мини|240п|James Tissot, Beseda o blaženstvima, 1886—1896. Blaženstva ( — blagoslovi) u hrišćanskoj tradiciji označavaju skupinu blagoslova koje je Isus izrekao u svojoj čuvenoj besedi na gori.
Isusovi blagoslovi su zabeleženi u jevanđeljima po Mateju i Luki, a neki se nalaze i u nekanonskom Jevanđelju po Tomi. Neki proučavaoci smatraju da Isusovi blagoslovi izvorno potiču iz pretpostavljenog Q dokumenta i da je Luka zadržao izreke bliže originalu, jer tu Isus blagoslovi siromašne i glade, dok ih je Matej spiritualizovao, govoreći o „siromašnima duhom“ i „gladnima pravde“."Beatitudes". Cross, F. L., ed. In the Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005
U oba slučaja, Isusovi blagoslovi predstavljaju namerno izvrtanje uobičajenog shvatanja „blaženstva“, odnosno sreće. Blagoslovi prate jednostavan obrazac: Isus imenuje grupu ljudi za koju se obično smatra da je lišena blagoslova ili neblagoslovena i proglašava ih blaženim.
Po Mateju
Jevanđelje po Mateju daje najpotpuniji spisak blagoslova:
Po Luki
Jevanđelje po Luki daje blaženstva nasuprot „pretnjama“:
Po Tomi
Jevanđelje po Tomi daje nekoliko Isusovih blaženstava razbacanih na različitim mestima u tekstu: Blago samotnima i izabranima, jer vi ćete naći carstvo. Iz njega ste došli, i u nj ćete se vratiti.Jevanđelje po Tomi, izreka 49. Blago siromašnima, jer vaše je Carstvo nebesko.Jevanđelje po Tomi, izreka 54. Blago onome koji je trpio, jer je pronašao život.Jevanđelje po Tomi, izreka 58. Blago vama ako vas mrze i progone. Gdje god vas gonili, neće pronaći to mjesto.Evanđelje po Tomi, izreka 68. Blago progonjenima u svojim srcima. Oni su uistinu prepoznali Oca.Jevanđelje po Tomi, izreka 69. Blago gladnima, jer će se željnome trbuh napuniti.
Tumačenja
Neki od blagoslova imaju svoje paralele u Starom zavetu, sa kojim je Isus bio upoznat. Na primer, psalm 24:3–5 kaže da će Bog blagosloviti one čistih ruku i bezazlena srca, dok psalm 37:11 kaže da će smerni naslediti zemlju. Iako je blagoslov krotkima veoma cenjen, čak i od nekih nehrišćana poput Gandija, neki kritičari poput Ničea ga vide kao izraz hrišćanske ropske moralnosti.
Blagoslov mirotvorcima se tradicionalno tumači kao podrška miroljubivom ponašanju i pacifizmu. Međutim, nepacifisti smatraju da reč mirotvorci ne označava pacifiste, već ljude koji uzrokuju mir gde je nekada bilo sukoba. U tom smislu ovaj blagoslov je Avgustinu služio za opravdanje pravednog rata, dokazujući da je rat koji donosi veći mir opravdan. Obzirom da je u prvom veku vladao Pax Romana i da su ratovi bili veoma retki, neki proučavaoci smatraju da se mirotvorci odnosi na one koji mirno rešavaju sporove unutar zajednice.
U judaizmu je blagoslov doživljavan istovremeno kao blagodet i poziv. Bitno je napomenuti da aramejska reč za blagoslov, „ashrei“ ili „tovahoun“, istovremeno znači „blagosloven“ i „probudi se“ ili „ustani“. Stoga se Isusovi blagoslovi mogu posmatrati i kao poziv na akciju.
Vidi još Beseda na gori
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Свети Јустин (Нови) Ћелијски, Еванђелска блаженства
Категорија:Isusovo učenje Категорија:Hrišćanska teologija Категорија:Нови завет