Којсански језици су сматрани за аутохтону афричку породицу језика, (Reprints, with minor corrections, a series of eight articles published in the Southwestern Journal of Anthropology from 1949 to 1954) коју чини 27 језика, које говори 400.000 говорника на подручју подсахарске Африке - концентрисани су у области пустиње Калахари и у две лингвистичке енклаве у Танзанији. Специфично за којсанске језике је присуство кликтања при изговарању речи.
Познате културолошке групе које су говорници ових језика су Бушмани или Сани, који су традиционално ловци-сакупљачи и Хотентоти или Којкоји, који су традиционално сточари. Хотентоти укључују говорнике којкој језика (део централнокојсанских језика), а Бушмани укључују говорнике свих осталих којсанских језика изузев језика хадза и сандаве. Говорници хадзa и сандаве језика представљају два посебна народа Хадзa и Сандаве.
Оправданост
Којсански је предложен као једна од четири породице афричких језика у класификацији Џозефа Гринберга (1949–1954, ревидирана 1963). Међутим, лингвисти који проучавају којсанске језике одбацују њихово јединство, и они користе назив „којсански“ као термин погодности без икаквих импликација лингвистичке валидности, баш као што су „папуански“ и „аустралијски“. Rüdiger Köppe Verlag, Cologne Претпоставља се да су сличности породица Ту и Ка последица јужноафричког језичког савеза, а не генеалошког односа, док је породица Ко (или можда Квади-Ко) новији мигрант у то подручје и може бити повезана у Сандаве у источној Африци. In Brenzinger, Matthias and Christa König (eds) Quellen zur Khoisan-Forschung 17. Köln: Rüdiger Köppe.
Ернст Освалд Јоханес Вестфал познат је по свом раном одбацивању којсанске породице језика (Старостин 2003). Бони Сендс (1998) је закључила да се породица не може доказати тренутним доказима. Ентони Трејл је у почетку прихватио којсански (Трејл 1986), али је до 1998. закључио да се то не може демонстрирати са тренутним подацима и методама, одбацивши га као заснованом на једном типолошком критеријуму: присуству кликова.Linguistics 112 lecture, Department of Linguistics, University of the Witwatersrand, March 1998 Димендал (2008) је сажео општи став са, „мора се закључити да Гринбергове интуиције о генетском јединству којсана не могу бити потврђене каснијим истраживањима. Данас, неколико научника који раде на овим језицима третирају три [јужне групе] као независне језичке породице за које се не могу или не могу више показати да су генетски сродне“ (). Старостин (2013) прихвата да је веза између сандава и којсана веродостојна, као и она између туа и ка, али не види никакве назнаке везе између аандава и којсана с једне стране и туа и ка с друге стране, или између било којег од њих и хадза.
Јанина Брат-Грифлер тврди, „с обзиром на то да су такве колонијалне границе углавном произвољно исцртане, оне су груписале велики број етничких група које су говориле много језика“. Она претпоставља да се то догодило у оквиру настојања да се спречи ширење енглеског језика током европске колонизације и спречи улазак већине у средњу класу.
Варијације којсанског језика
Ентони Трејл је приметио екстремне варијације којсанског језика. Упркос њиховим заједничким кликовима, којскански језици се значајно разликују један од другог. Трејл је демонстрирао ову језичку разноликост у подацима представљеним у табели испод. Прве две колоне укључују речи из два изолата којсанског језика, Сандаве и Хадза. Следећа три су језици из породице Ко, Ка и Ту.
Речи на којсанском језику, како је известила Британика 2005 Сандаве Хадза Ко Ju ǃXóõ 'особа' ǀnomese ʼúnù khoe ʒú tâa 'човек' ǀnomese ɬeme kʼákhoe ǃhõá tâa á̰a 'дете' ǁnoό waʼa ǀūá dama ʘàa 'уво' kéké ɦatʃʼapitʃʼi ǂée ǀhúí ǂnùhã 'око' ǀgweé ʼákhwa ǂxái ǀgàʼá ǃʼûĩ 'ној' saʼútà kénàngu ǀgáro dsùú qûje 'жирафа' tsʼámasu tsʼókwàna ǃnábe ǂoah ǁqhūũ 'биво' ǀeu nákʼóma ǀâo ǀàò ǀqhái 'чути' khéʼé ǁnáʼe kúm tsʼàʼá tá̰a 'пити' tsʼee fá kxʼâa tʃìi kxʼāhã
Класификација мини|Којсански језици јужне Африке: мини|Којсански језици
Лингвисти који проучавају којсанске језике одбацују идеју према којој они чине једну породицу језика и израз којсански користе само као погодан израз, који не имплицира да је којсанска група језика валидна породица, сличан случај су папуански језици и аустралијски домородачки језици. Због чињенице да њихова сродност још увек није демонстрирана на основу стандардног компаративног метода, три групе језика које су раније сматране гранама којсанске породице, данас се сматрају посебним породицама језика, а хадза и сандаве сматрају се језичким изолатима.
Којсански језици су класификовани на следећи начин:
Хадза језик Хадза језик (у Танзанији)
Сандаве језик Сандаве језик (у Танзанији)
Севернокојсански језици Севернокојсански језици (или к`кса (-{Kx'a}-), северни калахарски, жу-ч`оански): (Ангола, Намибија, Боцвана) Кунг језици или језик или дијалекатски континуум (к’хунг (-{ǃKung}-), жу) Северни кунг језик или дијалекти (ко-кунг (-{ǃʼOǃKung}-), северни жу, анголски кунг, секеле, васекела бушмански, малиго) Западни кунг језик или дијалекти (екока-кунг (-{Ekoka !Kung}-), северноцентрални кунг, западни жу, оконго-кунг) Централни кунг језик или дијалекти (гротфонтејнски кунг, централни жу) Југоисточни кунг језик или дијалекти (жуц`оан (-{Juǀʼhoan}-), југоисточни жу) Чхаулејн дијалекат ((-{ǂKxʼauǁʼein}-), л’хаул’ен, чхао-лае (-{ǂKx’ao-ǁ'ae}-)) Старохајломски језик † Кеди-чвага језик (овамбо бушмански) † Ч`оан језик (-{ǂHoan}-, -{ǂ’Amkoe}-)
Централнокојсански језици Централнокојсански језици (или квади-кој (-{Kwadi–Khoe}-), централни калахарски): (Намибија, Ангола, Јужноафричка Република, Боцвана) Квади језик (-{Kwadi}-) † Кој језици (-{Khoe}-) Којкој језици (коекое, кхојкхој (-{Khoekhoe}-), хотентотски) Северни којкој језици Нама језик (којкој) Нама-дамара дијалекат (-{Nama-Damara}-) Хајлом-акој дијалекат (-{Haiǁ`om - ǂĀkhoe}-) Ејни језик (-{Eini}-) † Јужни којкој језици (капски којкој) Којмана језик (корана (-{ǃoɾa}-) или кири (-{Xiri}-), кириква, гриква, гри, кри, к’хири) Чу-кве језици (или калахари) Западни калахарски језици Квеј језик (кве, (-{Kxoe}-)) Наро језик (нароу (-{Naro}-)) Хаба језик (ч’аба (-{ǂHaba}-)) Гана језик ((-{Gǁana}-), л’гана-ц’гви (-{Gǁana - Gǀwi}-)) Источни калахарски језици Шуа језик (-{Shua}-) Чва језик (цоа (-{Tsoa}-))
Јужнокојсански језици Јужнокојсански језици (или ту (-{Tuu}-), та-кви, јужни калахарски): (Јужноафричка Република, Боцвана) Та језици (-{Taa}-) Коу језик (к’хонг (-{ǃXoon}-), та (-{Taa}-)) Доњонособски језик † Кви језици (-{ǃKwi}-) Ну језик (нц`у (-{Nǀu}-), л’нг (-{Nǁng}-)) Кам језик (ц’хам (-{ǀXam}-)) † Сероа језик ((-{Seroa}-), ч’ункве (-{ǂUngkue}-)) † Кегви језик (л’хегви (-{ǁXegwi}-)) † К`ган-к`не језик (-{ǃGãǃne}-) †
Види још Афрички језици
Референце
Литература
. (International Symposium), edited by Franz Rottland & Rainer Vossen, 105-130. Sprache und Geschichte in Afrika, special issue 7.1. Hamburg: Helmut Buske Verlag. . New Haven: Compass Publishing Company. (Reprints, with minor corrections, a series of eight articles published in the Southwestern Journal of Anthropology from 1949 to 1954) Greenberg, Joseph H. 1963. . (Heavily revised version of Greenberg 1955) Bloomington: . (From the same publisher: second, revised edition, 1966; third edition, 1970. All three editions simultaneously published at The Hague by Mouton Publishers) Güldemann, Tom and Rainer Vossen. . edited by Bernd Heine and Derek Nurse, 99-122. Cambridge: . . . edited by Rainer Vossen, 47-65. Quellen zur Khoisan-Forschung 7. . . edited by Mathias Schladt, 171-193. Quellen zur Khoisan-Forschung/Research in Khoisan studies 15. Köln: Rüdiger Köppe Verlag. . Wiesbaden: F. Steiner. Cologne: Rüdiger Köppe Verlag. . edited by Ian Maddieson and Thomas J. Hinnebusch, 75-85. Trenton: Africa World Press. Cologne: Rüdiger Köppe Verlag. Starostin, George. 2003. "A Lexicostatistical Approach towards Reconstructing Proto-Khoisan." (Originally published in Mother Tongue 8 (2003), 81-126.) Starostin, George. 2008. "From modern Khoisan languages to Proto-Khoisan: The Value of Intermediate Reconstructions." (Originally published in Aspects of Comparative Linguistics 3 (2008), 337-470, Moscow: RSUH Publishers.) Volume I: Methodology. Khoesan Languages. Moscow. Traill, Anthony. 1986. (International Symposium), Franz Rottland and Rainer Vossen, 407-430. Sprache und Geschichte in Afrika, special issue 7.1. Hamburg: Helmut Buske Verlag. . edited by Matthias Schladt. Köln: Rüdiger Köppe, 463–503. . Köln: Rüdiger Köppe. . Oxon: Routledge. Westphal, E.O.J. 1971. . edited by T.A. Sebeok. Berlin: Mouton, 367–420. . edited by Bernd Heine, Thilo C. Schadeberg, and Ekkehard Wolff. Hamburg: Helmut Buske, 329–374.
. (unpublished Ph.D. thesis, University of Reading)
(Unpublished D.Phil. thesis, University of York). Güldemann, Tom and Edward D. Elderkin . In: Brenzinger, Matthias and Christa König (eds) Quellen zur Khoisan-Forschung 17. Köln: Rüdiger Köppe. Hunziker, Daniel, Elisabeth Hunziker, & Helen Eaton SIL Electronic Working Papers . Tokyo: Institute for the Study of Languages and Cultures of Asia and Africa (ILCAA). Quellen zur Khoisan-Forschung 14. Köln: Köppe. , Utrecht: Landelijke Onderzoekschool Taalwetenschap. Voogt, A.J. de (Unpublished MA thesis in African Linguistics, Leiden University). : Fieldwork Studies in Targeted Languages III.
Спољашње везе
Етнолог
Категорија:Језици Африке Категорија:Језичке породице