200п|мини|Вида Јоцић, аутопортет Видосава Вида Јоцић (Скопље 1921 — Београд 10. јануар 2002) била је српска вајарка.
Биографија Са сестрама се 1941. године прикључила Ваљевском партизанском одреду. Сестра Оливера Вера Јоцић погинула је 1944. Проглашена је за Народног хероја, а споменик је урадила Вида Јоцић који је подигнут у Скопљу. Вида Јоцић је заробљена 1942. и одведена у логор Бањица, затим у Аушвиц где је добила број 49865 и у Равенсбрик у коме је дочекала ослобођење.
Завршила је Високу филмску школу у Београду 1949. Дипломирала на вајарском одсеку Академије ликовних уметности у Београду коју студирала од 1950. до 1955. код проф. Јована Кратохвила, Стевана Боднарова, Сретена Стојановића, Лојза Долинара.
Одржала је 30 самосталних изложби и више од 200 колективних у земљи и иностранству.
Начинила је споменике у Ваљеву, Скопљу, Чачку и Новом Саду, а скулптуре у јавном простору у Острошцу и Аранђеловцу. Израдила је неколико биста народних хероја. Групу од 40 скулптура 'Апел за мир' поклонила је граду Београду.
Изложбе (избор) 1958. „Аушвиц 49865“, Галерија Гтрафичког колектива, Београд 1959. „Аушвиц 49865“, Салон Трибине младих, Нови Сад, Варшава, Краков 1960. Осло, Gallery Grabowski, London 1962. Културни центар, Београд 1963. Народни музеј, Вршац 1964. Ваљево 1966. Сомбор 1968. Клуб ратних војних инвалида, Скопље 1969, Музеј НОБ-а, Ваљево 1971. „Апел“, Дом омладине, Београд 1972. Галерија Дома ЈНА, Београд 1975. Галерија Дома ЈНА, Београд 1987. „Апел“, Музеј Равенсбрик, Равенсбрик 1993, „Апел за Мир“, Галерија УЛУС-а Београд 1999. „Апел за мир“, ЦЗКД, Београд 2002. Модерна галерија, Ваљево
Библиографија (избор) Павле Васић, Аушвиц 49865, Политика, 3. фебруар 1958, Београд Миодраг Б. Протић, Три скулптора, НИН, 16. фебруар 1958, Београд Катарина Амброзић, Две изложбе скулптуре, Књижевне новине, 21. фебруар 1958, Београд Драгослав Ђорђевић, Вида Јоцић, Видици, бр. 42-43, 1. март 1959, Београд Росентал, Аrt Nеws, 1960, Лондон Драгослав Ђорђевић, Вида Јоцић, Борба, 18. децембар 1962, Београд Борис Петковски, Нова Македонија, 2. јуни 1968, Скопље Балша Рајчевић, Развијање доживљаја, Студент, 29. фебруар 1972, Београд Слободан Марковић, Катедрала бола, Борба, 27. октобар 1974, Београд Зоран Маркуш, Против заборава, Борба, 6. јули 1975, Београд Ђорђе Кадијевић, Лица и маске, НИН, 6. јули 1975, Београд, Стеван Станић, Мала допуна портрета Виде Јоцић, НИН, 13. јул 1990, Београд Зоран Маркуш, Против равнодушности, Политика, 1993, Београд Јован Деспотовић, Апел за мир, (пред. кат.), ЦЗКД, Београд Ирина Суботић, Трагика модерног доба, Време, 10. април 1999, Београд Миодраг Дадо Ђурић, Изложба скулптура Виде Јоцић, Напред, 22. новембар 2002, Ваљево Љубомир Сомовић, Логораш или грађанин Калеа, Политика, 23. 12 2008, Београд
Награде 1961. Златно длето УЛУС-а, Београд 1968. Златно длето УЛУС-а, Београд 1969. Септембарска награда града Ваљева, Ваљево 1969. I награда за скулптуру на Бијеналу у Делхију, Њу Делхи 1970. Међународна награда за скулптуру, Париз 1972. Награда „4. јули“, Београд 1984. Награда Октобарског салона, Београд 1990. Награда „7. јули“, Београд
Види још Парк Виде Јоцић
Референце
Литература
Документација Музеја савремене уметности, Београд
Спољашње везе Парк Виде Јоцић у Ваљеву Вида Јоцић, Апел за мир
Категорија:Рођени 1921. Категорија:Умрли 2002. Категорија:Скопљаци Категорија:Срби у Северној Македонији Категорија:Српски вајари Категорија:Добитници Седмојулске награде Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Категорија:Бањички логораши