Владимир Фармаковски (Симбирск, 21. октобар 1880 — Београд, 5. јун 1954) био је машински инжењер, конструктор локомотива, универзитетски професор, оснивач и управник Машинског института Српске академије наука и њен први редовни члан из редова инжењера.

Биографија Владимир Фармаковски је рођен у Симбирску, Русија 8./21. октобар 1880. где је завршио основну школу. Матурирао је у Петровградској -{III}- гимназији 1898, а дипломирао је 1903. машинску технику на Технолошком институту у Петрограду. По дипломирању одслужио је двогодишњи војни рок у Руској ратној морнарици у Севастопољу најпре као млађи машински инжењер а од 1. јануара 1905. године у чину поручника.

Радио је у морнарици, индустрији и на железницама 1906. и 1907, затим као конструктор локомотива у Ханомагу (Хановер), па поново на железницама у Русији.

У периоду 1909—1920. је био доцент, а потом професор на Политехничком институту у Кијеву.

У Југославију долази 1920. и постао је хонорарни професор, а од 1928. редовни професор на Техничком факултету у Београду за локомотиве и парне котлове.

Био је оснивач, а од 1947. и управник Машинског института Српске академије наука и уметности као дописни члан, а 1948. је изабран за редовног члана САНУ.

Умро је у Београду, 5. јуна 1954. године, као пензионисани професор Универзитета у Београду. Сахрањен је на руском некропољу (поред Иверске капеле) на Новом гробљу у Београду.Јанићијевић, Душан-уредник . Руси без Русије - Српски Руси (на ((sr))). Београд - Беочин: Дунај & Ефект.

Библиографија У току свог рада проф. Владимир Фармаковски је поред научно стручних радова, објављених у земљи и иностранству, написао неколико књига које су се између осталог користиле и као универзитетски уџбеници. Машиноведение, Киев, 1915 Хидраулички мотори, Београд 1925. Општа теорија локомотива, Београд 1927. Машински елементи. -{I}- Општи део, Београд 1940. Локомотиве, Општи део (са Д. Витасом), Београд 1941. Термотехника локомотиве, Београд 1947. Парни котлови, Београд 1947.

Признања За свој дугогодишњи рад академик Владимир Фармаковски је добио следећа признања: Орден рада I Реда 1947, и Бројне плакете и захвалнице.

Галерија

Референце

Литература

Енциклопедија Југославије, ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб том 4 pp. 97

Спољашње везе

Биографија на сајту САНУ

Категорија:Рођени 1880. Категорија:Умрли 1954. Категорија:Руски инжењери Категорија:Професори Техничког факултета Универзитета у Београду Категорија:Академици САНУ Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду