Мартин Родбел (; Балтимор, 1. децембар 1925 — Чапел Хил, 7. децембар 1998) је био амерички биохемичар и молекуларни ендокринолог, који се прославио открићем Г-протеина и улогом протеина у преносу сигнала у ћелијама. За ово откриће додељена му је Нобелова награда за физиологију или медицину, заједно са Алфредом Г. Гилманом 1994.
Живот и дело Мартин Родбел је рођен 1. децембра 1925. у Балтимору (Мериленд), САД, где је завршио средњу школу. Године 1943. је започео студије на Универзитету Џонс Хопкинс, али је годину дана касније прекинуо студије и приступио служби у војсци.Betz, P.R.; Carnes, M.C.; American Council of Learned Societies , USA. У Другом светском рату учествовао је као припадник техничке службе Америчке морнарице. Након завршетка рата Родбел је 1946. наставио започете студије и исте завршио 1949.
Године 1950. Родбел је оженио Барбару Ледерман - старију сестру Сузана Ледерман, која је била пријатељица Ане Франк.
Титулу доктора биохемије Родбел је стекао на Универзитету Вашингтон 1954, да би потом две године провео на раду у Универзитету Илиноис. Затим следи наставак рада 1956. у Националном институту за здравље, прво у Бетесди (Мериленд), а затим од 1985. у Чапел Хилу (Северна Каролина), све до одласка у пензију 1994. године.
Преминуо је у Чапел Хилу (Северна Каролина) 7. децембра 1998. године након дуге болести. 350px|мини|центар|1994. Постер добитника Нобелове награде за Физиологију и медицинуРодбел је имао дугу и истакнуту каријеру на истраживачким и вишим руководећим позицијама у Националном институту за здравље. У различитим периодима своје каријере, спроводио је истраживања у:Martin Rodbell obituary, Journal List Environ Health Perspect v.107(1); 1999 Jan Националном институту за срце, Националном институту за артритис и метаболичке болести (NIAMD) Националном институту за здравствене науке о животној средини (NIEHS), у комеје био научни директор од 1985. до 1989. године.
Године 1994. поделио је Нобелову награду за физиологију или медицину са Алфредом Гилманом, професором и председником Одељења за фармакологију на University of Texas Southwestern Medical Center у Даласу, за њихов рад на Г-протеину, кључној компоненти комуникационог система који регулише ћелијску активност.Marx, J (1.5). . Science. UNITED STATES. .
Референце
Литература
Спољашње везе
Nobel Prize Biography NIH Profiles in Science
Категорија:Рођени 1925. Категорија:Умрли 1998. Категорија:Људи из Балтимора Категорија:Нобеловци за медицину Категорија:Историја медицине Категорија:Амерички биохемичари Категорија:Амерички нобеловци