350п|мини|Свети оци, носиоци Светог предања (Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст) Свето предање (, ) усмено је преношење учења Господа Исуса Христа и догађаја јеванђеоске историје. Оно постоји упоредо са Светим писмом, допуњава га и помаже да се правилно разумије.
Под Светим предањем се подразумијевају сва она духовна блага наслијеђена од светих предака, а која су у савршеној хармонији са Светим писмом. Свето предање је знатно обимније од Светог писма. Апостол и јеванђелиста Јован каже: „А има и много друго што учини Исус, које када би се редом пописивало, мислим, ни у сами свијет не би могле стати написане књиге.“ (Јов. XXI, 25). Православна црква вјерује да је Свето предање старије од Новог завјета и да је у потпуној сагласности са његовом објавом.
У Православној цркви, Свето предање обухвата:Вера светих — Катихизис источне православне цркве, епископ Николај Д. Велимировић, издање Светог архијерејског синода, стр. 8 и 9 кратка излагања и формулисања православног вјеровања; учење о седам светих тајни, као и чинове како се оне врше; апостолска правила (каноне); правила (каноне) седам васељенских сабора; каноне и правила неколико помјесних синода или сабора; правила о црквеној дисциплини Светог Василија Великог и других светитеља; списе светих отаца; литургије и друга црквена богослужења; житија хришћанских светитеља и мученика; побожне обичаје, значења и симболе као изразе православне вјере, наде и љубави.
Данас, оне хришћанске цркве које поред Светог писма признају и поштују Свето предање се називају традиционалне цркве (историјске цркве). То су Православна, Католичка и древноисточне цркве.
Референце
Категорија:Православље Категорија:Католицизам