Списак познатих Срба у Хрватској обухвата списак Срба у Хрватској и Срба који су рођени или су значајнији део радног века провели на тлу данашње Хрватске а својем раду су остварили значајније резултате.

Политика Краљевина Мађарска Белош Вукановић, (1083 — 1163), бан Хрватске Јелена Немањић Шубић

Аустроугарска Мојсије БалтићДејан Медаковић, Срби у Загребу, Нови Сад, 2004, (1804 — 1879) члан банске владе Бана Јосип Јелачић, секретар Намесничког већа, крајишки управни официр, и привредни стручњак. Максимилијан Прица, (1823 — 1873) политичар и правник, секретар Бана Јосип Јелачић, учествовао је у изради програма о савезу Хрватске и Угарске. Светозар Кушевић, (1823—1911) политичар, секретар Намесничког већа. Огњеслав Утјешеновић Острожински, (1817 — 1890), политичар, књижевник, публицист. Илија Гутеша, (1825 — 1894), политичар, трговац, народни посланик. Сава Бјелановић, (1850 — 1897), политичар, вођа Срба у Далмацији и народни посланик у покрајинском Далматинском Сабору. Богдан Медаковић, (1852 — 1923), политичар, адвокат, председник Хрватског сабора. Др Душан Поповић (1877 — 1958), адвокат, политичар, посланик Хрватског сабора, важна карика Хрватско—српске коалиције. Никола Крестић, (1824 — 1887), адвокат, политичар, први Србин изабран за председника Хрватског сабора. Светозар Прибићевић, најважнији политички представник српског народа у Аустро—угарској Константин Војновић, (1832 — 1903), политичар, универзитетски професор и ректор Универзитета у Загребу. Марко Јагодић Куриџа Петар Јагодић Куриџа Михајло Бокорић

Краљевина и СФР Југославија Лујо Бакотић Давид Дамјановић Јован Дамјановић Милан Дамјановић Дарио Шарић Борислав Девић Милош Дегенек Арсен Дедић Милутин Дедић Драгиша Добрић Срђан Будисављевић, Јован Опачић Валтазар Богишић Момчило Богуновић Ђуро Ђапић Јелена Ђокић Момчило Ђујић Никша Ђујић Вељко Ђурић Мишина Милан Борјан Дејан Боровњак Аница Бошковић Лујо Адамовић Јованка Броз, удовица југословенског председника Јосипа Броза Тита. Јово Угрчић, председник Сабора СР Хрватске. Милутин Балтић, председник Председништва СР Хрватске. Душан Драгосавац, председник Предсједништва Савеза комуниста Југославије. Владимир Беара Огњен Прица (Илиџа, код Сарајева, 27. новембар 1899 — Загреб, 9. јула 1941), професор математике, револуционар и Народни херој Југославије. После три месеца затвора у Загребу, протеран је у Кореницу, завичајно место његових родитеља.

Самостална Хрватска Срећко Бијелић, (1930 — 2004), политичар,Umro Srećko Bijelić, političar i osnivač HNS-a - Vijesti.net - Index.hr оснивач Хрватске народне странке и заступник Хрватског сабора. Милан Ђукић, (1947 — 2007), политичар, оснивач Српске народне странке и потпредседник Хрватског сабора. Живко Јузбашић,Мој уред је био зид плача, Идентитет, бр. 148, јул 2010. (1924), политичар, министар без портфеља у 3. саставу Владе Републике Хрватске и заступник Хрватског сабора. Милорад Пуповац, (1955), политичар, председник Српског народног вијећа и заступник Хрватског сабора. Јован Рашковић, (1929 — 1992), психијатар, академик, политичар и оснивач Српске демократске странке у Хрватској. Слободан Узелац, (1947), политичар, потпредседник Владе Републике Хрватске у кабинетима Иве Санадера и Јадранке Косор. Војислав Станимировић, (1953), политичар, оснивач и председник СДСС—а и заступник Хрватског сабора. Миланка Опачић, (1968), политичарка, потпредседница СДП—а, потпредседница Владе и министарка у Влади Зорана Милановића и заступница Хрватског сабора. Жељко Јовановић, политичар, министар образовања у Влади Зорана Милановића и заступник Хрватског сабора. Бранко Грчић, политичар, потпредседник Владе и министар у Влади Зорана Милановића и заступник Хрватског сабора. Вељко Остојић, политичар, министар у Влади Зорана Милановића.

Остало Јован Гавриловић, историчар и политичар Матија Бан, професор Лицеја, политичар и дипломата Медо Пуцић, књижевник, научник и политичар, дубровачки песник. Валтазар Богишић, историчар права, министар Правде Црне Горе, професор, правник. Игњат Бакотић, (1835 — 1906), адвокат, председник Врховног суда на Цетињу Лујо Бакотић, правник, публициста, лексикограф, дипломата. Јован Рашковић, оснивач Српске демократске странке у Хрватској, психијатар, академик. Санда Рашковић Ивић, бивша министарка у Влади Србије. Петар Лађевић, саветник владе Србије, публициста, социолог

Црква Јосиф Рајачић, (1785 — 1861), карловачки митрополит, српски патријарх и управитељ Српске Војводине. Гојко Стојчевић, (1914 — 2009), епископ рашко—призренски, српски патријарх Симеон Кончаревић, (око 1690 — 1769), епископ далматински и албански (1751 — 1762). Никанор Богуновић Скочић, (1735 — 1792), генерални викар Далмације и архимандрит манастира Крка. Герасим Зелић, (1752 — 1828), калуђер и архимандрит у манастиру Крупи, епископски викар у Далмацији и Боки которској. Саватије Васиљевић, (1755 — 1809), српски архимандрит. Јустин Јовановић, (1786 — 1834), епископ будимски Митрополит београдски Петар, (1800 — 1864), митрополит београдски и епископ горњокарловачки. Стефан Крагујевић, (1803 — 1864), епископ пакрачки Стефан Кнежевић, (1806 — 1890), епископ далматински од 1853. до 1890. и народни добротвор. Герасим Петрановић, (1820 — 1906), епископ бококоторски. Никанор Ивановић, (1825 — 1984), митрополит црногорски. Григорије Живковић, (1839 — 1909), митрополит зворничко—тузлански. Николај Мандић, (1840 — 1984), митрополит дабробосански и митрополит зворничко—тузлански. Никодим Милаш, (1845 — 1915), епископ далматински, члан САНУ. Мирон Николић, (1846 — 1941), епископ пакрачки. Доситеј Јовић, (1856 — 1910), епископ бококоторски. Герман Опачић, (1857 — 1899), епископ бачки Евгеније Летица, (1858 — 1933), теолог, митрополит бањалучко—бихаћки и митрополит дабробосански Михаило Грујић, (1861 — 1914), епископ горњокарловачки. Викентије Вујић, (1874 — 1939), викарни епископ моравички и епископ банатски. Максимилијан Хајдин, (1879 — 1936), епископ далматински и горњокарловачки. Емилијан Мариновић, (1902 — 1982), епископ марчански и пакрачки. Методије Муждека, (1912 — 1977), епископ тимочки. Стефан Боца, (1916 — 2003), епископ далматински и жички. Јован Павловић, (1936 — 2014), митрополит загребачко—љубљански и целе Италије.

Наука Природне Лујо Адамовић, (1864 — 1935), ботаничар. Данило Блануша, (1903 — 1987), математичар, физичар, инжењер и професор. Јован Карамата, (1903 — 1967), математичар. Милутин Миланковић, (1879 — 1958), инжењер, геофизичар, климатолог и астроном, светски познат као аутор теорије познате под именом Миланковићеви циклуси. Никола Тесла, (1856 — 1943), најпознатији Србин уопште, један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радио—технике. Јосиф Панчић, (1814 — 1888), ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Владимир Варићак, (1865 — 1942), математичар. Никола Хајдин, (1923), академик, доктор грађевинских наука, актуелни председник САНУ. Бранко Божић, (1907 — 1991), хемичар, металург, технолог. Ђуро Курепа, (1907 — 1993), математичар, професор универзитета и академик САНУ. Бранко Жежељ, (1910 — 1995), грађевински инжењер, конструктор, иноватор, професор и академик. Олга Царевић, (1925), биохемичарка, професор универзитета и академик ХАЗУ. Илија Стојановић, (1924 — 2007), инжењер електротехнике, професор универзитета и академик САНУ. Паула Путанов, (1925 — 2014), хемичарка, професор универзитета и академик САНУ. Милојко Вуцелић, (1930 — 2012), инжењер машинства, руководилац пројекта и један од директора америчког свемирског програма Аполо.

Друштвене Сава Мркаљ, (1783 — 1833), филолог и реформатор језика. Данило Медаковић, (1819 — 1881), историчар, публициста, штампар и издавач. Милорад Медаковић, (1824 — 1897), историчар, новинар и дипломата. Барон Јован Живковић Фрушкогорски, (1826 — 1902), адвокат, већник Стола седморице, први председник Управе Српске банке Перо Будмани, (1835 — 1914) лингвист и филолог. Манојло Грбић, (1844 — 1899), професор, писац и историчар. Антоније Вучетић, (1845 — 1931), историчар и публициста. Луко Зоре, (1846 — 1906), филолог и књижевник, саборски заступник у Далмацији. Војислав Бакић, (1847 — 1929), педагог, професор, два пута ректор Велике школе у Београду. Гавро Манојловић, (1856 — 1939) историчар, председник ЈАЗУ. Милан Решетар, (1860 — 1942), славист, лингвист, историчар. Милош Н. Ђурић, (1892 — 1967), класични филолог, хелениста, професор, филозоф, преводилац и академик. Милан Кашанин, (1895 — 1981) историчар уметности, ликовни критичар. Гојко Николиш, (1911 — 1995) историчар, лекар, учесник НОБ—а, генерал—пуковник ЈНА, члан САНУ и народни херој Југославије. Иван Божић, (1915 — 1977) историчар. Смиља Аврамов, (1918 — 2018), доктор правних наука, стручњак за међународно право, дугогодишњи председник Свјетског удружења за међународно право, председник Свјетске конфедерације за мир и разоружање са седиштем у Лондону (ICDP), члан Извршног одбора Удружења правника свијета за борбу против нуклеарног наоружања, те члан Одбора за истраживање ратних злочина почињених од стране САД у Вијетнаму, професор Правног факултета у Београду и члан Сената Републике Српске од 1996. године. Ливије Радивојевић, (1921 — 1903), судија, председник суда Стола седморице у Загребу, почасни председник Српске банке. Славко Гавриловић, (1924 — 2008) историчар и академик САНУ. Војислав Ј. Ђурић, (1925 — 1996) историчар уметности, академик и универзитетски професор. Гајо Петровић, (1927 — 1993) филозоф, члан Праксикс групе и уредник истоименог часописа. Сима Ћирковић, (1929 — 2009) историчар и академик. Никша Стипчевић, (1929 — 2011) историчар књижевности и академик. Константин Момировић, (1932 — 2004), психолог и статистичар.

Привреда Анастас Поповић, (1786 — 1872), трговац, банкар, председник Прве хрватске штедионице. Исидор Добровић, (1841 — 1914), трговац. Владимир Матијевић, (1854 — 1929) трговац, оснивач Српског привредног друштва Привредник, Српске банке и Савеза земљорадничких задруга. Никола Ћук, (1860 — 1937), трговац, банкар. Стеван Калембер, (1862 — 1946), трговац. Лазар Бачић, (1865 — 1940), трговац. Мато Грацић, (1865 —1944), привредник и добротвор. Милан Мандарић, предузетник

Стваралаштво Архитектура, вајарство и сликарство Јоаким Марковић, сликар из 18. века Михајло Бокорић (око 1730 — 1817), сликар Григорије Јездимировић (1745 — после 1822), сликар. Димитрије Новаковић, први српски фотограф активан средином деветанестог века Андрија Вуковић (1812 — 1884), архитекта Никола Арсеновић (1823 — 1887), дизајнер и илустратор народних ношњи. Марија Атанасијевић Веселиновић, (1842 — 1891), сликарка. Никола Машић, (1852 — 1902), сликар. Марко Мурат, (1864 — 1944), сликар. Симеон Роксандић, (1874 — 1943), вајар. Тома Росандић, (1878 — 1958), вајар Стојан Аралица, (1883—1980) сликар Душан Кокотовић (1888—1953), графичар, сликар, ликовни педагог. Петар Бибић (1893 — 1971), сликар, графичар, рестауратор фресака и вајар. Игњат Јоб (1895 — 1936), сликар. Сава Шумановић, (1896 — 1942), сликар. Живко Стојсављевић, (1900—1978), сликар. Никола Граовац (1907 — 2000), сликар. Богдан Шупут, (1914 — 1942), сликар. Војин Бакић, (1915 — 1992), вајар. Душан Џамоња, (1928—2009), вајар. Ђорђе Петровић, (1933—2015), сликар. Златко Прица, сликар и графичар Бранимир Грађански, сликар и песник

Књижевност Захарије Орфелин, (1726 — 1785) песник, сликар, историчар. Јован Дошеновић, (1781 — 1813), филозоф, песник и преводилац. Никола Боројевић, (1796 — 1872), песник и официр. Јоксим Новић—Оточанин, (1806 — 1868), писац. Јован Суботић, (1817 — 1886) песник, адвокат и политичар. Петар Прерадовић, (1818 — 1872) песник. Никола Беговић, (1821 — 1895), свештеник, песник и историчар. Бранко Радичевић, (1824 — 1853), књижевник. Јован Сундечић, (1825 — 1900), песник, свештеник и дипломата. Владимир (Никола) Николић, (1829 — 1866), писац. Људевит Вуличевић, (1839 — 1916), писац, есејиста.