мини|Дечји вртић Обданиште или вртић је предшколска установа чија је намена васпитање, брига и чување деце до шест година старости. Циљ обданишта је да се дете припреми за основну школу, да научи да комуницира, склапа пријатељства, да се забавља и научи основне ствари о животу. Вртић је у Србији, обавезан за сву децу предшколског узраста и услов је за даљи наставак школовања. Рад са децом у обдаништима обављају васпитачи.
Киндергартен је предшколски образовни приступ заснован на игрању, певању, практичним активностима као што су цртање и социјална интеракција као део прелаза из куће у школу. Такве институције су првобитно настале крајем 18. века у Баварској и Стразбуру како би служиле деци чија су оба родитеља радила изван куће. Термин је створио Немац Фридрих Фребел, чији је приступ глобално утицао на рано образовање. Он је отворио први дечји вртић, који је назвао, у преводу, „дечја башта”The term was coined in the metaphorical sense of „place where children can grow in a natural way”, not in the literal sense of having a „garden”.. Циљ је био да деца буду негована попут праве биљке у врту и одатле и име установе. Данас се тај израз користи у многим земљама да би се описале различите образовне институције и простори за учење за децу старости од две до седам година, засновани на различитим методама подучавања.
Историја thumb|Вртић у Амстердаму 1880, Макс Либерман
Године 1779. Јохан Фридрих Оберлин и Луиса Шеплер основали су у Стразбуру рану установу за бригу о деци предшколског узраста чији су родитељи били одсутни током дана.Samuel Lorenzo Knapp , . Отприлике у исто време, 1780. године, у Баварској су успостављене сличне установе за децу. in „Das Kita-Handbuch”, ed. Martin R. Textor
Године 1816. Роберт Овен, филозоф и педагог, отворио је прву британску, а вероватно и глобално прво забавиште у Ланарку, Шкотска. Овен је желео да деца добију добро морално образовање како би били способни за рад. Његов систем је био успешан у производњи послушне деце са основном писменошћу и рачунањем.
Самјуел Вилдерспин отворио је забавиште у Лондону 1819. године, и наставио да отвара још стотине. Објавио је много радова на ту тему, а његов рад постао је модел за васпитне школе широм Енглеске, па и шире. Игра је била важан део Вилдерспин-овог система образовања. Он је заслужан за игралиште. 1823. године Вилдерспин је објавио О значају образовања сиромашног, малог детета, заснован на основу школе. Почео је да ради у друштву за дечје школе следеће године, информишући друге о његовим ставовима. Написао је и Систем за мало дете, за развој физичке, интелектуалне и моралне моћи све деце од 1 до 7 година.
Ширење thumb|upright|Фридрих Фребел је био један од најутицајнијих оснивача вртића, а име је осмислио 1840. године.|алт=
Грофица Терезија Брунсзвик (1775—1861), била је под утицајем Јохана Хајнриха Песталоције. 27. маја 1828. године, у својој резиденцији, у Будимпешти, отворила је „анђеоски врт”, који је био први од једанаест центара за бригу, које је основала за малу децу.Budapest Lexikon, 1993Public Preschool Education In Hungary: A Historical Survey, 1980 1836. године отвара институт за оснивање предшколских установа. Идеја је постала популарна међу племством и средњом класом и копирана је у целој Краљевини Мађарској.
Фридрих Фребел (1782—1852) је 1837. године у Бад Бланкенбургу отворио институт „игра и активност” као експериментално друштвено искуство за децу која улазе у школу. 28. јуна 1840. године је преименовао свој завод за предшколску установу, што одражава његово уверење да деца треба да се негују „као биљке у врту”. Званично је први пут отворио обданиште за прославу 400 годишњице проналаска штампане књига од стране Јохана Гутемберга.
Жене које је тренирао Фребел отвориле су вртиће широм Европе и света. Прво обданиште у САД основано је 1856. На немачком језику водила га је Маргарета Мајер Шурц (супруга државника Карла Шурца) и то у граду Ватертаун у држави Висконсин.Watertown Historical Society Од године 1873. је ова установа радила као јавна институција.
Елизабет Пибоди је основала први вртић на енглеском језику у САД 1860. године. Први бесплатни вртић у САД основао је 1870. Конрад Попенхусен, немачки индустријалац и човекољубац, који је такође основао Попенхусен институт. Први јавно финансирани вртић у Сједињеним Државама основан је у Сент Луису 1873. године од стране Сузан Блоу.
Први приватни вртић у Канади отворен је у Шарлотауну, на острву принца Едварда, 1870. године. До краја деценије, били су уобичајени у великим канадским градовима.Olsen, M.I. 1955. „The development of play schools and kindergartens and an analysis of a sampling of these institutions in Alberta. Master’s thesis, University of Alberta.”Larry Prochner, „A History of Early Education and Child Care in Canada, 1820—1966” in Early Childhood Care and Education in Canada (eds. Larry Prochner and Nina Howe), Vancouver: UBC Press, 2000 1882. године у Берлину, у Онтарију (модерно Киченер), основани су први државни вртићи у земљи. 1885. године, школа у Торонту (обука наставника) отворила је одељење за предшколско образовање.
Елизабета Харисон је опширно писала о теорији образовања у раном детињству и радила на побољшању образовних стандарда за наставнике у вртићима оснивањем националног колеџа за образовање 1886. године.
Африка
Египат У Египту, деца могу ићи у вртић две године (КГ1 и КГ2) у периоду од четири до шест година.
Мароко У Мароку, предшколска установа је позната као école maternelle (вртић), kuttab или ar-rawd. У целој краљевини су на располагању државне школе, бесплатне школе где су добродошла деца од 2 до 5 година (иако на многим местима деца млађа од 3 године не могу добити место). То није обавезно, али готово 80 % деца узраста од 3 до 5 година присуствују. Регулише га мароканско министарство образовања.
Судан Вртић у Судану је подељен на приватни и јавни вртић. Предшколска установа је обавезна у Судану. Погодно старосно доба вртића траје од 3 до 6 година. Наставни план покрива арапски, енглески, религију, математику и још много тога.
Јужна Африка Дечји вртићи (познатији као јаслице) у Јужној Африци пружају од 0-6 година проведене предшколске програме за децу свих узраста до шест година. Један до трогодишњи програм, познат као вртић, вртић 1 (К1) и вртић 2 (К2), припрема децу за прву годину основног образовања. Неки вртићи даље деле вртиће на Н1 и Н2
Азија
Авганистан мини|Брат и сестра на улици Кабула, Авганистан У Авганистану, деца од 3 до 6 година похађају вртиће. Иако нису део школског система, често их управља влада.
Програми за рани развој детета су први пут уведени током совјетске окупације. 1980. године основано је 27 градских предшколских установа. Број се стално повећавао током 1980-их, достигавши врхунац 1990. са више од 270 предшколских установа у Авганистану. На овом врхунцу било је 2.300 наставника који брину о више од 21.000 деце у земљи. Ови објекти били су урбани феномен, углавном у Кабулу, и били су везани за школе, владине канцеларије или фабрике. На основу совјетског модела, ови програми за рани развој су обезбедили дечји вртић, предшколску установу и вртић за децу од 3 месеца до 6 година под вођством одељења за рад и социјалну помоћ.
Огромна већина авганистанских породица никада није била изложена овом систему, а многе од ових породица биле су у супротности са тим програмима због уверења да она умањује централну улогу породице и уводи децу совјетским вредностима. Са почетком грађанског рата након повлачења Совјетског Савеза, број вртића је нагло опао. До 1995. године преживело је само 88 функционалних објеката које служе 2.110 деце, а талибанска ограничења запошљавања жена укинула су све преостале центре у подручјима под њиховом контролом. У 2007. било је око 260 вртића и предшколских центара у којима је било више од 25.000 деце. Иако сваки владин центар треба да има центар за рано детињство, тренутно не постоји владина политика која се бави раним детињством и ниједна институција нема ни одговорност ни капацитет да пружи такве услуге.
Бангладеш У Бангладешу се термин вртић или школа за вртиће користи за упућивање на школовање деце која је похађају од 3 до 6 година. Називи нивоа су дечји вртић, шишу, শিশু (деца) итд. Али поглед на образовање у вртићу се знатно променио од претходних година. Скоро свака сеоска област сада има бар једну школу за вртиће, а већина њих се изводи на бенгалском језику. Они такође прате уџбенике који је објавио Национални наставни план и програм и уџбеничка комисија, додајући неке додатне књиге у наставни план и програм. Оцене обично почињу из вртића (понекад игром), „КГ” након тога, а завршава са 5. разредом. Одвојено од националног образовног система, вртић у великој мери доприноси постизању Миленијумским циљевима развоја универзалног основног образовања у Бангладешу.
Кина thumb|Кинески вртићи, основне и средње школе су понекад повезане са терцијарним институцијама, нпр. експериментални вртић са педагошким универзитетом у Пекингу, Кина|алт=
У Кини, предшколско образовање, пре него што дете уђе у формално школовање у периоду од 6 година, углавном се дели на предшколску фазу и фазу дечјег вртића, две одвојене институције, или једна комбинована у различитим областима, где постоје две одвојене институције. Уобичајено је да се вртић састоји од две више године, а предшколска установа се састоји од једне ниже године. Уобичајена имена за ове три године су: Јаслице (или „предшколска” или „дечји вртић”): деца од 3 до 4 године „Нижи” вртић: деца од 4 до 5 година „Виши” вртић: деца од 5 до 6 година.
У неким местима, деца у периоду од 5-6 година могу додатно или уместо тога похађати „пријемне” или „припремне” разреде фокусирајући се на припрему деце за формално школовање.
Државни (јавни) вртићи прихватају само децу старију од 3 године, док приватна немају таква ограничења.
Тајван Док на Тајвану постоје многи јавни вртићи и предшколске установе, приватни вртићи и предшколске установе су такође веома популарни. Многе приватне предшколске установе нуде убрзане курсеве из различитих предмета како би се такмичили са јавним предшколским установама и искористили јавне потребе за академским постигнућима. Наставни план и програм у таквим предшколским установама често обухвата предмете као што су наука, уметност, физичко васпитање, па чак и часови математике. Већина ових школа су део великих школских ланаца, који делују у договору са лиценцом. У замену за годишње накнаде, ланац предузећа може да обезбеди рекламирање, наставни план и програм, књиге, материјале, обуку, па чак и особље за сваку појединачну школу.
У Тајвану је од 1999. године дошло до великог пораста броја приватних предшколских установа на енглеском језику које су у приватном власништву. Законитост ових врста школа је доведена у питање у више наврата, али они и даље напредују. Неки чланови тајванског друштва су изразили забринутост да ли би локална деца требало да буду сештена у енглеском окружењу у тако младом периоду, те су изазвали страхове да ће способности ученика на њиховом матерњем језику бити последица тога. Дебата се наставља, али у овом тренутку, тржиште енглеских предшколских установа и даље расте.
Хонг Конг Пре основних, услуге у Хонг Конгу се односе на пружање образовања и бриге малој деци од стране вртића и центара за бригу о деци. Вртићи, регистровани у Заводу за школство, пружају услуге деци од три до шест година старости. Центри за бригу о деци, са друге стране, регистровани су у Одељењу за социјални рад и обухватају јаслице, угоститељство за децу од две до три године, и јаслице, које се старају о деци од рођења до две.
Тренутно, већина дечјих вртића ради на полудневној бази нудећи више, ниже врста вртића и јаслица. Поједини вртићи такође имају целодневне врсте у вртићу. Центри за бригу о деци такође пружају целодневне и полудневне услуге у већини центара који пружају целодневне услуге.