Говорни чин је лингвистички термин, главни елеменат теорије говорних чинова која је потекла из филозофије језика. Њиме се означава одређивање дејства које производи исказ (контекстуализована реченица, реченица у одређеној говорној ситуацији).
Говорни чинови се дијеле на сљедеће категорије:
асертиви (тврђења, извјештаји): Земља је округла, Инспектор је дошао; директиви (упутства, наредбе): Узимајте лијек три пута дневно, Затвори врата! комисиви (обећања, пријетње — са обавезујућом снагом у будућности): Обећавам да ћу се јавити чим стигнем, Сљедећи пут ћеш бити кажњен; експресиви (извињења, захваљивање, честитке — са указивањем на психолошко стање говорника): Искрено жалим због тога, Захваљујем вам од срца; декларативи (искази који изазивају тренутну промјену неког стања): Отпуштени сте, Објављујемо вам рат.
Проучавање говорних чинова у уској је вези са извођачком функцијом језика — показује нам не само како језиком нешто саопштавамо, него и како језиком дјелујемо. У овим је испитивањима функција језика проширена: показује се да језик није само средство констатације и описа, него и средство утицања на ток ствари, изазивања неког понашања и постизања одређеног учинка.
Види још Исказ (лингвистика) Комуникација Контекст комуникације Делање Прагматика Семантика Језик Говор
Референце
Литература
-{Doerge, Friedrich Christoph. Illocutionary Acts - Austin's Account and What Searle Made Out of It.. Tuebingen 2006.}-
John Searle, "Indirect speech acts". In Syntax and Semantics, 3: Speech Acts, ed. P. Cole & J. L. Morgan, pp. 59–82. New York: Academic Press. (1975). Reprinted in Pragmatics: A Reader, ed. S. Davis, pp. 265–277. Oxford: Oxford University Press. (1991)
-{Robert Maximilian de Gaynesford: Illocutionary acts, Subordination, and Silencing in Analysis, July 2009.}-
Спољашње везе Блог курса Увод у студије перформанса — текст „Перформанс и/као комуникација“
Категорија:Лингвистика