Млада култура, бр. 1, 3. март. стр. 62-64, Београд 1939. Изложба француског сликарства XX века, Млада култура, бр. 2, 7. април. стр. 144-151, Београд 1950. Сликарски пут Јурице Рибара, Младост, бр. 2-3, 27. октобар, сКурзиван текст. 209-214, Београд 1951. Никола Граовац, Књижевне новине, 12. октобар, Београд 1951. Бора Барух, Књижевне новине, 27. октобар, Београд, 1952. Скулптуре Петра Палавичинија, Борба, 29. април, Београд 1952. Југословенски павиљон на Бијеналу у Венецији, Борба, 5. октобар, Београд 1953. Изложба Богољуба Јовановића, Борба, 8. јануар, Београд 1953. Сретен Стојановић, Борба, 16. април, Београд 1953. Изложба групе -{Exat 51}-, Архитектура, бр. 6. стр. 40-41, Београд, Борба, 2. април, Београд 1953. За ширу естетску анализу српског сликарства -{XVII}- и -{XIX}- века, Борба, 28. септембар, Београд 1954. Душан Џамоња, Борба, 15. април, Загреб, Борба, 18. април, Београд 1954. Фигуративна уметност - апстрактна уметност, Борба, 24. октобар, Београд 1955. Мића Поповић, Борба, 20. фебруар, Београд 1955. Борис Анастасијевић, Књижевност, бр. 5. стр. 437, Београд 1956. Lubarda, le peintre du roc, Prisme, No 5. стр. 26-27, Paris 1956. Миодраг Б. Протић, Књижевне новине, 16. април, Београд 1956. Савремена уметност у САД, Књижевне новине, 22. јули, Београд 1957. Стварност, идеје и уметност, Политика, 1-3. јануар, Београд 1957. Децембарска група, НИН, 29. децембар, Београд 1958. Положај ликовне критике, Политика, 5. јануар, Београд 1958. Аутентичност и оригиналност, Политика, 1-4. мај, Београд 1959. 'Модернизам' и друштво, НИН, 1. јануар, Београд 1959. Амерички облици. Нови небодери, НИН, бр. 449, Београд 1960. Откуп уметничких дела, Комунист, 17. март, Београд 1965. Дањанови симболи, Уметност, бр. 1. стр. 94-103, Београд 1965. Нови облици у послератном сликарству, Уметност, бр. 2. стр. 5-17, Београд 1968. Лепенски Вир, Књижевност, бр. 2. стр. 175-179, Београд 1968. Чудне кутије Војислава Јакића, Багдала, бр. 108-110. стр. 2, Крушевац 1969. Скупови у делима Бранка Ружића, Књижевност, бр. 6. стр. 614-616, Београд 1969. Пикурални идеограми Стојана Ћелића, Књижевност, бр. 7. стр. 86-87, Београд 1970. Видови савремене фигурације (у југословенском сликарству), Књижевност, бр. 7. стр. 61-67, Београд 1972. Љубица Сокић: слике 1962-1972, Књижевност, бр. 2. стр. 571-572, Београд 1973. Помпијерска уметност - кич или уметнички покрет, Уметност, бр. 35. стр. 23-28, Београд 1984. Сава Шумановић, Политика, 27. април, Београд 1987. Радомир Дамњановић Дамњан, Књижевне новине, 1. јануар, Београд
Види још Списак српских сликара
Референце
Литература
Документација Музеја савремене уметности, Београд Радивоје Давидовић, ОД ВАЈСА ДО ВИНАВЕРА-УЛИЦЕ БЕОГРАДСКИХ ЈЕВРЕЈА, Чигоја штампа, Београд, 2024. Алекса Челебоновић, Повест о визуелном, -{Clio}-, Београд, 1998
Спољашње везе Уметник, естета, историчар – Алекса Челебоновић („Политика”, 27. децембар 2017)
Категорија:Рођени 1917. Категорија:Умрли 1987. Категорија:Српски сликари Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Српски ликовни критичари Категорија:Професори Универзитета уметности у Београду Категорија:Наставници и сарадници Универзитета уметности у Београду